Ukrajinski dronovi ponovo su stigli duboko u rusku teritoriju, ovog puta do Volge. U noći između 19. i 20. maja pogođena je rafinerija Lukoil-Nižegorodnefteorgsintez u gradu Kstovo, u oblasti Nižnji Novgorod, jedan od važnih čvorova ruske naftne prerade. Ruski mediji javili su da je u objektu izbio požar, dok je ukrajinski Generalštab potvrdio da je oštećena jedinica za primarnu preradu nafte AVT-6.
Prema ukrajinskoj verziji događaja, Kijev je te noći gađao više važnih vojnih i industrijskih objekata na teritoriji Rusije, kao i na teritorijama koje Ukrajina smatra privremeno okupiranim. Među ciljevima se ponovo našla rafinerija u Kstovu, koja je i ranije bila meta ukrajinskih dronova. Telegram kanal Astra analizirao je snimke dostupne na društvenim mrežama i naveo da je pogođen jugozapadni deo rafinerije Lukoil-Nižegorodnefteorgsintez, verovatno jedinica ELOU-AVT.
ELOU-AVT je kompleks za primarnu preradu nafte u rafinerijama. Upravo takvi pogoni predstavljaju srce rafinerijskog procesa, jer se kroz njih sirova nafta priprema i razdvaja na osnovne frakcije. Oštećenje takvog segmenta ne znači uvek potpuno zaustavljanje kompleksa, ali može ozbiljno da poremeti kapacitet, ritam prerade i isporuku goriva.
Rafinerija u Kstovu ima veliki značaj za rusku energetsku infrastrukturu. Prema podacima koje su preneli ruski i prozapadni izvori, postrojenje godišnje prerađuje oko 17 miliona tona nafte. The Moscow Times je pisao da kompleks proizvodi približno pet miliona tona benzina, isto toliko dizel goriva, oko dva miliona tona lož-ulja i oko pola miliona tona asfalta za puteve. To ga čini metom koja ima daleko veći značaj od običnog simboličkog udara.
Ukrajinski Generalštab saopštio je i da je pogođena naftna pumpna stanica „Jaroslavlj-3“ u Semibratovu, u Jaroslavskoj oblasti. Prema Kijevu, oštećena su četiri rezervoara ukupne zapremine 140.000 kubnih metara. Ukrajinska strana tvrdi da je ova stanica deo sistema za transport nafte preko teritorije Ruske Federacije i da učestvuje u snabdevanju infrastrukture povezane sa ruskim vojno-industrijskim kapacitetima.
Istog talasa udara dotakla se i hemijska industrija. Prozapadni Astra i The Moscow Times izvestili su o napadu na hemijsku fabriku Nevinomiskij Azot u Stavropoljskom kraju, u vlasništvu kompanije EvroHem. Prema ukrajinskim tvrdnjama, fabrika obezbeđuje sirovine za proizvodnju eksploziva koji se koriste u artiljerijskim granatama. Navodi se da je ovaj kompleks od početka rata napadnut najmanje sedam puta.
Rusija je, sa druge strane, nastavila udare po ukrajinskim ciljevima. Prema izvorima, tokom noći su gađane mete u Dnjepropetrovsku, Harkovu, Sumiju, Konotopu i Odesi. Ruski izveštaji takve napade opisuju kao dejstva po vojnoj, transportnoj, energetskoj i pozadinskoj infrastrukturi koju koriste ukrajinske snage.
Tako se rat infrastrukture sve više širi u oba pravca. Kijev cilja ruske rafinerije, pumpne stanice, hemijske pogone i logističke tačke stotinama kilometara od fronta. Moskva udara po ukrajinskim gradovima, lukama, skladištima, transportnim čvorovima i energetskim objektima, tvrdeći da su povezani sa ratnim naporom ukrajinske vojske.
Posebnu pažnju izazivaju udari na Moskvu i širu rusku pozadinu. Ukrajinski vojni analitičar i penzionisani pukovnik SBU Oleg Starikov upozorio je da takvi napadi nemaju presudan uticaj na stanje na frontu, ali nose ogromne posledice po Ukrajinu i deo Evrope. Po njegovoj oceni, dalja eskalacija može dovesti do rata razaranja u kojem bi stradali pogranični regioni Rusije, ali i ključna ukrajinska infrastruktura.
Starikov je posebno izdvojio napade na aerodrom Šeremetjevo i stambene objekte kao opasan pravac. Prema njegovim rečima, u slučaju prelaska na otvoreni rat razaranja, pod udarom bi mogli biti Borispolj, Žuljani, leva i desna obala Kijeva, kao i drugi vitalni objekti.
U ruskom javnom prostoru sve češće se ponavlja tvrdnja da Kijev koristi baltički prostor i evropsku podršku za širenje udara po ruskoj teritoriji. Takođe primetan je i pad strpljenja kako među narodom tako i donosiocima odluka, što može biti naopasnije za dalju eskalaciju. Sa druge strane, ukrajinski izvori napade na rafinerije i hemijska postrojenja predstavljaju kao udare po infrastrukturi koja omogućava rusku vojnu proizvodnju, snabdevanje gorivom i logistiku.
