Američka vojska je praktično javno okrenula leđa haubici M109A7 Paladin. Posle godina ulaganja, modernizacije i pokušaja da se izvuče još života iz stare platforme, iz vrha vojske sada stiže brutalno jasna poruka: Paladin je prespor za rat u kojem dron vidi sve, prati sve i kažnjava svako zadržavanje na položaju.
Sekretar američke vojske Den Driskol rekao je 16. aprila pred poslanicima da Paladin jednostavno ne može da radi tempom koji današnje bojište traži. Govoreći o iskustvu iz Ukrajine, rekao je da je i na jednoj i na drugoj strani fronta postalo izuzetno teško kretati se, zauzimati položaj i pripremati udar. Upravo tu, po njegovim rečima, Paladin pada na ispitu.
Najvažnija stvar nije bila samo kritika, nego ono što je usledilo odmah zatim. Driskol je otvoreno rekao da američka vojska sledeće godine neće kupovati dodatne sisteme M109A7 PIM dok traži drugu opciju da popuni prazninu. To je suština cele priče. Nije više reč o sitnom nezadovoljstvu ili o još jednom pokušaju da se dobije više novca za novi projekat. Reč je o tome da vojska više ne veruje da je Paladin pravi odgovor za bojište budućnosti.
Driskol je dodatno zaoštrio poruku kada je rekao da vojska traži mobilni taktički top koji može da se rasporedi za 40 sekundi, naspram 15 minuta koliko, po njegovim rečima, traži Paladin. U eri dronova, tih 15 minuta ne zvuči kao tehnički detalj, već kao pozivnica za uništenje. Danas nije problem samo ispaliti granatu. Problem je zaustaviti se, otvoriti vatru i nestati pre nego što te protivnik vidi, uhvati i gađa.
Zato je i drugi čovek američke kopnene vojske odmah stao iza te linije. Vršilac dužnosti načelnika Generalštaba, general Kristofer Laniv, rekao je da vojska mora da razmišlja kroz pretnju tempom. Po njegovim rečima, američka vojska mora da pređe na mnogo lakše sisteme kako bi stigla na vreme tamo gde treba. To je direktan udar na staru logiku teške artiljerije, oklopa i sporijeg ciklusa dejstva. Više nije dovoljno da sistem bude moćan. Mora da bude brz, lagan i sposoban da preživi prvi pogled iz vazduha.
Budžetske brojke pokazuju da ovo nije samo retorika. Dok je vojska u fiskalnoj 2026. godini dobila 715 miliona dolara za 40 Paladin sistema, u početnim dokumentima za fiskalnu 2027. godinu za PIM se traži svega 84 miliona dolara. I ni ti dolari, prema dostupnim dokumentima, neće ići za kupovinu dodatnih Paladina. To je faktički poruka da se linija zatvara i da se traži izlaz.
Naravno, proizvođač nije mogao da prećuti takav udar. BAE Systems, glavni izvođač za Paladin, odmah je uzvratio preko portala Breaking Defense i poručio da Paladinu ne treba 15 minuta da pređe iz pokreta u vatru. Kompanija tvrdi da vojska od sistema traži da otvori vatru u roku od tri minuta od prijema zadatka i da se povuče za manje od jednog minuta, i da Paladin te zahteve ispunjava. Drugim rečima, BAE poručuje da problem nije u haubici, nego u načinu na koji se sada politički i medijski postavlja pitanje.
Međutim, ovde spor nije samo oko jedne brojke. Paladin već dugo nosi teret sistema koji američka vojska ne uspeva da zameni, ali više ne želi da ga smatra dugoročnim rešenjem. Ranije je postojao XM2001 Crusader, pa je taj projekat ugašen još 2002. Posle toga je došao pokušaj sa ERCA programom, gde je M109A7 dobio dužu cev i ambiciju da tuče do 70 kilometara. Taj program je 2024. praktično zakočen nakon ozbiljnih problema tokom testiranja bojeve municije, uključujući prekomerno habanje cevi. Vojska SAD je probala da od starog sistema napravi nešto novo, ali je udarila u zid.
Sada očigledno više ne želi da troši vreme na nove duge razvojne cikluse. Umesto toga, američki zvaničnici su obilazili proizvođače u Evropi, Aziji i na Bliskom istoku, uključujući Rheinmetall, Hanwha, Elbit, General Dynamics i sam BAE Systems. To pokazuje da Pentagon traži gotovo ili skoro gotovo rešenje, nešto što može brzo da se uvuče u službu bez još jedne decenije eksperimenta, odlaganja i prekoračenja budžeta.
