Kraljevsko norveško ratno vazduhoplovstvo podiglo je 22. juna dva lovca pete generacije F-35A kako bi presrelo i identifikovalo rusku formaciju iznad Barencovog mora. U ruskoj grupi nalazila su se dva strateška bombardera Tu-160, u pratnji dva presretača MiG-31BM.
Ruski avioni su zatim nastavili let u međunarodnom vazdušnom prostoru iznad Norveškog mora, u okviru strateške patrole dugog dometa koja je trajala 16 sati. Norveški F-35 poleteli su iz vazduhoplovne baze Evenes, u misiji brzog reagovanja NATO-a. Nakon identifikacije, norveški piloti pratili su rusku formaciju dok nije napustila zonu odgovornosti Alijanse.
Ovakva presretanja formalno spadaju u rutinske misije vazdušne policije NATO-a. Njihov zadatak je da brzo identifikuju, prate i kontrolišu kretanje vojnih aviona koji lete blizu savezničkog vazdušnog prostora, naročito kada nisu najavljeni ili kada se kreću u zonama od posebnog strateškog značaja.
Međutim, ova epizoda nije bila sasvim obična. U istom kadru našli su se najbrži ruski strateški bombarder, jedan od najtežih i najbržih presretača ikada napravljenih, i norveški F-35, avion koji je NATO-u na severu doneo novu generaciju senzora, umrežavanja i stelt karakteristika.
Evenes, prednja tačka NATO-a na severu
Norveška je prva zemlja na svetu čije se ratno vazduhoplovstvo u potpunosti oslonilo na flotu lovaca pete generacije. Njeni F-35A danas su jedna od najaktivnijih NATO platformi u susretima sa ruskim borbenim i izviđačkim avionima na severu Evrope.
Baza Evenes ima posebno važnu ulogu. Norveška tamo drži dva F-35 u neprekidnoj 24-časovnoj pripravnosti. Avioni mogu da polete za približno 15 minuta, zavisno od situacije, što im omogućava da reaguju na ruske patrole, izviđačke letove, bombardere i avione koji se približavaju prostoru od interesa za NATO.
U martu su dva norveška F-35 iz iste misije brzog reagovanja poletela zbog dva ruska strateška bombardera Tu-95MS i njihove pratnje Su-35 u međunarodnom vazdušnom prostoru iznad Barencovog mora. Taj susret bio je posebno zanimljiv zato što su u pratnji bili Su-35 iz sastava „Ruskih vitezova“, jedinice koja je najpoznatija po akrobatskim nastupima na aeromitinzima i vojnim paradama, a ne po operativnim zadacima na prvoj liniji.
Sredinom aprila norveški F-35 presreli su ruski pomorski patrolni avion Il-38 i pratili ga tokom leta koji je trajao oko dva sata. Kasnije istog meseca, F-35 su ponovo poleteli zbog ruskih strateških bombardera Tu-95MS iznad međunarodnih voda Barencovog i Norveškog mora.
Tu-160 i MiG-31BM: sovjetski vrhunac koji još leti
Formacija presretnuta 22. juna bila je značajna zbog sastava. Tu-160 i MiG-31BM imaju poseban status u ruskoj avijaciji. Oba aviona nastala su kao vrhunac sovjetske škole projektovanja borbenih letelica, u vreme kada su brzina, visina leta, domet i velika masa naoružanja bili glavni odgovor na američku i NATO pretnju.
Tu-160 je najbrži i najteži strateški bombarder na svetu. Reč je o nadzvučnom bombarderu sa promenljivom geometrijom krila, projektovanom za nošenje krstarećih raketa dugog dometa. Rusija je obnovila njegovu proizvodnju, ali taj proces ide sporo i suočava se sa ozbiljnim kašnjenjima.
MiG-31BM je modernizovana verzija sovjetskog presretača MiG-31, aviona koji se ne proizvodi od 1994. godine. Razvoj naslednika znatno kasni, što je produžilo život ovoj platformi daleko izvan prvobitno zamišljenog perioda. Ipak, MiG-31 ostaje jedinstven avion: velik, brz, projektovan za presretanje ciljeva na velikim daljinama, naročito u ogromnom prostoru ruskog severa i Arktika.
Ruski MiG-31 decenijama su imali ogromnu prednost u arktičkim regionima. Njihov domet, brzina, radar i sposobnost patroliranja iznad retko naseljenih i teško pokrivenih prostora činili su ih posebno pogodnim za severne pravce. U vremenu kada NATO nije imao stelt lovce raspoređene u toj meri na severu, MiG-31 je bio avion koji je teško bilo direktno porediti sa zapadnim taktičkim platformama.
F-35 i odnos snaga na severu
Uvođenje F-35 u norvešku službu promenilo je sliku. Norveška više ne presreće ruske avione platformama četvrte generacije, već avionima pete generacije, sa snažnim senzorima, smanjenom radarskom uočljivošću i mogućnošću umrežavanja sa drugim NATO sredstvima.
F-35 nije brži od MiG-31, niti ima istu koncepciju. On nije projektovan kao čisti presretač velikih brzina. Njegova prednost je u nečemu drugom: radarskoj slici, pasivnim senzorima, obradi podataka i sposobnosti da funkcioniše kao deo šire mreže. Norveški F-35 ne mora samo da vidi rusku formaciju. On može da deli podatke sa komandnim centrima, drugim avionima, brodovima i sistemima PVO.
Zbog toga se ruski izvori sve češće osvrću na činjenicu da je nekadašnja tehnološka prednost MiG-31 u arktičkom prostoru počela da se topi. MiG-31 ostaje brz, težak i opasan presretač, ali protiv savremenog NATO sistema koji uključuje F-35, satelite, leteće radare, brodove, radare na zemlji i mrežno komandovanje, njegova prednost više nije ista kao tokom Hladnog rata.
Tu-160 i MiG-31 i dalje imaju elitni status u ruskoj službi, ali njihov susret sa norveškim F-35 pokazuje smenu generacija. Rusija i dalje demonstrira strateški domet i sposobnost patroliranja iznad Arktika, dok NATO na isti prostor uvodi avione koji su manje spektakularni po brzini, ali mnogo opasniji po količini podataka koje mogu da prikupe i proslede.
Norveški F-35 nisu aktivni samo iznad Barencovog mora
Norveška svoje F-35 ne koristi samo za nadzor severa. U decembru 2025. završeno je njihovo raspoređivanje u okviru integrisane misije vazdušne i raketne odbrane na aerodromu Žešov, nešto više od 70 kilometara od granice Poljske sa Ukrajinom.
Žešov je tokom rata postao jedna od najvažnijih logističkih tačaka NATO-a za podršku Ukrajini. Raspoređivanje norveških F-35 u toj zoni pokazuje da Oslo više nije samo čuvar severnog krila Alijanse, već i aktivni učesnik šire NATO infrastrukture koja prati rat u Ukrajini.
F-35 su raspoređivani i na vežbe u Finskoj, preko severozapadne granice Rusije. Posle ulaska Finske u NATO, prostor oko ruskog severozapada postao je znatno komplikovaniji za Moskvu. Granica sa Alijansom se produžila, a NATO je dobio mnogo bliži pristup severnim rutama, bazama i pravcima kojima ruska avijacija izlazi ka Barencovom i Norveškom moru.
Rutinsko presretanje sa strateškom porukom
„Presretanje“ 22. juna, kao ni jedno do sada, nije završeno incidentom. Ruski avioni ostali su u međunarodnom vazdušnom prostoru, norveški F-35 su ih identifikovali i pratili, a formacija je nastavila planiranu dugu patrolu.
Upravo u tome je suština ovakvih misija. Nijedna strana ne mora da pređe granicu da bi poslala poruku. Rusija demonstrira da njeni strateški bombarderi i presretači i dalje mogu da deluju dugo, daleko i u blizini NATO prostora. Norveška i NATO pokazuju da se svaki takav let vidi, prati i uvodi u savezničku komandnu sliku.
Na Arktiku, gde se prepliću ruske podmorničke baze, strateška avijacija, NATO senzori, norveške baze, finska teritorija i severni pomorski pravci, ovakvi susreti postaju sve češći. Barencovo i Norveško more više nisu samo periferija evropske bezbednosti, već jedan od prostora u kojem se najjasnije vidi sudar stare sovjetske avijacijske moći i nove NATO mreže pete generacije.
