Ruski operativno-taktički raketni sistem Iskander-M više nije ista platforma sa početka rata. Ukrajinske službe i stručnjaci koji od prvih faza sukoba sistematski proučavaju rusko oružje tvrde da su balističke rakete porodice Iskander tokom poslednjih godina prošle kroz niz važnih nadogradnji. Neke su vidljive u konstrukciji, neke u elektronici, a najvažnije u softveru i načinu na koji raketa pokušava da pronađe slabosti protivničke protivvazdušne i protivraketne odbrane.
To pokazuje da se rat između Rusije i Ukrajine ne vodi samo brojem raketa, dronova i baterija PVO, već i stalnim tehničkim prilagođavanjem. Svaki presretnuti projektil, svaki oboreni dron i svaki pronađeni fragment postaje izvor podataka. Ukrajina proučava ruske rakete da bi ih lakše obarala, dok Rusija menja rakete da bi te iste sisteme ponovo nadmudrila.
Prema ukrajinskim analizama, Iskander-M je u poslednje dve godine dobio pet ključnih poboljšanja. Cilj je bio dvostruk: povećati verovatnoću prodora kroz ukrajinsku PVO i protivraketnu odbranu, ali i prilagoditi proizvodnju uslovima zapadnih sankcija.
Softver, mamci i potraga za slepim tačkama radara
Prva i možda najvažnija promena odnosi se na softver. Ruska strana je, prema ukrajinskim navodima, usmerila veliki deo rada upravo na redovno ažuriranje softverskih paketa u raketi. Sistemi na letelici prilagođeni su za rad u režimu aktivnog skeniranja i otkrivanja slepih tačaka radara protivvazdušne i protivraketne odbrane.
To znači da Iskander više nije samo balistička raketa koja leti unapred zadatom putanjom ka cilju. Nova logika rada trebalo bi da joj omogući bolju reakciju na okruženje, preciznije prepoznavanje gde je odbrana slabija i veću šansu da prođe kroz zonu presretanja.
Drugo poboljšanje odnosi se na sredstva za ometanje protivničke odbrane. Rakete su dobile ažuriranu jedinicu za izbacivanje mamaca, namenjenu zaštiti od sistema PVO i protivraketne odbrane. Reč je o modulu 9B899, uz reflektore i baklje koji se koriste u završnoj fazi leta.
Ovi elementi imaju zadatak da poremete vođenje protivničkih raketa zemlja-vazduh. Aktiviraju se pri približavanju cilju ili pri otkrivanju neprijateljskog radara, kada je raketa već u najopasnijem delu leta. Upravo tada presretači imaju najmanje vremena za reakciju, a svaka greška u praćenju cilja može značiti proboj.
Za ukrajinsku PVO to je posebno težak problem. Iskander-M već leti velikom brzinom i po zahtevnoj putanji, a dodatni mamci i ometajući elementi povećavaju broj lažnih tragova i otežavaju odluku koji cilj treba gađati.
Brža elektronika i veća sposobnost prepoznavanja ciljeva
Treća promena vezana je za optički sistem navođenja. Prema ukrajinskim analizama, nove verzije balističkih raketa Iskander-M proizvedene posle 2023. i 2024. godine koriste brži procesor za obradu slika koje prima optički tragač.
Ovo je važan detalj jer ne utiče samo na preciznost, već i na sposobnost rakete da u završnoj fazi leta prepozna cilj, uporedi ga sa zadatim podacima i izvrši korekciju. Brža obrada slike povećava verovatnoću otkrivanja, identifikacije i uspešnog pogađanja cilja.
U praksi, to može značiti bolju sposobnost napada na objekte koji su delimično maskirani, pomereni, zaklonjeni ili okruženi lažnim ciljevima. Kod rakete koja leti velikom brzinom, vreme za takvu odluku meri se sekundama. Brži procesor zato nije kozmetička promena, već direktno utiče na borbenu upotrebu.
Četvrto poboljšanje odnosi se na proizvodnju. Da bi povećali tempo sklapanja i prilagodili sistem ograničenjima pod sankcijama, Rusi su u Iskander-M integrisali određena tehnička rešenja i elemente koji se koriste u severnokorejskim balističkim raketnim sistemima KN-23.
To ne znači da se KN-23 u poslednje vreme samostalno masovno vidi u borbenim dejstvima. Prema navodima iz dostavljenih analiza, upotreba samog severnokorejskog sistema nije primećena u skorijem periodu. Međutim, tehnička veza između ova dva sistema pokazuje da Moskva koristi raspoloživa rešenja kako bi ubrzala proizvodnju i smanjila zavisnost od komponenti koje je teže nabaviti.
Peto, udeo ruskih elektronskih komponenti u raketama Iskander-M navodno je povećan na oko 90 odsto. To je važan pokazatelj prilagođavanja sankcijama. Zapadna i druga strana elektronika i dalje je prisutna, ali u manjem obimu nego ranije.
Proizvodnja raste, sprema se i Iskander dometa 1.000 kilometara
Posebno je značajan podatak o proizvodnji. Prema ukrajinskim navodima, mesečna proizvodnja balističkih raketa Iskander-M dostigla je oko 60 jedinica. Istovremeno, proizvodnja krstarećih raketa Iskander-K iznosi oko 10 jedinica mesečno.
Takav tempo, ukoliko je tačan, pokazuje da Rusija nije samo održala proizvodnju uprkos sankcijama, već ju je prilagodila produženom ratu. Iskander-M ostaje jedno od ključnih oružja za udare po komandnim centrima, skladištima, PVO položajima, aerodromima, energetskim objektima i drugim ciljevima visoke vrednosti.
Najambiciozniji deo razvoja odnosi se na novu verziju balističke rakete, privremeno označenu kao Iskander-1000, sa preliminarnim indeksom 9M723-2. Prema dostupnim navodima, cilj je domet do 1.000 kilometara.
Rusi bi to trebalo da postignu upotrebom novog, energičnijeg pogonskog goriva i većeg raketnog motora. Takva verzija bi značajno promenila geometriju pretnje. Domet od 1.000 kilometara omogućio bi dejstvo po mnogo dubljim ciljevima bez potrebe za pomeranjem lansera bliže frontu.
Iskander je još od početka rata bio jedan od najopasnijih ruskih sistema zbog kombinacije brzine, preciznosti, mobilnog lansiranja i kratkog vremena reakcije. Sada ukrajinske analize tvrde da se sistem dodatno pretvara u digitalno prilagođeno oružje, sposobno da uči iz prethodnih gubitaka i menja ponašanje prema protivničkoj odbrani.
Ovo je suština problema za Ukrajinu i zapadne saveznike. Ne radi se samo o tome koliko Rusija ima raketa, već kakve su te rakete danas u odnosu na one iz 2022. godine. Ako je Iskander-M dobio bolji softver, naprednije mamce, bržu obradu slike, veću domaću elektronsku bazu i stabilniju proizvodnju, onda svaka nova serija može biti opasnija od prethodne.
Rat je od Iskandera napravio drugačiju platformu. Ne zato što je promenio osnovni izgled, već zato što je iznutra postao složeniji, prilagodljiviji i teži za presretanje. Upravo tu se vidi kako savremeni raketni rat funkcioniše: projektil ne evoluira jednom u deceniji, već kroz svaku borbenu upotrebu, svaku analizu ostataka i svaku novu seriju koja izlazi iz fabrike.
