Ruska mornarica počela je da postavlja sisteme za elektronsko ratovanje „Peroed-M“ na velike površinske brodove, kako bi ih zaštitila od ukrajinskih dronova. Prema ukrajinskom portalu Unian i specijalizovanim izvorima za praćenje rata, ovaj kompleks primećen je na najmanje četiri plovila: raketnoj krstarici „Varjag“ projekta 1164, korveti „Steregušči“ projekta 20380, velikom protivpodmorničkom brodu „Udaloj“ projekta 1155 i patrolnom brodu „Neustrašim“ projekta 11540.
Sama činjenica da se takav sistem pojavljuje na palubama ruskih ratnih brodova govori više od zvaničnih saopštenja. Ukrajinski dronovi više nisu problem samo za rov, kamion ili tenk na prvoj liniji. Oni su postali pretnja brodovima, lučkoj infrastrukturi, sidrištima i plovilima daleko od klasičnog fronta.
„Peroed-M“ nije brodski PVO sistem u tradicionalnom smislu. Ne lansira rakete i ne obara cilj fragmentacionom bojevom glavom. Reč je o kombinaciji detekcije i elektronskog ometanja, namenjenoj pre svega malim FPV dronovima i izviđačkim kvadrokopterima, upravo onoj klasi jeftinih letelica koje su promenile rat u Ukrajini.
Kako radi „Peroed-M“
Osnovu sistema čini radar „Repejnik“, kompaktna prenosiva radarska stanica koja je prvobitno razvijana za kopnene jedinice. Ruski izvori su je ranije opisivali kao sistem sposoban da otkriva ciljeve sa radarskim odrazom komercijalnog kvadrokoptera na udaljenosti do 15 kilometara i visini do 5.000 metara.
Radar navodno radi u režimu punog kružnog osmatranja od 360 stepeni i može da prati male objekte koji se kreću brzinama do oko 200 kilometara na čas. To je važan podatak jer FPV dronovi nisu velika, spora i laka meta kao što se često zamišlja. U završnom napadu lete nisko, brzo menjaju pravac i često koriste mrtve uglove radara, nadgradnje, obale ili objekata u luci.
Kada „Repejnik“ otkrije cilj, „Peroed-M“ može da aktivira automatizovanu kupolu za elektronsko ometanje. Njena uloga je da prekine kontrolne i video-kanale drona na udaljenosti do oko 2,5 kilometra. Prema dostupnim opisima, sistem radi u širokom frekventnom opsegu, uključujući i neke nestandardne opsege koje ukrajinski FPV operateri koriste da bi izbegli klasične ometače.
Drugim rečima, „Peroed-M“ pokušava da uradi ono što top ili raketa ne mogu uvek da postignu na vreme: da dronu oduzme vezu pre nego što uđe u poslednjih nekoliko sekundi napada.
Sa rovova na palube
Najzanimljiviji deo priče jeste poreklo sistema. „Peroed-M“ je ranije javno predstavljan kao kopnena, prenosiva oprema za zaštitu pešadije, kontrolnih punktova i položaja blizu fronta. Opisivan je kao sistem koji se može podeliti na module, poneti na vojničkoj opremi i rasporediti za nekoliko minuta.
„Repejnik“ takođe nije nastao kao brodski radar. Reč je o prenosivoj stanici koja može da radi do osam sati na ugrađenoj bateriji. Takva autonomija je korisna za rov ili kontrolni punkt, ali na brodu otvara druga pitanja: napajanje, zaštitu od soli, stabilnost na palubi, integraciju sa brodskim sistemima i rad u uslovima vlage, vetra i vibracija.
U promotivnim materijalima za porodicu ometačkih kupola pojavljuje se više varijanti kućišta, među njima i jedna u beloj boji, što može da ukazuje na pomorsku verziju namenjenu ugradnji na brodsku nadgradnju. To, međutim, ostaje zaključak na osnovu fotografija. Objavljeni tehnički materijali ne daju jasnu potvrdu o posebnoj zaštiti od slane vode, stalnom brodskom napajanju ili punoj integraciji sa postojećim radarima i borbenim informacionim sistemima.
Upravo zato postavljanje „Peroed-M“ na brodove deluje kao hitna adaptacija, prema ukrajinskom izovoru. Ruska mornarica uzima sistem razvijan za kopneni rat protiv FPV dronova i uspeva da ga pretvori u dodatni zaštitni sloj za plovila.
Zašto ruskim brodovima treba ovakav sistem
Ukrajina je već pokazala da može da ugrozi ruske brodove kombinacijom pomorskih dronova, vazdušnih dronova, izviđanja i udara po lučkoj infrastrukturi. Crnomorska flota je zbog toga izgubila deo slobode delovanja, a ruski brodovi sve više moraju da računaju na pretnje koje pre rata nisu bile u centru njihove odbrane.
Klasični brodski sistemi projektovani su za avione, rakete, protivbrodske projektile, torpeda i veće ciljeve. Mali FPV dron ili kvadrokopter je drugačiji problem. Jeftin je, mali, teško uočljiv, leti nisko i može da se koristi za izviđanje, korekciju udara ili direktan napad na radare, komunikacione antene, otvorene položaje, čamce i opremu na palubi.
Na velikom brodu to ne mora uvek da znači potapanje. Dovoljno je onesposobiti radar, zapaliti opremu, pogoditi posadu na otvorenoj palubi, oštetiti komunikacije ili izazvati požar. Ratni brod može ostati na vodi, ali izgubiti deo borbene vrednosti ili biti primoran na povlačenje u luku.
„Peroed-M“ je zato dodatni sloj bliske odbrane. Ne zamenjuje brodsku PVO, topove, mitraljeze, ometače ili fizičke mere zaštite, ali popunjava prostor između osmatranja i poslednje sekunde udara.
Šta sistem može, a šta ne može
Glavna prednost „Peroed-M“ je brzina reakcije protiv malih dronova. Ako radar otkrije cilj na vreme, automatizovana kupola može da usmeri ometanje i pokuša da prekine vezu pre nego što dron stigne do broda. To je naročito korisno protiv izviđačkih kvadrokoptera i FPV platformi koje zavise od radio-kontrole i video-prenosa.
Slabost je domet ometanja. Ako je efektivna zona oko 2,5 kilometra, to znači da sistem radi u poslednjem sloju odbrane. Dron koji leti brzo i nisko ostavlja malo vremena za reakciju. Dron sa autonomnim završnim navođenjem, unapred programiranom putanjom ili optičkim zahvatom cilja može biti otporniji na klasično ometanje.
Drugi problem je zasićenje. Jedan dron je tehnički izazov. Nekoliko dronova iz različitih pravaca, u kombinaciji sa pomorskim dronovima, mamcima ili raketnim napadom, već je mnogo teži scenario. Brodska odbrana tada mora da spoji radar, osmatrače, mitraljeze, topove, elektronsko ratovanje i manevrisanje.
„Peroed-M“ neće rešiti sve ukrajinske dronove. Njegovo pojavljivanje na ruskim brodovima pokazuje da se Moskva prilagođava novoj pretnji i da više ne računa da su veliki površinski brodovi zaštićeni samo sopstvenim starim PVO i artiljerijskim sistemima.
Rat dronova stiže na more
Premeštanje „rovovskog“ ometača na palubu pokazuje koliko se brzo menja pomorski rat. Nekada je zaštita broda značila slojeve protivbrodskih raketa, radara, torpeda i avijacije. Sada se na istu palubu dodaju sistemi protiv dronova koji koštaju neuporedivo manje od broda koji štite.
Ukrajinski napadi naterali su Rusiju da ubrzano traži rešenja: mreže, dodatne osmatračke tačke, mitraljeske položaje, elektronsko ometanje i improvizovane sisteme. „Peroed-M“ je deo tog procesa. Možda je tehnički skroman u poređenju sa velikim brodskim radarima, ali gađa upravo onu pretnju koja se pokazala najneprijatnijom: malu, jeftinu, masovnu i dovoljno preciznu da promeni ponašanje cele flote.
Za ruske brodove poput „Varjaga“, „Stereguščeg“, „Udalog“ i „Neustrašimog“, novi ometač nije znak tehnološkog luksuza, već znak da više nema sigurnih paluba. Svaki radar, jarbol, komandna kabina, čamac, lanser i otvoreni deo nadgradnje postao je potencijalna meta drona koji može da poleti iz improvizovane radionice i natera ratni brod da troši ozbiljna sredstva na zaštitu od oružja koje je pre nekoliko godina izgledalo kao taktička sitnica.
