Američki program zamene školskog aviona T-38 Talon konačno je napravio veliki korak napred. Kompanija Boing objavila je da je Američko ratno vazduhoplovstvo naručilo prvu seriju trenažnih aviona T-7A Red Hawk, platforme koja treba da postane osnova nove generacije obuke pilota za najmodernije borbene avione SAD.
Početna porudžbina obuhvata 14 aviona T-7A Red Hawk, zajedno sa zemaljskim simulatorima i pratećom opremom za obuku. Sisteme će dobiti Komanda za vazduhoplovno obrazovanje i obuku SAD, AETC, koja nosi glavni teret školovanja budućih pilota američkog ratnog vazduhoplovstva.
Ovo nije obična nabavka još jednog školskog aviona. T-7A je zamišljen kao zamena za Northrop T-38 Talon, letelicu koja se u američkoj službi koristi više od 60 godina. T-38 je tokom decenija obučio generacije pilota, prošao brojne modifikacije i ostao jedan od simbola američke napredne mlazne obuke. Ipak, njegovo vreme se polako završava.
Američko ratno vazduhoplovstvo planira da iz upotrebe povuče više od 400 zastarelih T-38. U narednim godinama, prema važećim planovima, trebalo bi da dobije više od 350 novih aviona T-7A Red Hawk. Ugovor iz 2018. godine predviđa isporuku 351 aviona, 46 zemaljskih sistema za obuku, kao i operativnu podršku i održavanje.
Prvi serijski T-7A isporučen je američkom ratnom vazduhoplovstvu prošlog decembra, ali sadašnja porudžbina prve serije označava ulazak programa u konkretniju fazu. Posle godina odlaganja, tehničkih problema i rasta troškova, T-7A počinje da prelazi iz statusa velikog obećanja u sistem koji treba da uđe u svakodnevni ciklus obuke.
Zašto T-38 više nije dovoljan
T-38 Talon je ušao u upotrebu u vreme kada su glavni borbeni avioni izgledali potpuno drugačije. Bio je brz, jednostavan, pouzdan i dovoljno zahtevan da pripremi pilote za prelazak na lovce velikih performansi. Decenijama je dobro obavljao posao.
Problem je u tome što današnji borbeni avion više nije samo brza letelica sa radarom i raketama. F-35A Lightning II, F-22 Raptor i budući strateški bombarderi zahtevaju potpuno drugačiji mentalni i tehnički profil pilota. Pilot više ne upravlja samo avionom, već komanduje čitavim digitalnim borbenim sistemom.
Fuzija senzora, umreženo ratovanje, elektronsko ratovanje, razmena podataka, rad sa velikom količinom informacija i donošenje odluka u realnom vremenu postali su jednako važni kao klasično letenje. T-38, koliko god bio legendaran i koristan, nije projektovan za takav svet.
Zato T-7A nije zamišljen samo kao novi avion, već kao deo celog sistema obuke. On dolazi zajedno sa simulatorima, zemaljskim sistemima, digitalnim okruženjem i infrastrukturom koja treba da približi učenika realnosti savremenih borbenih platformi.
Obuka će se odvijati u Zajedničkoj bazi San Antonio, kada se izgradi potrebna infrastruktura i instaliraju simulatori. To je važno jer se novi sistem ne oslanja samo na sate provedene u vazduhu, već na kombinaciju realnog leta i napredne simulacije.
T-7A kao priprema za F-35, F-22 i bombardere nove generacije
T-7A Red Hawk treba da postane primarni avion za obuku pilota koji će kasnije prelaziti na F-35A i F-22, ali i na nove bombardere. To znači da se od njega ne traži samo da učenika nauči osnovama mlaznog letenja, već da ga uvede u način razmišljanja potreban za avione pete generacije.
F-35 nije klasičan lovac u starom smislu te reči. Njegova snaga nije samo u stelt obliku ili naoružanju, već u sposobnosti da prikuplja, obrađuje i deli podatke. F-22 je druga vrsta mašine, usmerena na vazdušnu nadmoć, ali i on traži pilota koji razume visoku brzinu, veliki plafon leta, senzore i situacionu svest u digitalnom okruženju.
Budući bombarderi, uključujući B-21 Raider, takođe uvode drugačiji tip misija, dugog trajanja, visoke tajnosti, umreženog delovanja i složenog planiranja. Zbog toga je obuka pilota postala važnija nego ikada.
T-7A treba da popuni upravo tu prazninu između starog školskog sistema i modernog borbenog vazduhoplovstva. Njegova vrednost nije samo u performansama letelice, već u tome što je povezan sa zemaljskim sistemom obuke.
Program koji je imao ozbiljne probleme
Ipak, put T-7A nije bio gladak. Program koji predvode Boing i švedski Saab dobio je ugovor 2018. godine, vredan približno 9,2 milijarde dolara, kroz model fiksne cene. Na papiru, to je trebalo da bude primer nove nabavke: digitalni razvoj, brža proizvodnja, niži troškovi i otvorena arhitektura.
U praksi, program se suočio sa kašnjenjima i rastom troškova. Boing je, prema ranijim javnim izveštajima, evidentirao gubitke veće od dve milijarde dolara u okviru ovog projekta. Ti gubici su povezani sa višim troškovima inženjeringa i proizvodnje nego što se očekivalo.
Posebno su se isticali problemi sa sistemom izbacujućih sedišta, dodatnim sazrevanjem softvera i integracijom sistema za obuku. Sve to je pomerilo rokove i dovelo program pod pažljiviju kontrolu uoči odluke poznate kao „Milestone C“, ključne tačke u američkom sistemu nabavke koja određuje da li program može da pređe u punu serijsku proizvodnju.
Ta odluka nije formalnost. Ona potvrđuje da su testiranja, proizvodna spremnost, planovi održavanja i kontrola troškova dostigli nivo potreban za veću nabavku. Upravo zato je narudžbina prve serije važna: pokazuje da program, uprkos problemima, nastavlja dalje.
Digitalni avion koji je trebalo da ubrza razvoj
T-7A je od početka predstavljan kao primer digitalnog inženjeringa. Ideja je bila da se avion projektuje, testira i pripremi brže nego raniji programi, uz upotrebu digitalnih modela, otvorene arhitekture i modernih metoda proizvodnje.
Ta filozofija ima smisla. Ako se avion projektuje digitalno od početka, lakše je menjati elemente, brže testirati rešenja i smanjiti rizik u proizvodnji. U teoriji, takav pristup trebalo je da pokaže kako se vojni programi mogu ubrzati i pojeftiniti.
Međutim, T-7A je pokazao i granice tog pristupa. Digitalni alati mogu mnogo da pomognu, ali ne uklanjaju realne probleme iz fizičkog sveta: sedišta moraju bezbedno da izbace pilote različite građe, softver mora da radi pouzdano, logistika mora da bude spremna, a serijska proizvodnja mora da bude stabilna.
Zbog toga je ovaj program postao važan i izvan same obuke pilota. On se danas često posmatra kao test američke sposobnosti da velike vazduhoplovne projekte vodi brže i disciplinovanije.
Mornarica gleda svoje rešenje
Istovremeno, američka mornarica vodi sopstvenu trku za novi mlazni trenažni avion kroz program Undergraduate Jet Training System, UJTS. Taj program treba da zameni ili dopuni T-45 Goshawk i promeni način obuke budućih pilota mornarice i marinaca.
Mornarica ne traži samo avion, već kompletan sistem: letelicu, simulatore, zemaljske sisteme, početnu logističku podršku i digitalno okruženje. Rok za ponude postavljen je do 29. juna 2026. godine.
T-7A je i tu potencijalni kandidat, ali nije jedini. U igri su i M-346N, TF-50N i Sierra Nevada Freedom Trainer. M-346N, koji guraju Textron i Leonardo, deluje kao ozbiljan kandidat jer je zasnovan na zreloj platformi i prilagođen mornaričkom konkursu. TF-50N ima podršku Lockheed Martina i oslanja se na poznatu porodicu T-50, dok Freedom Trainer deluje kao najmanje etabliran u javnom prostoru.
Za T-7A, mornarički konkurs može biti i šansa i rizik. Činjenica da ga je već izabralo američko ratno vazduhoplovstvo daje mu težinu, ali kašnjenja i restrukturiranje programa otvaraju pitanje da li bi mornarica želela da preuzme isti rizik. O tome smo ranije pisali u analizi o trci za zamenu T-45 i novoj eri obuke mornaričkih pilota.
Zašto je ova porudžbina važna
Prva serija od 14 aviona ne rešava sve probleme programa T-7A, ali označava prelazak iz duge faze neizvesnosti u konkretnu nabavku. Američko ratno vazduhoplovstvo ne može beskonačno da produžava život T-38. Taj avion je odradio istorijski posao, ali sistem obuke mora da se prilagodi avionima koje piloti zaista treba da lete.
T-7A treba da obezbedi kontinuitet obuke, smanji jaz između školskog aviona i borbenih platformi pete generacije i omogući da američko vazduhoplovstvo nastavi da proizvodi pilote za složene misije. U uslovima kada se istovremeno modernizuju bombarderi, lovci, sistemi bespilotnih letelica i mrežno ratovanje, obuka pilota postaje jednako važna kao nabavka samih aviona.
Ranije smo pisali da T-7A ulazi u ključnu fazu pod pritiskom rasta troškova i tehničkih problema, naročito uoči odluke „Milestone C“. Nova porudžbina pokazuje da program nije zaustavljen, ali i da će se tek sada pažljivo pratiti kako će Boing, Saab i američko ratno vazduhoplovstvo rešiti pitanje proizvodnje, logistike i dugoročne održivosti.
