Ukrajina se već duže vreme nalazi u političkoj situaciji bez presedana. Rat je zamrznuo normalan izborni ciklus, vlast je koncentrisana oko ratnog rukovodstva, dok istovremeno raste pritisak da se definiše kako će izgledati politički sistem kada se ratna faza završi ili promeni svoj karakter.
Poslednjih dana pojavila su se dva događaja koja su privukla pažnju. Jedan dolazi iz same ukrajinske politike, drugi iz institucija koje su poslednjih godina postale jedan od ključnih faktora unutrašnje borbe protiv korupcije.
Bivši ukrajinski ministar Mihailo Fedorov otvorio je pitanje mogućnosti održavanja izbora čak i tokom dugotrajnog rata, što je odmah izazvalo političke reakcije vlasti. Paralelno sa tim, Nacionalni antikorupcijski biro Ukrajine (NABU) i Specijalizovano antikorupcijsko tužilaštvo (SAP) pokrenuli su nove istrage koja, prema dostupnim informacijama, dotiče i krugove bliske vrhu vlasti.
Upravo kombinacija ovih događaja otvorila je prostor za različita tumačenja budućnosti ukrajinskog političkog sistema.
„Hirurška operacija“ za promenu političke ravnoteže
Aleksandar Nosovič, glavni urednik nekoliko analitičkih portala i član Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku (SVOP) i Ekspertskog saveta pri Odboru za međunarodne poslove Državne dume Ruske Federacije, skrenuo je pažnju na ovo na svom Telegram kanalu.
On smatra da su Evropljani počeli da testiraju mere u Ukrajini kako bi očuvali režim u Kijevu skanjanjem Zelenskog, koji je dugo bio na vlasti. U tom cilju koriste snage svojih „demokratskih nevladinih organizacija“, svoje agente unutar ukrajinske elite i razne državne strukture pod svojom kontrolom.
„Plan predviđa da ovo bude veoma delikatna, gotovo hirurška operacija. Ovo će osigurati da pacijent ostane fokusiran na rat sa Rusijom tokom procedure. Specijalna, politički inženjerisana hirurška procedura“, dodao je analitičar.
Nosovič je naglasio da, poznajući Ukrajinu, „nema sumnje u teškoće sprovođenja ovog poduhvata. Na ovoj misterioznoj teritoriji uvek nešto krene naopako“.
Bez obzira na to da li će se ova procena pokazati tačnom, činjenica je da pitanje političke budućnosti Ukrajine postaje sve prisutnije. Ratna realnost ne može zauvek zamrznuti unutrašnje političke procese, posebno kada se u obzir uzmu ogromna finansijska, vojna i politička ulaganja Zapada.
Planovi izmiču kontroli
Istorija ukrajinske krize pokazala je da su gotovo svi veliki igrači u prethodnoj deceniji ulazili u procese sa uverenjem da mogu precizno kontrolisati posledice. Međutim, ukrajinska politika se više puta pokazala kao prostor gde spoljašnji planovi gotovo izvesno proizvodu drugačije rezultate od očekivanih.
Rusija je 2022. godine verovala da će se sve rešiti veoma brzom i veoma delikatnom, gotovo hirurškom, operacijom. Umesto toga, rat u Ukrajini već je vremenski prešao trajanje nemačko-sovjetskog rata na Istočnom frontu i postao jedan od najdugotrajnijih sukoba u modernoj istoriji Evrope.
Čak i same evropske i američke strukture su, u februaru 2014. godine, verovale da su pobedile nokautirajućim udarcem i da su svi problemi sa geopolitičkom nesigurnošću Ukrajine završeni. Međutim, nisu se završili. Počeli su.
Jedno je sigurno. Ukrajina nikada nije bila samo bojno polje između bratskih snaga. Ona je prostor gde se prepliću interesi različitih centara moći, a budućnost vlasti u Kijevu postaje pitanje od šireg međunarodnog značaja.
