Zapadni vojni planeri decenijama su razvijali scenarije za rat sa Rusijom u Evropi i sukob sa Kinom u Aziji, ali mnogo manje za mogućnost da oba počnu gotovo istovremeno. The Atlantic upravo taj scenario opisuje kao jednu od najvećih noćnih mora NATO-a. Rusija bi otvorila sukob protiv članice Alijanse u Istočnoj Evropi, dok bi Kina na drugom kraju sveta pokrenula operaciju protiv Tajvana.
Američke snage tada bi morale da dele avione, brodove, rakete, logistiku i obaveštajne kapacitete između dva ogromna ratišta. Situacija bi postala još složenija ukoliko bi SAD istovremeno nastavile velike vojne operacije na Bliskom istoku. Ono što je donedavno izgledalo kao gotovo krajnje malo verovatan scenario sada se, prema američkom časopisu, sve ozbiljnije razmatra.
Problem nije samo broj raspoloživih vojnika ili aviona, već činjenica da isti najtraženiji sistemi ne mogu istovremeno biti raspoređeni u Evropi, Pacifiku i na Bliskom istoku. Još ozbiljnije pitanje jeste da li bi politički savez između SAD i evropskih država izdržao trenutak u kojem bi svaka strana tražila da upravo njen front dobije prioritet.
The Atlantic navodi da zapadni stratezi nerado javno razgovaraju o ovom scenariju, iako među njima postoji prilično jasna predstava o tome kako bi mogao da izgleda. Koordinisan ili gotovo istovremen potez Moskve i Pekinga naterao bi Vašington da donosi odluke koje decenijama pokušava da izbegne: koje ratište je važnije, gde poslati ograničene količine municije i koje saveznike ostaviti da duže vreme samostalno nose glavni teret.
Grinkevič je upozorio na rat na dva fronta
Pre oko godinu dana general Aleksus Grinkevič, vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a u Evropi, javno je upozorio na mogućnost istovremenog sukoba sa Rusijom i Kinom. Prema The Atlanticu, Grinkevič je evropskim saveznicima poručio da moraju mnogo ozbiljnije da se uključe u pripreme za takav scenario. Reakcija iz Evrope nije bila naročito ohrabrujuća.
Florens Gaub, direktorka istraživanja na NATO koledžu za odbranu u Rimu, opisala je problem veoma direktno: “Recimo to ovako, ovo je upravo scenario za koji još nismo spremni.” Dodala je da su NATO planeri svesni praznine u planiranju, ali da ona još nije pretvorena u razrađen sistem odgovora.
Uprkos sve intenzivnijoj vojnoj saradnji Rusije i Kine, Zapad je, prema časopisu, održao svega nekoliko manje vidljivih vežbi posvećenih istovremenom sukobu na evropskom i azijskom frontu. Javna rasprava ostala je ograničena, dok postojeći vojni planovi uglavnom polaze od pojedinačnih regionalnih kriza.
Isti avioni, brodovi i rakete potrebni su na tri strane sveta
Najveći problem takvog rata bio bi raspodela ograničenih resursa. Američkoj mornarici nosači aviona, podmornice, razarači i brodovi za logističku podršku bili bi potrebni u Pacifiku, ali bi deo istih kapaciteta mogao biti tražen i u Evropi ili na Bliskom istoku.
Sličan problem postoji sa borbenim avionima, tankerima za dopunu goriva u vazduhu, avionima za rano upozoravanje i kontrolu, satelitima, protivvazdušnim sistemima i dalekometnim raketama.
The Atlantic posebno ukazuje na trenutnu američku angažovanost u Iranu. Prema proceni koju prenosi časopis, značajan broj brodova i aviona povučen je iz Azije i Evrope kako bi se ojačalo američko prisustvo na Bliskom istoku.
Publikacija navodi i procenu da je od februara potrošeno oko dve trećine američkih zaliha pojedinih naprednih raketa protivvazdušne odbrane. Takav tempo potrošnje pokazuje zašto rat na više frontova nije samo pitanje ukupne veličine američkog vojnog budžeta. Najmoderniji presretači, rakete velikog dometa i specijalizovane platforme proizvode se znatno sporije nego što mogu da budu potrošeni u velikom sukobu.
Moskva ne bi morala odmah da pokrene veliki rat
The Atlantic navodi da bi eventualni ruski potez prema NATO-u mogao biti mnogo ograničeniji od otvorene invazije velikih razmera.
Prema procenama američkih obaveštajnih službi koje prenosi časopis, Rusija bi u narednim godinama mogla pokušati da testira odlučnost Alijanse sajber napadom ili manjim upadom na teritoriju neke članice. Takva operacija bila bi posebno opasna ukoliko bi se vremenski poklopila sa kineskim napadom na Tajvan.
Vašington bi tada morao da odluči koliko snaga može da izdvoji za Evropu u trenutku kada bi se u zapadnom Pacifiku vodio sukob sa protivnikom koji raspolaže ogromnim brojem raketa, aviona, brodova i sopstvenom industrijskom bazom.
Moskvi, prema logici koju iznosi časopis, ne bi nužno bio potreban pokušaj osvajanja velikog dela Evrope. Dovoljan bi mogao biti ograničen potez koji bi izazvao unutrašnju raspravu među članicama NATO-a o tome koliko daleko treba ići u odgovoru. Takav pritisak imao bi znatno veći efekat ukoliko bi SAD istovremeno bile potpuno zaokupljene Tajvanom.
The Atlantic upozorava na politički problem, ne samo vojni
U tekstu se posebna pažnja posvećuje odnosima između SAD i evropskih članica NATO-a. The Atlantic ocenjuje da su česti sporovi Donalda Trampa sa evropskim saveznicima povećali neizvesnost oko političke kohezije Alijanse upravo u trenutku kada Rusija i Kina produbljuju svoju saradnju.
Časopis zato problem rata na dva fronta ne svodi samo na broj tenkova, aviona ili raketa. Ključno bi bilo da SAD, evropske države i azijski saveznici dovoljno dugo održavaju zajedničke prioritete i dogovore se ko preuzima koji deo tereta.
Autor podseća da su se i ranije veoma malo verovatni vojni scenariji pretvarali u stvarnost. Josif Staljin je pre nemačkog napada na Sovjetski Savez 1941. dobijao brojna upozorenja svojih generala i obaveštajnih službi, ali je dugo odbijao da poveruje da će Berlin zaista napasti. Sjedinjene Države takođe nisu bile spremne za japanski napad na Perl Harbor.
The Atlantic upozorava da sama mala verovatnoća nekog scenarija nije dovoljna da bi se on ignorisao. Ukoliko bi Rusija i Kina delovale koordinisano u trenutku kada su SAD vojno angažovane na Bliskom istoku, a odnosi unutar NATO-a dodatno oslabljeni, Zapad bi se našao pred izborom za koji, prema sagovornicima časopisa, još nema potpuno razrađen odgovor.
Najveća prednost u takvom sukobu ne bi nužno pripala strani sa najvećim ukupnim vojnim budžetom, već onoj koja uspe da duže zadrži jedinstvo, jasno podeli prioritete i ne rasipa ograničene resurse na više nepovezanih frontova.
“Zapad nema plan za istovremeni rat protiv Rusije i Kine” Haha.
A protiv Rusije ima plan i to onaj o kojem juce bruji cela zapadna pressa?
Oni su ili potpuni idioti (unapred javno iznose plan napada) ili su samoubice (plan sadrzi i napad na ruske strateske objekte) i ako Evropljani na sledecim izborima ne promene ovu ratno huskacko-profitersku politicku garnituru ima da izgori cela Evropa.
Nikada amerikanci ne bi ratovali zbog francuza, švaba, poljaka, hrvata i drugih nacista. To je De Gol dobro shvatio, za razliku od današnjih evro-unijatskih “korisnih idiota”. Amerikanci nikada ne bi rizikovali nuklearne bombe na Vašington, Njujork ili LA zbog Pariza, Berlina, Varšave ili Zagreba.