Ratno vazduhoplovstvo Sjedinjenih Američkih Država zvanično je ušlo u novu eru razvoja autonomne vojne avijacije kroz ambiciozni projekat VENOM (Viper Experimentation and Next-gen Operations Model).
Cilj ovog programa je integracija veštačke inteligencije (AI) u borbene avione F-16, čime se otvara put ka novoj generaciji autonomnih vazduhoplovnih sistema u okviru šire strategije razvoja Collaborative Combat Aircraft (CCA).
Šta je VENOM i zašto je važan?
Za razliku od ranijih pokušaja sa pojedinačnim autonomnim sistemima, projekat VENOM ima za cilj da razvije jedinstven AI softver koji se može implementirati na čitav spektar postojećih i budućih platformi. Umesto da se razvijaju različiti softveri za svaki avion posebno, VENOM uvodi univerzalni operativni modul, čime se smanjuju troškovi i ubrzava primena tehnologije.
Šest aviona F-16 Fighting Falcon modifikovanih za autonomni let trenutno se nalazi u bazi Eglin na Floridi, gde se obavljaju intenzivna testiranja. Poslednji avion pristigao je 1. aprila 2025. godine, čime je kompletirana eksperimentalna flota.
Podsetimo, tadašnji sekretar američkog vazduhoplovstva, Frenk Kendal, već je letelo F-16 kojim je upravljala veštačka inteligencija. Događaj se održao 2. maja 2024. godine u bazi vazduhoplovstva Edvards.
Eksperiment budućnosti
U eksperimentima se koristi AI koji upravlja letelicom, dok ljudski pilot ostaje prisutan kako bi nadgledao ponašanje sistema i intervenisao u slučaju potrebe. Ovo predstavlja tzv. “human-machine teaming”, gde čovek i algoritam zajedno učestvuju u zadatku.
Prema rečima glavne naučnice američkog vazduhoplovstva Viktorije Kolman, VENOM je „prelazna tačka između pune autonomije i klasične ljudske kontrole“. Planirano ulaganje u narednih pet godina iznosi oko 120 miliona dolara.
Od Operacije Afrodita do VISTA F-16
Koncept autonomnog aviona u SAD nije nov. Još tokom Drugog svetskog rata, Amerikanci su pokušali da razviju daljinski upravljane bombardere u okviru Operacije Afrodita. Projekat je, međutim, propao zbog ograničenja tadašnje tehnologije.
Novi zamah došao je 2017. godine kroz projekat Have Raider II, gde je jedan F-16 leteo poluautonomno. Današnji VENOM se oslanja na te osnove, ali koristi najnoviju generaciju AI i senzora.
U okviru projekta koristi se i posebna platforma X-62 VISTA (Variable In-flight Simulation Test Aircraft), koja je bazirana na modifikovanom F-16D Block 30. Ova letelica može da simulira ponašanje različitih borbenih aviona, čime postaje neprocenjiv alat u razvoju autonomnog softvera.
Budućnost borbenih aviona i globalna trka veštačke inteligencije
VENOM je deo šireg programa NGAD (Next Generation Air Dominance), koji predviđa razvoj naslednika F-22 Raptor, poznatog kao F-47. Ti budući avioni biće sposobni za potpuno autonomno delovanje, u kombinaciji sa bespilotnim „wingman“ platformama.
Osim SAD, i druge zemlje rade na sličnim projektima. Velika Britanija, Italija i Japan planiraju sopstvene AI avione kroz projekat GCAP. Njihove letelice nove generacije trebalo bi da uđu u službu tokom 2030-ih.
U trku se uključuju i privatne kompanije poput Shield AI, koja razvija softver Hivemind – digitalnog pilota sposoban da samostalno vodi misije, od prodora kroz protivničku PVO do „dogfight“-a sa neprijateljskim avionima.
Projekat VENOM ne samo da unapređuje američke F-16 borbene avione već postavlja temelje za novu paradigmu u vojnim operacijama u vazduhu. Integracija AI tehnologije u avijaciju postaje ključni faktor savremenog ratovanja, a SAD jasno daju do znanja da žele ostati korak ispred svih.
Ko je rekao Skynet?