Španska enklava Seuta suočava se sa najvećim migrantskim prodorom u svojoj novijoj istoriji, nakon što su desetine hiljada ljudi iz Maroka i drugih afričkih zemalja gotovo istovremeno krenule preko kopnene granice i mora. Prvi izveštaji govorili su o više od 40.000 ulazaka, dok su kasnije procene lokalnih vlasti podigle broj na oko 60.000 ljudi tokom manje od jednog dana.
Talas je zahvatio grad čije stalno stanovništvo broji približno isti red veličine, zbog čega su prihvatni centri, policija, bolnice i prodavnice za svega nekoliko sati dospeli pod ogroman pritisak. Najmanje 18 ljudi je, prema navodima službi za vanredne situacije iz dostavljenog materijala, izgubilo život pokušavajući da pređe barijere ili dopliva do obale na improvizovanim plovilima.
Hiljade migranata prelazile su ograde, koristile čamce na naduvavanje, automobilske gume i druga priručna sredstva, dok su lokalne bezbednosne službe situaciju opisale kao potpuni kolaps postojećeg sistema kontrole granice. Madrid je hitno uputio oko 200 policajaca i 60 vojnika, ali ni ta pojačanja nisu odmah uspela da uspostave punu kontrolu nad gradom i prilazima enklavi.
U Seuti je proglašeno vanredno stanje, dok je gradonačelnik upozorio da su centri za privremeni smeštaj kritično prepunjeni i zatražio da centralna vlada događaj proglasi nacionalnom krizom. Na ulicama su se istovremeno pojavili izveštaji o provalama u prodavnice, krađama hrane, uličnim pljačkama i napadima na prolaznike.
Francuska je reagovala raspoređivanjem mobilnih jedinica, aviona i dronova duž granice sa Španijom, dok Italija i Finska traže uvođenje privremenih ograničenja unutar Šengenskog prostora.
Grad odsečen između mora, ograda i desetina hiljada ljudi
Seuta se nalazi na severnoafričkoj obali i predstavlja jednu od dve španske teritorije na afričkom kontinentu. Njena kopnena granica sa Marokom već godinama je jedna od najosetljivijih tačaka spoljne granice Evropske unije.
Masovni prodor odvijao se istovremeno na više pravaca. Jedni su prelazili kopnene barijere, drugi su pokušavali da zaobiđu ograde plivajući uz obalu, dok su grupe stizale na gumenim čamcima i improvizovanim plovilima.
Šef Udruženja civilne garde Seute opisao je situaciju kao apsolutni haos. Broj ljudi koji su za kratko vreme ušli u enklavu premašio je kapacitete policije, vojske i lokalne uprave da ih registruju, smeste i obezbede.
Prema navodima lokalnih vlasti, španske i marokanske snage uspele su da organizuju povratak oko 14.000 migranata. Većina pristiglih ipak je ostala u gradu, na ulicama, plažama, sportskim objektima i privremenim centrima.
Pljačke i napadi dodatno podigli napetost
Vlasnici prodavnica i poslovnih prostora navode da su pojedini supermarketi ostali bez hrane i osnovnih potrepština nakon ulaska velikih grupa ljudi. Pojavili su se i snimci provala, nasilnog uzimanja robe i sukoba sa lokalnim stanovništvom.
Izveštaji sa lica mesta govore o grupama koje su pokušavale da oduzmu mobilne telefone, novac i lične stvari prolaznicima. Policija je bila prisutna na ulicama, ali nije mogla istovremeno da obezbedi granicu, prihvatne centre, prodavnice i stambene četvrti.
Lokalni preduzetnici zatražili su dodatne vojne jedinice i žandarmeriju. Njihova procena je da postojeće snage nisu dovoljne za grad u kojem se broj prisutnih ljudi praktično udvostručio za manje od 24 časa.
Tvrdnje o razmerama pljački i nasilja potiču iz lokalnih i posrednih izveštaja iz dostavljenog materijala. Španske vlasti još nisu objavile jedinstven bilans uhapšenih, opljačkanih objekata i napada na stanovnike.
Presuda suda zakomplikovala vraćanje migranata
Kao jedan od razloga za ubrzanje krize navodi se odluka Vrhovnog suda Španije kojom je ograničena praksa automatskog vraćanja ljudi zadržanih na moru u Maroko.
Takva procedura, često nazivana „vrućom deportacijom“, omogućavala je brzo vraćanje migranata bez dužeg postupka. Posle sudske odluke, veliki broj pristiglih mora da prođe pojedinačnu registraciju i pravnu proceduru.
Madrid i Rabat održali su hitne konsultacije i dogovorili intenziviranje saradnje na vraćanju ljudi bez dokumenata. Brzina tog procesa zavisi od identifikacije migranata, potvrde državljanstva i spremnosti marokanskih vlasti da ih preuzmu.
Sadašnja eskalacija već se poredi sa krizom iz 2021. godine, kada je približno 8.000 ljudi prešlo u Seutu tokom dva dana. Novi talas je, prema dostavljenim brojkama, višestruko veći i dogodio se u znatno kraćem periodu.
Makron šalje jedinice, avione i dronove
Francuski predsednik Emanuel Makron naredio je jačanje kontrole na francusko-španskoj granici zbog procene da bi deo migranata iz Seute mogao da nastavi put prema severu Evrope.
Prema njegovoj izjavi, raspoređene su četiri mobilne jedinice, uz avione i bespilotne letelice za nadzor granice. Pariz ove mere opisuje kao preventivne i navodi da se sprovode u koordinaciji sa Madridom.
Francuski potez pokazuje da se kriza više ne posmatra samo kao lokalni problem Seute ili bilateralni spor Španije i Maroka. Svaki veći prodor preko spoljne granice Unije može brzo da izazove ponovno uvođenje kontrola između država članica.
Italija je, prema dostavljenom materijalu, već najavila obustavu slobodnog kretanja sa Španijom, dok Helsinki podržava privremeno vraćanje graničnih kontrola.
Rim i Helsinki traže kaznu za Španiju
Italijansko rukovodstvo optužuje Madrid da nije zaštitio spoljnu granicu Šengena. Dodatne kritike izazvali su planovi španske vlade da reguliše status više od 500.000 stranaca koji već borave u zemlji.
Finska ministarka unutrašnjih poslova Mari Rantanen podržala je predlog italijanske premijerke Đorđe Meloni da se Španiji ograniči članstvo u Šengenskom prostoru. Prema njenom stavu, država koja nije sposobna da zaštiti spoljnu granicu ne može da očekuje da ostale članice zadrže potpuno otvorene prelaze prema njoj.
Španski premijer Pedro Sančez otputovao je u Seutu nakon razgovora sa kraljem, uz snažno obezbeđenje. Tokom posete kritikovao je Rim i Helsinki, podsećajući da su Italija, Grčka i druge mediteranske zemlje godinama primale veliki broj migranata.
Sančez je poručio da solidarnost može biti politički izbor, ali da poštovanje evropskih ugovora nije dobrovoljno. Njegova vlada traži zajednički odgovor Evropske unije, dodatna sredstva i tehničku pomoć za registraciju i smeštaj pristiglih.
Evropska komisija već je najavila mogućnost finansijske i operativne podrške Madridu, dok se unutar Unije otvara novi spor oko toga da li jedna država može biti privremeno izolovana iz sistema slobodnog kretanja zbog neuspeha na spoljnoj granici.
Optužbe o političkoj operaciji
U delu španske štampe pojavile su se spekulacije da bi kriza mogla biti namerno izazvana kako bi oslabila vladu Pedra Sančeza pred izbore. Pojedini komentatori pokušavaju da događaje povežu sa američkim i izraelskim interesima.
Kao argument se navodi objava Jaira Netanjahua iz 2019. godine, u kojoj je sin izraelskog premijera pozvao Arape i muslimane da „oslobode“ Seutu i Melilju. Ta politička poruka sama po sebi ne dokazuje vezu sa sadašnjim prelaskom desetina hiljada ljudi.
Neposredna pitanja ostaju mnogo konkretnija: ko je podstakao masovni pokret prema ogradi, zbog čega marokanske službe nisu zaustavile okupljanje i kako je toliko ljudi uspelo da istovremeno krene prema enklavi.
Španska vojska i policija u međuvremenu pokušavaju da razdvoje humanitarnu, bezbednosnu i političku dimenziju krize, dok na drugoj strani Pirineja francuske jedinice, avioni i dronovi već nadziru pravce kojima bi kolone iz Seute mogle da krenu prema ostatku Evrope.
