Tokom masovnog napada dronova na Kijevsku oblast 1 na 2. maj, prema navodima iz Ukrajine, ruske snage ponovo su uvele u upotrebu imitatorske bespilotne letelice poznate kao „Parodija“. Ovaj sistem, koji se nije pojavljivao više meseci, sada se vraća u velikom broju i, kako tvrde ukrajinski izvori, koristi se na način koji menja obrazac napada.
Detalje je izneo Serhij Beskrestnov, savetnik ukrajinskog ministra odbrane i stručnjak za radio-tehnologiju u okviru ukrajinskih oružanih snaga, poznat pod pozivnim znakom „Flash“. Prema njegovim rečima, tokom pomenutog napada iznad Kijeva i šire oblasti kružile su desetine lažnih dronova, čija je osnovna uloga bila da odvuku pažnju i opterete protivvazdušnu odbranu.
Ono što je dodatno privuklo pažnju jeste način na koji su se ovi dronovi kretali. Beskrestnov opisuje njihove putanje kao neobične i zamršene, sa manevrima koji deluju osmišljeno da zbune radarske sisteme i operatere. Takvo ponašanje, prema njegovim rečima, ukazuje na pokušaj da se protivvazdušna odbrana primora na reakciju, čak i kada ne postoji realna udarna pretnja.
U trenutku napada, stanovnici su prijavljivali karakteristične zvuke dronova na nebu, što je izazvalo strah i konfuziju. Kako navodi „Bljesak“, psihološki efekat nije zanemarljiv. Građani nisu u stanju da razlikuju stvarne udarne dronove od imitatora, pa svaka aktivnost u vazduhu izaziva reakciju kao da je reč o realnom napadu.
Istovremeno, naglašava da cilj ovih letelica nije samo odvlačenje pažnje. Ruska strana, prema njegovoj proceni, kontinuirano testira nove taktike u upotrebi bespilotnih sistema, dok je zadatak ukrajinskih snaga da te obrasce prate, analiziraju i pokušaju da im se prilagode.
Tokom istog napada pojavile su se i spekulacije da je korišćen dron koji liči na ukrajinski model, ali ta informacija nije potvrđena. Beskrestnov navodi da takve tvrdnje za sada ostaju na nivou sumnje.
Pojava imitatorskih dronova na ukrajinskom nebu prvi put je ozbiljnije zabeležena još u jesen 2024. godine. Prema podacima Glavne obaveštajne uprave Ukrajine, ovi sistemi nemaju bojevu glavu, manji su i znatno jeftiniji u odnosu na udarne dronove tipa „Geran“. Ipak, zahvaljujući tehničkim rešenjima poput Luneberg sočiva, uspešno oponašaju radarski odraz pravih ciljeva.
To znači da protivvazdušna odbrana, oslanjajući se na radarske podatke, mora da reaguje kao da je u pitanju stvarna pretnja. U takvim uslovima dolazi do situacije u kojoj se skupe protivvazdušne rakete koriste protiv ciljeva koji nemaju nikakvu borbenu vrednost.
Ukrajinska analiza komponenti tvrdi da ovi dronovi koriste delove iz više zemalja. Modul kontrolera leta, prema ukrajinskim izvorima, sadrži elemente proizvedene u Kini, uključujući kompanije Ebyte, Jiashan Jinchang Electron i Yangzhou Yangjie Electronic Technology, zatim u Sjedinjenim Državama, gde se pominju Texas Instruments, Cypress Semiconductor i InvenSense, kao i u Švajcarskoj.
U poslednjim mesecima, kako tvrdi Beskrestnov, promenjen je i odnos između stvarnih i lažnih ciljeva u napadima. Ranije su udarni dronovi činili glavninu, dok su imitatori korišćeni u ograničenom broju kao prvi talas. Sada se, prema njegovim rečima, situacija obrće.
U pojedinim slučajevima postoji paritet, a ponekad čak i prevlast lažnih dronova, koji lete bez naknadnog udara. Njihova uloga je da iscrpe protivvazdušnu odbranu, nateraju je na trošenje resursa i otvore prostor za potencijalne buduće napade.
Takav pristup menja dinamiku sukoba u vazdušnom prostoru. Umesto oslanjanja isključivo na udarne talase, sve veći deo operacija prebacuje se na kombinaciju psihološkog pritiska, tehničkog zavaravanja i ekonomskog iscrpljivanja protivnika.
