Ukrajinski analitički izvori poslednjih sati upozoravaju da postoji realna pretnja masovnog kombinovanog ruskog napada u narednim danima. Kao primarni ciljevi pominju se Kijev i Kijevska oblast, što se direktno uklapa u prethodno upozorenje ruskog Ministarstva spoljnih poslova da Oružane snage Ruske Federacije počinju sistematske udare po vojnim, komandnim i industrijskim objektima u ukrajinskoj prestonici.
Prema navodima koje prenose izvori bliski kijevskom režimu, ruski strateški bombarderi Tu-95MS već se premeštaju sa vazduhoplovne baze Ukrajinka ka aerodromima bližim Ukrajini. Ukoliko je ta informacija tačna, to bi moglo da ukazuje na pripremu novog talasa krstarećih raketa, jer Tu-95MS ostaje jedna od glavnih platformi ruske strateške avijacije za lansiranje raketa velikog dometa.
Ovakve pripreme ne moraju uvek značiti neposredan udar, ali u trenutnoj atmosferi svako pomeranje bombardera dobija dodatnu težinu. Posebno zato što je prošlo skoro dva dana od ruskog zvaničnog upozorenja, a Kijev za sada nije doživeo udar obima koji se najavljivao.
Tu-95MS kao signal za uzbunu
Tu-95MS je stara, ali i dalje važna platforma ruske strateške avijacije. Avion ne mora da ulazi u zonu ukrajinske PVO da bi bio opasan. Njegova osnovna uloga u ovakvim operacijama jeste lansiranje krstarećih raketa iz dubine ruskog vazdušnog prostora, često u kombinaciji sa drugim sredstvima kao što su dronovi, balističke rakete, hipersonične rakete i projektili lansirani sa kopna ili mora.
Upravo zato ukrajinski izvori pažljivo prate kretanje ovih bombardera. Kada se Tu-95MS premeštaju sa udaljenijih baza na aerodrome bliže ukrajinskom pravcu, to se u Kijevu obično tumači kao moguća priprema za udar ili kao deo psihološkog pritiska.
U najavljenom scenariju ne očekuje se samo klasičan raketni napad. Pominje se moguć masovan kombinovani udar, što znači istovremenu ili faznu upotrebu različitih sredstava: krstarećih raketa, dronova, eventualno balističkih projektila i drugih sistema namenjenih zasićenju ukrajinske protivvazdušne odbrane.
Kijev nije jedini koji strepi
Iako se Kijev i Kijevska oblast navode kao glavni ciljevi, ukrajinski izvori upozoravaju da ni drugi regioni ne bi trebalo da se opuštaju. Oprez je već javno zatražio gradonačelnik Ivano-Frankovska Ruslan Marcinkiv, koji je stanovnicima poručio da u naredna dva dana budu posebno pažljivi zbog mogućeg granatiranja.
Ta poruka pokazuje da se u Ukrajini ne računa samo na udar po prestonici. Ruske operacije velikog obima često su širile listu ciljeva kako bi opteretile PVO, razvukle pažnju komandi i naterale ukrajinsku stranu da istovremeno brani više pravaca.
U takvom scenariju Kijev može biti politički i vojni centar udara, ali ne nužno jedini cilj. Energetska infrastruktura, aerodromi, skladišta, komandni punktovi, pogoni vojne industrije i mesta povezana sa dronovskim programima mogu se naći u istom talasu.
Starobilsk kao okidač ruske najave
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova ranije je saopštilo da Moskva pokreće sistematske udare na vojne objekte u Kijevu posle napada na Starobilsk. Ruska strana tvrdi da je ukrajinski napad na taj grad bio „poslednja kap koja je prelila čašu strpljenja“.
Prema ruskim navodima, u napadu na dečji spavaonik u Starobilsku poginula je 21 osoba, a Moskva tvrdi da je ukrajinska strana znala da gađa civilni objekat. Kijev, sa druge strane, tvrdi da je meta bila jedinica za komandovanje dronovima u blizini Starobilska.
Upravo ta razlika u tumačenju postala je deo šireg rata narativa. Za Ukrajinu, to je bio udar po vojnoj strukturi na teritoriji pod ruskom kontrolom. Za Rusiju, to je napad na civilni objekat i razlog za prelazak na sistematske udare po komandnim i vojnim čvorovima u Kijevu.
Sevastopolj pod napadom Storm Shadow raketama i dronovima
Dok se u Ukrajini očekuje ruski odgovor, ukrajinske snage nastavljaju napade na ruske regione i teritorije pod ruskom kontrolom. Sevastopolj je sinoć bio meta napada, a prema rečima gubernatora Mihaila Razvožajeva, Kijev je koristio rakete Storm Shadow i veliki broj dronova.
Moskva najavljuje udare po Kijevu kao odgovor na Starobilsk, dok Kijev nastavlja da koristi zapadne krstareće rakete i bespilotne letelice protiv ciljeva na Krimu i u ruskoj dubini. Takva dinamika smanjuje prostor za smirivanje i povećava verovatnoću da najavljena ruska operacija bude predstavljena kao deo šireg odgovora, a ne kao jednokratna odmazda.
Storm Shadow ima posebnu političku težinu jer je reč o zapadnoj raketi, čija upotreba podrazumeva obaveštajnu, tehničku i operativnu podršku koja daleko prevazilazi običnu isporuku municije. Za Moskvu, takvi napadi nisu samo ukrajinska odluka, već deo šireg sistema u kojem zapadne zemlje učestvuju u planiranju, navođenju i omogućavanju udara po ruskim ciljevima.
Čekanje koje samo po sebi postaje pritisak
Zanimljivo je da je od ruskog upozorenja prošlo skoro dva dana, a Kijev je i dalje u relativno normalnom stanju. To ne znači da je najava prazna. U vojnopolitičkom smislu, i samo čekanje ima funkciju pritiska.
Kada se javno govori o sistematskim udarima, kada se pominje premeštanje Tu-95MS i kada lokalne vlasti u ukrajinskim gradovima pozivaju stanovništvo na oprez, efekat se ne meri samo eksplozijama. PVO mora da bude spremna, službe moraju da rade u režimu uzbune, stanovništvo prati upozorenja, a komandni sistem živi pod stalnim očekivanjem udara.
Za Rusiju, to može biti deo pripreme i deo psihološke operacije. Za Ukrajinu, svako novo kretanje bombardera ili dronova otvara pitanje da li je reč o pravom napadu, probi PVO, mamcu ili najavi većeg talasa.
Sistematski udari bi značili drugačiji ritam rata
Ako Moskva zaista pređe na sistematske udare po Kijevu, to bi značilo drugačiji ritam rata. Ne bi se radilo samo o povremenim velikim napadima, već o planskom pritisku na vojno-industrijske kapacitete, komandne centre, dronovsku infrastrukturu i objekte povezane sa donošenjem odluka.
Takav pristup uklopio bi se u rusku procenu da ukrajinski dronovski rat više ne može biti zaustavljen samo na liniji fronta. Ako se dronovi projektuju, proizvode, sklapaju, testiraju i komanduju iz urbanih i industrijskih centara, onda Moskva sada najavljuje da će upravo ti čvorovi postati prioritetne mete.
