U razmaku od svega nekoliko nedelja, dve letelice MQ-4C Triton pretrpele su ozbiljne incidente pod nejasnim okolnostima, u regionu gde su informacije jednako važne kao i vatrena moć.
Američka mornarica je potvrdila drugi incident u kojem je učestvovao MQ-4C Triton. Letelica je oštećena tokom misije, ali je, prema podacima NAVSAFECOM-a, uspela da završi zadatak i bezbedno sleti. Lokacija incidenta nije objavljena iz bezbednosnih razloga.
Ovaj događaj dolazi samo nekoliko nedelja nakon što je 9. aprila izgubljen još jedan Triton, koji se srušio na nepoznatoj lokaciji pošto je prethodno izgubio sisteme za praćenje tokom leta iznad Persijskog zaliva.
Incidenti „kategorije A“ i cena od 238 miliona dolara
Oba slučaja klasifikovana su kao incidenti „kategorije A“, što znači da je nastala šteta ili uništenje u vrednosti većoj od 2,5 miliona dolara. Ta klasifikacija dobija dodatnu težinu kada se zna da cena jednog Tritona premašuje 238 miliona dolara.
Analitičari otvorenog koda veruju da je drugi oštećeni dron verovatno nosio serijski broj „169661“ i da je razvijen kao zamena za prethodni izgubljeni primerak, koji je operisao iz baze Muvafak Salti u Jordanu.
U tom kontekstu, ponavljanje incidenata dobija šire značenje. Reč nije samo o tehnici, već o pouzdanosti sistema koji predstavlja jedno od glavnih sredstava američkog nadzora u regionu visokih tenzija.
Američko „oko“ nad morem
MQ-4C Triton razvila je kompanija Northrop Grumman kao stratešku platformu za nadzor širokog područja. Dron je sposoban za kontinuirani let do 30 sati, na visinama do 17.000 metara, odnosno 50.000 stopa.
Njegov domet iznosi približno 15.000 kilometara, dok maksimalna brzina dostiže oko 600 kilometara na sat. Raspon krila od 39,9 metara, dužina od 14,5 metara i maksimalna poletna masa od 14.628 kilograma svrstavaju ga među najveće operativne bespilotne platforme na svetu. Unutrašnja masa tereta iznosi 1.252 kilograma, dok spoljašnji korisni teret može dostići 1.089 kilograma.
Triton se često opisuje kao mornarička verzija RQ-4 Global Hawk, ali sa značajnim modifikacijama. Platforma se razvija još od 2008. godine i zasniva se na elementima Global Hawka, uz pojačanja trupa i krila prilagođena pomorskim uslovima.
Dron poseduje sisteme za odmrzavanje i zaštitu od groma, što mu omogućava spuštanje kroz slojeve oblaka radi bližeg nadzora brodova i ciljeva na moru. Deluje u tandemu sa avionima Boeing P-8 Posejdon, čineći ključni element američke pomorske obaveštajne arhitekture.
Sećanje na 2019. godinu
Ovi novi incidenti neminovno podsećaju na jun 2019. godine, kada je iranska vojska oborila američki MQ-4C Triton koristeći raketni sistem zemlja-vazduh Sevom Hordad. Teheran je tada tvrdio da je letelica narušila iranski vazdušni prostor, dok je Vašington to kategorično negirao.
Taj događaj bio je jedna od najopasnijih tačaka direktne konfrontacije između dve države u poslednjoj deceniji.
Danas, u kontekstu novih incidenata, pitanje se ponovo nameće. Da li je reč o tehničkim problemima, sabotaži, elektronskom ratovanju ili nečemu trećem?
Tihi rat iznad vode
Bliski istok je već opterećen tenzijama, a Persijski zaliv ostaje jedna od najosetljivijih geopolitičkih zona. U takvom okruženju, gubitak ili oštećenje strateške platforme za nadzor nije samo materijalni trošak.
Ako se pokaže da su ovi incidenti rezultat delovanja protivnika, onda se ne radi o pukoj šteti na opremi, već o potencijalnom proboju u sistem nadzora koji SAD smatraju svojom prednošću.
U savremenom ratovanju, informacija je osnovna valuta moći. Dronovi poput Tritona predstavljaju produžetak očiju i ušiju američke mornarice. Ako protivnik pronađe način da ih omete, ošteti ili „zaslepi“, posledice mogu biti mnogo veće od same cene letelice.
Za sada, zvanične informacije ostaju ograničene. Ali ponavljanje incidenata u tako kratkom roku i u istom regionu teško je posmatrati kao puku slučajnost.
