Švedska uz Gripen otvara vrata za „Meteor“ Ukrajini: raketa koja tera ruske avione dublje iza fronta

Švedski ministar odbrane Pol Džonson potvrdio je u Kijevu da Švedska ne postavlja geografska ograničenja za upotrebu raketa dugog dometa „Meteor“. To znači da bi ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo, kada dobije platformu sposobnu da ih nosi, moglo da gađa ruske vojne avione i unutar ruskog vazdušnog prostora.

Takva izjava menja ton oko budućih isporuka švedskih lovaca JAS 39 „Gripen“. Do sada se o njima govorilo uglavnom kao o dodatku ukrajinskoj avijaciji, posle F-16 i francuskih „miraža“. Sa „Meteorom“, „Gripen“ postaje nešto mnogo ozbiljnije: lovac koji ne mora da se približi ruskom avionu da bi ga naterao na povlačenje.

Za Ukrajinu je to posebno važno zbog ruskih bombardera i lovaca koji iz relativne bezbednosti lansiraju vođene bombe. Ruska avijacija ne mora da ulazi duboko u ukrajinski vazdušni prostor da bi pravila štetu. Su-34, Su-35 i drugi avioni mogu da dejstvuju sa udaljenosti, ispuštajući klizne bombe koje zatim prelaze desetine kilometara do cilja. Ukrajinski cilj je jasan: pogoditi avion pre nego što izbaci bombu, ili ga naterati da leti toliko daleko da bomba više nema isti efekat.

Zašto je „Meteor“ drugačiji

„Meteor“ nije obična raketa vazduh-vazduh velikog dometa. Razvio ju je evropski konzorcijum MBDA, a koriste je ili integrišu najvažniji evropski borbeni avioni: „Gripen“, „Rafale“, „Eurofighter Typhoon“ i F-35 u evropskim konfiguracijama. Njena glavna prednost nije samo daljina, već način na koji održava energiju tokom leta.

Većina raketa vazduh-vazduh koristi raketni motor koji sagori u početnoj fazi, posle čega raketa leti po inerciji i postepeno gubi brzinu. To znači da na velikim daljinama cilj često ima više šanse da manevrom, ometanjem ili bekstvom izađe iz opasne zone.

„Meteor“ koristi ramdžet pogon sa regulisanim potiskom. To mu omogućava da energiju ne potroši odmah, već da je rasporedi tokom leta. Raketa može da zadrži visoku brzinu i u završnoj fazi napada, kada protivnički pilot pokušava da pobegne, okrene avion, spusti se, ometa navođenje ili izbaci mamce.

Zbog toga se za „Meteor“ često kaže da ima izuzetno veliku „zonu bez bekstva“. To nije marketinška sitnica, već ključna osobina u vazdušnoj borbi. Nije dovoljno da raketa može daleko da leti. Važno je da na kraju tog leta još ima dovoljno energije da uhvati avion koji manevriše.

Gripen i Meteor: opasna kombinacija za ruske bombardere

„Gripen“ je manji i jeftiniji od mnogih zapadnih lovaca, ali je projektovan za rat u kome avion brzo poleće sa kratkih pista, radi iz rasutih baza, koristi podatkovne veze i oslanja se na kvalitetne rakete. Upravo tu „Meteor“ dobija punu vrednost.

Ukrajinski „Gripen“ sa „Meteorom“ ne bi morao da ulazi u herojski duel sa ruskim Su-35. Mnogo realniji scenario je zaseda iz sopstvenog vazdušnog prostora, uz podatke sa radara, zemaljskih sistema, letećih radara i zapadnog obaveštajnog sloja. Pilot dobija sliku cilja, približava se dovoljno da ispali raketu, a zatim se povlači pre nego što ruska PVO ili lovci zatvore prostor.

Najveća meta nisu nužno ruski lovci u čistoj borbi, već avioni koji nose klizne bombe, komandne platforme, izviđački avioni i letelice koje omogućavaju ruske udare po ukrajinskim gradovima i liniji fronta. Ukoliko se ruska avijacija natera da lansira bombe sa veće udaljenosti, preciznost i efekat takvih napada mogu da oslabe.

Švedska poruka Moskvi

Švedska odluka da ne uvodi geografska ograničenja ima političku težinu. To znači da se „Meteor“ ne posmatra samo kao defanzivna raketa za čuvanje neba iznad Kijeva, već kao oružje koje može da udari po ruskoj avijaciji tamo gde ona priprema napade.

Pol Džonson je ovaj pristup predstavio kao deo prava Ukrajine na samoodbranu i šire „vazdušne koalicije“. U praksi, poruka je mnogo grublja: ruski avion više neće biti bezbedan samo zato što nije prešao granicu.

To ne znači da „Meteor“ rešava ukrajinski problem. Potrebno je hiljade „Gripena“, obučeni piloti, tehničari, logistika, skladišta, integracija sa ukrajinskim komandnim sistemom i ozbiljna zaštita baza da bi se nešto promenilo. Rusija će odgovoriti svojim elektronskim ratovanjem, lovcima dugog dometa, raketama duplo većeg dometa od zapadnih, PVO zasedama i udarima po aerodromima, skladištima, logistici.

Ipak, samo pojavljivanje „Meteora“ u ukrajinskom arsenalu ipak menja računicu. Ruski piloti bi morali da planiraju misije pod pretpostavkom da ih raketa može stići mnogo dalje nego ranije. U ratu u kome se vođene bombe lansiraju iz pozadine, upravo pomeranje te pozadine postaje cilj.