Indija ima jednu od najvećih tenkovskih flota na svetu. U njenom sastavu nalazi se više od 3.700 tenkova, uključujući oko 2.400 zastarelih T-72M1, poznatih u indijskoj službi pod imenom Adžeja. Ti tenkovi su u vojsku ušli još 1979. godine, u vreme kada je T-72 bio jedan od simbola sovjetske oklopne škole i masovne tenkovske moći.
Danas je situacija drugačija. T-72 je i dalje opasan ako se koristi pravilno, ali više nije tenk koji može ravnopravno da nosi teret savremenog bojišta bez ozbiljne modernizacije. Dronovi, protivoklopne rakete, precizna artiljerija, mine, satelitsko izviđanje i elektronsko ratovanje promenili su način na koji se oklop koristi.
Indija je zato još 2021. godine odlučila da krene u zamenu svojih varijanti T-72 kroz projekat Future Ready Combat Vehicle, odnosno borbeno vozilo spremno za budućnost. Plan predviđa nabavku oko 1.700 novih jedinica koje bi dugoročno trebalo da preuzmu ulogu glavnog borbenog tenka.
Međutim, Nju Delhi sada razmatra još jednu ideju: da deo ogromne flote T-72 ne završi samo kao staro gvožđe ili rezerva, već kao osnova za kopnene robotske sisteme.
Tenk bez posade za najopasnije zadatke
Indijska vojska je kroz inicijativu iDEX ADITI 4.0 pokrenula program konverzije tenkova T-72 u vozila sa daljinskim upravljanjem. U prvoj fazi trebalo bi da budu izrađena dva potpuno testirana prototipska kompleta za pretvaranje T-72 u autonomni kopneni dron.
Prema uslovima konkursa koji je objavilo indijsko Ministarstvo odbrane, cilj nije samo običan daljinski upravljani tenk koji neko vozi sa bezbedne udaljenosti. Traži se komplet koji bi tenk pretvorio u robotsku platformu, sposobnu za rad u visokorizičnim misijama, uz produženje veka upotrebe za još 15 do 20 godina.
Operativni cilj postavljen je za 2030. godinu. To znači da Indija ne posmatra ovaj projekat kao improvizaciju, već kao mogući deo buduće strukture svojih kopnenih snaga.
Takvi T-72 bez posade mogli bi da se koriste za razminiranje, izviđanje u spornim područjima, proboj kroz jako branjene sektore, preventivne napade, jurišne operacije i ulogu mamaca za privlačenje protivničke vatre. Drugim rečima, zadatak bi bio da se stari tenk pošalje tamo gde je rizik za posadu prevelik.
Na savremenom bojištu to ima logiku. Tenk koji ide prvi kroz minsko polje, pod nadzorom dronova i protivoklopnih timova, često je najugroženije vozilo u formaciji. Ako u njemu nema posade, gubitak je bolan, ali nije katastrofalan kao kada se izgube obučeni tenkisti.
Od zastarelog tenka do robotske platforme
Pretvaranje T-72 u kopneni dron nije jednostavan posao. Tenk je projektovan za posadu, ne za autonomno kretanje. Njegov pogon, transmisija, upravljanje, osmatranje, nišanjenje, komunikacije i bezbednosni sistemi morali bi da budu prilagođeni novoj ulozi.
Za daljinsko upravljanje potrebno je ugraditi sisteme koji mogu da kontrolišu kretanje, brzinu, kočenje, menjanje pravca, rad motora i kupole. Za autonomnije funkcije potrebni su senzori, kamere, termovizija, laserski daljinomeri, računar za obradu slike, navigacija, softver za izbegavanje prepreka i zaštićena veza.
Najveći problem je pouzdanost u stvarnim uslovima. Kopneni dron nije mali kvadkopter koji leti iznad prepreka. On mora da se kreće kroz blato, prašinu, kamenje, ruševine, rovove, mine, protivtenkovske prepreke i radio-ometanje. T-72 je težak, bučan i veliki, ali upravo zbog toga može da nosi ozbiljan oklop, inženjerijsku opremu, senzore i dodatne sisteme.
U takvoj konfiguraciji, njegova vrednost ne bi bila u tome da zameni savremeni tenk sa posadom, već da radi ono što je za posadu najopasnije. To mogu biti prvi ulazak u zonu vatre, probijanje prepreka, izazivanje protivničkog otkrivanja položaja, uklanjanje mina ili izviđanje sektora pod direktnom pretnjom.
Francuzi već testiraju sličnu ideju na AMX-30
Indijska ideja nije izolovana. Francuska razvija sličan pristup kroz program kopnenog drona na šasiji starog promašaja AMX-30. U tom projektu uklonjena je klasična kupola sa topom od 105 milimetara, a umesto nje ugrađen je daljinski upravljani borbeni modul ARX-25 sa topom od 25 milimetara.
Francuski AMX-30 u bespilotnoj verziji dobiće robotski modul Toxo, optoelektronske senzore i čak mali dron integrisan u platformu. Time se stari tenk ne pokušava vratiti u prvobitnu ulogu, već se pretvara u oklopljenu robotsku platformu za izviđanje, podršku i operacije visokog rizika.
Ovakav pristup pokazuje kako vojske počinju da razmišljaju o starim tenkovskim šasijama. One više nisu nužno samo zastarela sredstva. Mogu postati baza za autonomne platforme, inženjerijska vozila, mamce, nosioce senzora ili daljinski upravljane borbene sisteme.
Razlika je u količini. Francuska nema hiljade AMX-30 spremnih za takvu konverziju. Indija, sa oko 2.400 T-72M1, ima potpuno drugačiji obim potencijala.
Teorijski, Indija može robotizovati ogromnu flotu
Ukoliko se pronađe pouzdano i ekonomski prihvatljivo rešenje, Indija bi mogla da pretvori veliki broj svojih T-72 u bespilotne tenkove široke funkcionalnosti. To ne znači da bi svih 2.400 vozila zaista bilo robotizovano. Takav cilj bi bio izuzetno skup, logistički komplikovan i tehnički zahtevan.
Međutim, čak i manji deo te flote mogao bi da promeni način upotrebe indijskog oklopa. Stotine daljinski upravljanih T-72, raspoređenih kao izvidnici, mamci, inženjerijska sredstva ili jurišne platforme, dale bi indijskoj vojsci dodatni sloj između klasičnih tenkova sa posadom i lakih kopnenih robota.
Za Indiju je to posebno važno zbog veličine frontova i različitih terena na kojima se može suočiti sa protivnicima: od pustinje i ravnica do planinskih zona i utvrđenih sektora. Tenk bez posade nije univerzalno rešenje, ali može biti veoma koristan tamo gde je potrebno prihvatiti veliki rizik pre nego što glavnina snaga uđe u borbu.
Zašto se Ukrajina plaši indijskog programa?
Ukrajinski i zapadni analitičari strahuju da bi indijski program mogao imati posledice i daleko izvan Azije. Razlog je bliska vojno-industrijska saradnja Indije i Rusije.
Indija decenijama koristi sovjetsku i rusku tehniku, od tenkova i aviona do raketnih sistema. Rusija je učestvovala u održavanju, modernizaciji i logističkoj podršci velikog dela indijskog arsenala. Upravo zato se u Kijevu strahuje da bi rešenja razvijena za indijske T-72 mogla završiti i kod ruskih stručnjaka.
Ako indijske kompanije razviju komplet za daljinsko upravljanje, autonomno kretanje, opremanje tenka senzorima, stabilizaciju daljinske vatre i zaštitu veze, takvo znanje bi moglo biti dragoceno za Moskvu. Rusija na ukrajinskom frontu već koristi različite kopnene robote, daljinski upravljane platforme i improvizovana sredstva, ali masovna konverzija starijih tenkova otvorila bi potpuno novu kategoriju.
Za Ukrajinu bi to bio problem jer Rusija raspolaže ogromnim brojem starih sovjetskih tenkova, uključujući T-72 u različitim verzijama. Čak i ako veliki deo tih vozila nije pogodan za savremenu borbu sa posadom, robotizacija bi mogla da im da novu ulogu: mamci, jurišne platforme, inženjerijska sredstva i sredstva za probijanje linija.
Amerikanci su već koristili T-72 bez posade
Ideja o bespilotnom T-72 nije potpuno nova. Sjedinjene Države su testirale slične koncepte u ograničenom obliku. Kompanija Kratos, poznata i po razvoju borbenog drona Valkyrie, ranije je predstavila projekat u kojem je T-72 korišćen bez posade.
Američki koncept nije bio namenjen masovnoj borbenoj upotrebi, već ulozi „protivničke sile“ tokom vojnih vežbi. Takvo vozilo moglo je da glumi protivnički tenk, kreće se po poligonu i omogućava američkoj vojsci realističniju obuku bez rizika za posadu.
To pokazuje da tehnička osnova postoji. Tenk se može daljinski kontrolisati, može se koristiti bez ljudi u kupoli i može dobiti novu ulogu. Pravo pitanje nije da li je to moguće, već koliko je pouzdano, koliko košta i da li ima smisla u velikom broju.
Indijski slučaj je drugačiji upravo zbog obima. Jedno je napraviti nekoliko vozila za obuku. Sasvim drugo je razviti komplet koji može da se ugradi na stotine starih tenkova i uvede u realne borbene formacije.
Indija istovremeno jača i klasičnu tenkovsku flotu
Robotizacija T-72 ne znači da Indija odustaje od klasičnih tenkova. Naprotiv, prošlog meseca proizvela je svoj 1000. glavni borbeni tenk T-90 Bhišma sklopljen u zemlji. To potvrđuje da Nju Delhi i dalje računa na teške oklopne formacije kao važan deo kopnene moći.
Pored T-90 Bhišma, Indija koristi starije T-72 Adžeja i sopstvene tenkove Ardžun. Zajedno, ta vozila čine jednu od najvećih oklopnih flota u Aziji.
Program Future Ready Combat Vehicle treba da donese sledeću generaciju indijskog borbenog vozila, ali prelaz neće biti brz. Nabavka 1.700 novih vozila zahteva godine, ogroman novac, industrijsku organizaciju i političke odluke. U međuvremenu, hiljade T-72 ostaju u sistemu.
Zato se konverzija dela tih tenkova u kopnene dronove uklapa u širu logiku: novi tenkovi za glavne borbene jedinice, T-90 kao dokazani oslonac, Ardžun kao domaći program, a T-72 kao rezerva koja može dobiti drugu mladost u najrizičnijim zadacima.
Stari sovjetski tenk kao osnova za rat budućnosti
T-72 je nastao za potpuno drugačiji rat od onog koji danas oblikuju dronovi, senzori i precizno oružje. Bio je projektovan kao relativno jednostavan, masovan, snažno naoružan tenk, pogodan za velike oklopne formacije i industrijsku proizvodnju u velikom broju.
Upravo ta masovnost sada može postati prednost. Vozilo koje je zastarelo kao glavni tenk možda i dalje ima dovoljno korisnu šasiju, pogon, oklop i unutrašnji prostor da postane jedan od učesnika ratova budućnosti. Njegova zaštita je mnogo veća od lakih kopnenih dronova, a nosivost omogućava ugradnju senzora, dodatne opreme i specijalizovanih modula.
Najveća intriga ostaje cena konverzije. Ako robotizacija starog tenka košta skoro kao nabavka novog specijalizovanog bespilotnog vozila, smisao programa se gubi. Ako se napravi relativno jednostavan, modularan i pouzdan komplet, Indija bi mogla dobiti veliku flotu daljinski upravljanih oklopnih sredstava bez potpune proizvodnje novih platformi.
Zato će prva dva prototipa biti presudna. Ne zbog samih vozila, već zbog odgovora na pitanje da li se stari T-72 može pretvoriti u realno upotrebljiv kopneni dron, ili će ostati samo zanimljiva ideja na papiru.
