Američka mornarica ulazi u sledeću fazu realizacije programa FF(X), ali ono što je formalno označeno kao „fregata“ u praksi je nešto sasvim drugo. Budžet za fiskalnu 2027. godinu predviđa sredstva za izgradnju prve četiri jedinice ove nove klase, čime projekat definitivno prelazi iz doktrinarne debate u konkretan industrijski program.
Iako se FF(X) vodi kao fregata, američki vojni vrh već duže vreme ne skriva da je reč o hibridnoj platformi koja odstupa od klasične NATO definicije tog pojma. Ovaj brod nije projektovan kao mini-razarač niti kao teška protivvazdušna platforma, već kao prilagodljiva, modularna i brojčano dostupna jedinica za otvorena mora.
FF(X) je potpuno novi tip ratnog broda.
Nastavak zaokreta nakon gašenja Constellation programa
Program FF(X) dobio je dodatni zamah nakon otkazivanja projekta fregata klase Constellation u novembru 2025. godine. Od planirane serije od 20 brodova, zadržane su samo dve jedinice u izgradnji, dok je ostatak programa praktično ugašen.
Američka mornarica tako je bila primorana da redefiniše koncept srednje površinske borbene platforme. Umesto povratka na klasičnu fregatu sa integrisanim teškim sistemima, odlučeno je da se krene u drugom pravcu.
Trup Legend kao industrijska osnova
Nova klasa zasnovana je na trupu patrolnog broda klase Legend, odnosno „National Security Cutter“ američke obalske straže. Taj dizajn je u operativnoj upotrebi oko 17 godina i proizvodi ga kompanija Huntington Ingalls Industries.
Oslanjanje na već proverenu platformu ima jasnu logiku. Time se smanjuju tehnički rizici, ubrzava proizvodnja i izbegavaju problemi koji su pratili ranije američke brodograđevinske programe.
FF(X) će biti dugačak 128,3 metra, širok 16,5 metara, sa gazom od 6,7 metara i deplasmanom od približno 4.750 tona. Zadržava se osnovna geometrija trupa Legend klase, ali unutrašnja konfiguracija i operativna filozofija menjaju njegovu ulogu.
Prva jedinica trebalo bi da započne izgradnju u junu 2027. godine, sa planiranom isporukom u junu 2030. godine. Troškovi izgradnje procenjeni su na 1,671 milijardu dolara po brodu, bez troškova istraživanja i razvoja, uz rok gradnje od 36 meseci.
Drugi brod planiran je za narudžbinu u martu 2029. godine, sa isporukom u junu 2033. godine i produženim rokom gradnje od 51 mesec. Treća i četvrta jedinica, čija gradnja počinje u fiskalnoj 2031. godini, trebalo bi da budu završene do juna 2036. godine, uz raspored radova od 60 do 63 meseca zbog uključivanja dodatnih brodogradilišta.
Ukupno je planirano 22 jedinice do sredine 2040-ih, sa tempom izgradnje od dva do tri broda godišnje nakon 2031. godine. Procena ukupne vrednosti programa iznosi 36,1 milijardu dolara.
Flight I: namerno lakši brod
Prvobitna verzija, označena kao Flight I, svesno odustaje od teškog naoružanja kako bi se ubrzala proizvodnja i pojednostavila integracija sistema.
Ova konfiguracija neće imati integrisane vertikalne silose za protivvazdušnu odbranu niti kompletne sisteme za protivpodmorničko ratovanje. Umesto toga, brod će biti opremljen radarom SPS-77, odnosno Saab Sea Giraffe AMB, topom Mk 110 kalibra 57 mm, sistemom RAM ili SeaRAM za odbranu od raketa i dronova, daljinski upravljanim stanicama sa topovima od 30 mm i mitraljezima za borbu protiv brzih čamaca, kao i bočnim mitraljezima M2.
Glavni udarni element biće višenamenski helikopter MH-60R Seahawk smešten u hangaru.
To jasno pokazuje da FF(X) u početnoj fazi nije zamišljen kao brod koji nosi sopstvenu tešku vatrenu moć, već kao platforma koja funkcioniše u mreži sa drugim jedinicama.
Kontejnerski model kao ključ doktrine
Najvažniji element celog koncepta jeste oslanjanje na modularne kontejnere sa dodatnom opremom i oružjem. U planu je postavljanje do 16 lansera protivbrodskih raketa NSM u kontejnerskoj konfiguraciji na palubi.
Američka mornarica time nastavlja da razvija model pojačanja brodova zasnovan na kontejnerima. Umesto trajno integrisanih sistema, borbena moć se dodaje prema potrebi.
Ovaj pristup je ranije primenjen kod litoralnih borbenih brodova LCS, gde modularni paketi nisu uvek ispunili očekivanja. Uprkos tome, mornarica ostaje pri toj filozofiji.
Alternativni koncept, poznat kao strukturna redundantnost, podrazumeva izgradnju „velikog praznog broda“ sa unapred rezervisanim prostorima za sisteme poput vertikalnih lansirnih ćelija Mk 41. Italijanska mornarica primenila je takav pristup kod projekta PPA (Thaon di Revel).
Razlika je očigledna. Američki model FF(X) tretira brod kao kamion koji menja prikolice, dok italijanski pristup brod posmatra kao skelet koji se postepeno popunjava.
Popunjavanje strateške praznine
Američka mornarica priznaje da joj nedostaje dovoljan broj manjih, okretnih i višenamenskih površinskih borbenih brodova. Operacije u Crvenom moru i na Karibima pokazale su da su razarači klase Arleigh Burke često previše vredni i preskupi za zadatke koji zahtevaju prisustvo i fleksibilnost.
FF(X) je odgovor na tu prazninu. On treba da preuzme zadatke površinskog ratovanja, eskortne misije, zaštitu pomorskih komunikacija i upravljanje bespilotnim sistemima, uključujući vazdušne, površinske i podvodne dronove.
U širem smislu, ovaj program predstavlja priznanje da se karakter pomorskog ratovanja menja. Umesto oslanjanja na manji broj teških i skupih platformi, američka mornarica se okreće većem broju modularnih brodova koji mogu da deluju raspršeno i prilagodljivo.
Iako spolja podseća na fregatu, FF(X) nije klasična fregata u NATO smislu. To je pokušaj da se redefiniše srednja kategorija ratnih brodova i uvede platforma koja može da raste, menja konfiguraciju i popunjava rupe u strukturi flote.
Ako program ispuni očekivanja, FF(X) neće biti samo nova klasa brodova, već početak nove doktrine u američkoj pomorskoj strategiji.
