Još jedno svetsko prvenstvo u fudbalu za muškarce protiče bez nas. Ovaj put ono je najmasovnije, kao da je u formatu Open. Igraju reprezentacije s kojima smo mi svojevremeno popravljali gol-razliku. A nije uvek bilo tako. Godine 1941. Srbija je bila prepuštena sama sebi. Ostatak Kraljevine Jugoslavije, današnja središnja Srbija sa dodatkom severnog dela Kosova i Metohije i Banata, proglašen je za Područje Vojnog zapovednika u Srbiji (Gebiet des Militärbefehlshabers in Serbien).
U istoriji takav oblik naše zemlje zapamćen je kao Nedićeva Srbija.
Nemci su želeli da ostave utisak normalnosti. Čak i kada je život ličio na kolotečinu, to je bilo samo očajničko nastojanje ljudi da sačuvaju deo normalnosti u okolnostima koje su bile nenormalne. Uporedo s obnovom kulturnog života tekla je i obnova sportskog života. Svi javni skupovi su za Nemce bili visokorizični, a pri tom su organizovani u ratnom režimu; predstave i projekcije održavane su pre policijskog časa, po danu, a sportski susreti su na jednom mestu okupljali i više hiljada ljudi. To je bio dodatni bezbednosni izazov.
Beograd je početkom rata imao oko 250.000 ljudi. Tačan broj nije utvrđen jer su se u njega slile i mnoge izbeglice. Sport je pre rata bio veoma masovna zabava. Samo u Beogradu bilo je registrovano više stotina sportskih klubova sa hiljadama aktivnih sportista; svaki susret imao je svoju stalnu publiku i izuzetnu posećenost. On je bio i glavni grad sporta u Kraljevini.
Sa preko 50 registrovnih fudbalskih klubova i velikom četvorkom (”BSK”, ”Jugoslavija”, ”BASK” i ”Jedinstvo”) Beograd je bio perjanica jugoslovenskog fudbala. Igrao se i tenis, hokej na travi i na ledu, rukomet, bilo je takmičenja u biciklizmu i moto-sportu, a masovno je bila zastupljena i hazena, ženski sport veoma sličan rukometu.
Šesti april
Tog nedeljnog dana trebalo je da se odigraju dve utakmice Srpske lige. ”Jedinstvo” iz Beograda i ”Bata” iz Borova u jednom duelu, i ”BASK” protiv ”Građanskog” iz Skoplja u drugom, spremali su se da odmere snage. Utakmice su odlučivale koje će se srpske ekipe plasirati u završnicu jugoslovenskog državnog prvenstva koje je planirano za leto. Podsetimo da je Srpska fudbalska liga obuhvatala timove iz Dunavske, Moravske, Drinske, Vrbaske i Vardarske banovine kao i Grada Beogada. A onda su u ranu zoru nebo prekrili nacistički bombarderi i počela je operacija ”Odmazda” (Unternehmen Strafgericht). Izgubljeni su mnogi životi, razaranja su bila ogromna, pa ni sport nije bio izuzetak.
Nemci su ubrzo okupirali zemlju, a sportski savezi – Srpski loptački savez (SLS) i Beogradski loptački podsavez (BLP) aktiviralisu se tek početkom juna. Situacija je bila teška. Mnoga igrališta bila su razorena ili opljačkana. ”BSK” je imao teren na Topčiderskom brdu na kome je procenjena šteta od tadašnjih 200.000 dinara (današnjih sto do sto pedeset hiljada evra). Ovaj stadion sagrađen je 1929. godine i imao je kapacitet od 25.000 mesta. Tridesetih godina je proširen, dobio je travnatu podlogu i reflektore pa je postao jedan od najmodernijih na Balkanu. Tačno na njegovom mestu je danas stadion FK ”Partizan”, nekadašnji Stadion JNA. Stradala je skupa rasveta koja nije popravljena do kraja rata, oštećen je semafor, a ekonomat je opljačkan.
Stadion ”Jugoslavije” prošao je još gore. On se nalazio u blizini stadiona ”BSK” u ulici Ljutice Bogdana, tačno na mestu gde se danas nalazi stadion ”Rajko Mitić”, popularna ”Marakana”. Pred rat je bio u potpunosti preuređen i mogao je da primi čak 60.000 gledalaca. Umesto svečanog otvaranja Nemci su ga zatvorili bombama. Tek aprila 1942. godine on je osposobljen pri čemu je obnovu pomogao i nemački garnizon. Nije bila reč o znaku dobre volje, već je razlog bio praktične prirode: stadion je korišćen za igre nemačkih vojnika kao i za njihove fizičke aktivnosti u sklopu obuke.
Mnogi mladi navijači Partizana i Crvene zvezde često i ne pomisle da se njihovi stadioni nalaze upravo na prostoru dva najveća i najpopularnija predratna fudbalska igrališta Srbije.
Ništa bolje nisu prošla ni igrališta ”Jedinstva”, ”Balkana”, ”Železničara” i ”Čukaričkog”. Početkom maja, posle ubrzane sanacije posledica bombardovanja, domaći upravni aparat Saveta komesara koji je predvodio Milan Aćimović, uz podršku Gradske uprave na čelu s Dragomirom Dragim Jovanovićem, pokreće i sportski život. U novinama, koje su počele ponovo da izlaze, pojavljuju se najave obnove sportskog života u gradu.
Usledili su i formalni koraci: u kafani ”Ruski car” 13. maja 1941. godine održana je sednica Srpskog loptačkog saveza na kojoj je trebalo da se razmatraju neophodne mere za obnovu sportskog života u gradu. Odlučeno je, za početak, da se krene s takmičenjem beogradskih klubova. Predstavnici ”BSK”, ”Jugoslavije”, ”BASK” i ”Jedinstva” prihvatili su ideju da se takmiče u novoosnovanom Kupu SLS, popularno nazvanom Srpski kup. Učešće je ponuđeno i ”Vitezu” iz Zemuna i ”Jugoslaviji” iz Jabuke kod Pančeva. Zemun je u to vreme bio pripojen NDH.
Lopta počinje da se kotrlja
”Opštinske novine” od 13. maja najavile su da će uskoro biti odigrana jedna propagandna utakmica između BSK i tima jedne nemačke jedinice. Ako Nemci ne bi uspeli da sastave tim, onda bi se odigrala utakmica između BSK i ”Jugoslavije”. Nemci su prvih ratnih godina vodili opreznu politiku prema građanstvu kada je bilo reči o tome da se amortizuju represalije i ratne tragedije kako se ne bi stanovništvo u potpunosti okrenulo protiv njih.
Ta politika je bila vojnički logična i nije bila zasnovana na nekoj građanskoj kulturi već na praktičnim razlozima. Njima je bila potrebna mirna pozadina. Zemunski ”Vitez” je već igrao tri utakmice i sve tri ubedljivo dobio, a i ”Čukarički” se oprobao protiv jednog nemačkog tima. To je bio ujedno i prvi susret u Beogradu nakon kapitulacije države. Međutim, istoričari su saglasni u tome da nijedna utakmica s Nemcima nije zvanično odigrana tokom rata u organizaciji SLS ili BLP.
Revijalna utakmica je ipak privukla najveću pažnju. U nedelju, 18. maja na igralištu BSK na Topčiderskom brdu susreli su se ”BSK” i ”Jugoslavija” koja je pobedila s 4:3 nakon zanimljive i uzbudljive utakmice. Ubrzo je FK ”Jugoslavija” iz političkih razloga morala da se odrekne svog imena pa je dobila kompromisni naziv SK ”1913”. To je godina osnivanja kluba čije prvo ime je bilo ”Velika Srbija”. Osam hiljada gledalaca je za nemačku komandu i kvislinšku policiju bilo značajan profesionalni izazov. Mnogi sportisti su bili mobilisani pa je veliki broj njih završio u zarobljeničkim logorima, stoga klubovi nisu bili u najjačim sastavima.
Pojačano obezbeđenje uz zabranu dolaska u većim grupama i pravljenja gužvi pred blagajnama bili su novost za gledaoce. Nije to bila realna brojka jer su susrete gradskih rivala pratile pre rata desetine hiljada ljudi. Međutim, i ovo je bilo veliko ohrabrenje s obzirom na to da je od bombardovanja prošlo samo mesec i po dana. Utakmicu su posmatrali i nemački vojnici od kojih je većina navijala za BSK. Ona je Nemcima i lokalnim vlastima poslužila za bezbednosne procene i proceduru u sledećim susretima i okupljanjima.
Utakmica je ohrabrila SLS pa je rukovodstvo odlučilo da nastavi s organizacijom takmičenja za Srpski kup tokom leta. U tome su imali podršku Uprave Grada Beograda i Feldkomandanture. Takmičenje je održano u periodu od kraja maja do početka avgusta. U njemu je učestvovalo šest klubova iz Beograda i okoline. Pobednik je bila ekipa ”BSK”. Odigrano je deset kola, postignuto 112 golova, uz navijanje više desetina hiljada gledalaca (!). I ovaj ispit organizacije, bezbednosti i procedure uspešno je položen.
Pokazalo se da je fudbal najpopularniji sport. Tokom okupacije odigrano je više hiljada utakmica kako takmičarskih i prijateljskih, tako i humanitarnih. Beogradski podsavez, kao nadležan za organizaciju takmičenja, u svojim zapisnicima zabeležio je da je samo za godinu dana, od avgusta 1942. do 1943. godine, odigrano tačno hiljadu mečeva, što će reći – tri utakmice dnevno! Podatak je neverovatan, a svakako zadivljujući!
Tu se ova nesvakidašnja statistika ne završava! Na teritoriji koju je pokrivao BLP bilo je registrovano šezdesetak klubova, a najbolje timove (BSK i SK ”1913”) posmatralo je ne manje od pet do šest hiljada gledalaca. Na nižerazrednim utakmicama prosek je bio znatno manji – od trista do petsto ljudi. Ova dva kluba bili su glavni rivali, a zbog svih okolnosti kvalitet igrača bio je grupisan u samo nekoliko klubova. Do kraja 1943. godine dva rivala odigrala su 19 mečeva. ”BSK” je dobio 12, nekadašnja ”Jugoslavija” dva, a pet mečeva završeno je nerešenim rezultatom. Pored njih vredi, kao najistrajnije, izdvojiti timove ”Jedinstvo”, ”Obilić”, ”BASK”, ”Vitez”, ”Čukarički”, ”Mitić” i ”Balkan”.
Ako su naši cenjeni čitaoci stigli dovde i imali strpljenja da pažljivo pročitaju, mogli su se uveriti u podatke koji su najvećem broju našeg stanovništva manje poznati. To nije ni čudo. U našoj javnoj istoriografiji centralno mesto zauzimao je ”Hajduk”, simbol partizanskog sporta. Istina, ne treba to potcenjivati, zasluge ovog tima nisu male. Odmah posle kapitulacije Italije Split je brzo bio oslobođen. Pre toga su Nemci zahtevali da HNK ”Split” igra u prvenstvu NDH što je odbijeno. Sedmog maja 1944. godine oni su službeno postali tim NOVJ. Klub je odigrao mnogo utakmica protiv savezničkih timova, na Malti i u Egiptu.
Fudbal nije mogao da promeni tok rata, niti da ublaži njegove posledice. Mogao je samo da ljudima na nekoliko sati vrati osećaj da život još traje. Sudeći po posećenosti stadiona i broju odigranih utakmica, upravo je to i učinio.
Napomena:
Ovom oblašću bavili su se i veoma ozbiljni, posvećeni istraživači i naučnici. Prof. dr Dejan N. Zec napisao je izvanrednu disertaciju ”Svakodnevni život u okupiranom Beogradu”. U njoj je, pored ostalih, veoma detaljno obuhvatio i sportska dešavanja, pozivajući se na validnu građu, novine iz tog vremena, zapisnike, itd. Iz tog obimnog i preglednog materijala izdvojili smo i na svoj način prezentirali deo o fudbalu; želja nam je bila da pokažemo kako su i fudbaleri u teškom vremenu umeli i mogli da svojom veštinom bar za trenutak skrenu pažnju javnosti sa tmurne stvarnosti. Ovim putem zahvaljujemo se dr Zecu i preporučujemo njegov rad onima koji žele da se šire upoznaju s ovom temom.
