Damask ne žuri da raskine vojne sporazume sa Moskvom, dok zapadne službe planiraju napade na ruske baze u Siriji

Nedavne političke promene u Siriji nisu dovele do naglog raskidanja sporazuma koji Rusiji omogućavaju korišćenje vojnih baza na sirijskoj teritoriji, što nikako ne ide u prilog zapadu.

Prema izvorima bliskim pregovorima, na šta ukazuju informacije koje su objavili ruski mediji, uključujući TASS, kao i objave na platformi X (nekada Twitter), nove vlasti u Damasku, za sada, ne nameravaju da proglase vojnu intervenciju i promenu režima za „višu silu“, koja bi bila osnov za raskid dugoročnih ugovora o ruskim vojnim objektima u Siriji.

Ruske baze i značaj za regionalnu politiku

Ruske vojne baze u Siriji, locirane u strateškim provincijama Latakija i Tartus, predstavljaju ključne tačke ruskog prisustva na Bliskom istoku. Baza Hmejmim u Latakiji i vojno-pomorska baza u Tartusu odigrale su veliku ulogu od 2015. godine, kada je Rusija započela vojnu operaciju u Siriji.

Ove baze pružaju Moskvi strateški izlaz na Sredozemno more i mogućnost uticaja na regionalna geopolitička dešavanja.

Iako zvanični Damask još uvek nije potvrđivao navode o tome da će nastaviti da ustupa vojne objekte Rusiji, izvori bliski pregovorima ukazuju na to da Sirija želi da održi stabilne odnose sa Moskvom i nakon odlaska Bašara Asada s predsedničke pozicije.

Međutim, ostaje nejasno kako će se ova situacija odvijati dalje, posebno imajući u vidu uticaj drugih regionalnih aktera poput Turske i Izraela, kao i SAD i Britanije.

Planovi za napade na ruske baze

Istovremeno, Služba spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije (SVR) objavila je da su obaveštajne službe SAD i Velike Britanije — tačnije CIA i MI-6 — uspostavile kontakt s komandirima terorističke organizacije IDIL (ISIS) u Siriji, kako bi sproveli seriju napada na ruske vojne baze.

SVR tvrdi da su tim teroristima dodeljene udarne bespilotne letelice (BPL) za izvođenje ovih akcija.

Ruska obaveštajna služba takođe je iznela tvrdnju da britanski i američki vojni avioni nastavljaju da gađaju položaje ISIS-a, ali uz prethodno upozorenje teroristima o vremenu i mestu napada.

Na taj način, kaže SVR, Vašington i London žele da prikriju sopstvenu umešanost, prikazujući se kao da se aktivno bore protiv terorizma, dok u stvarnosti koriste ISIS za postizanje svojih geopolitičkih ciljeva.

„U Londonu i Vašingtonu računaju da će ovakve provokacije podstaći Rusiju da povuče svoje vojnike iz Sirije, a nove sirijske vlasti bi bile optužene za nesposobnost u kontroli radikala“, navodi se u saopštenju SVR-a.

Kontekst posle smene vlasti

Ove informacije pojavile su se u vreme kada je Sirija doživela promenu režima i uspostavljanje novih vlasti, koje zasad nisu zvanično komentarisale svoj odnos prema ruskom vojnom kontingentu.

Dok jedni izvori sugerišu da Damask nema nameru da „automatski“ raskine sporazume s Rusijom, drugi ukazuju na opasnost od mogućeg pogoršanja situacije zbog pritiska zapadnih i regionalnih aktera.

Upravo planovi za napade na ruske baze, koje su predstavljale ključno uporište u sirijskom sukobu, komplikuju mogućnost daljeg razvoja događaja. Ukoliko se ti napadi zaista ostvare, moglo bi doći do ozbiljnih posledica po stabilnost Sirije i celokupnog regiona. Podsetimo, hrišćani i islamske šiitske sekte poput alavita, takođe su ugroženi trenutno u Siriji.

• Damask: Za sada zadržava sporazume s Rusijom, ne smatrajući promenu režima „višom silom“ koja bi opravdala raskid dugoročnih dogovora o korišćenju vojnih baza.
• Ruska strana: Nastavlja da održava vojno prisustvo u bazi Hmejmim (Latakija) i pomorskoj bazi Tartus, ističući njihov strateški značaj na Sredozemlju i Bliskom istoku.
• Zapad: Prema tvrdnjama SVR-a, CIA i MI-6 planiraju seriju napada na ruske baze koristeći IDIL kao posrednu silu, ne bi li naterali Rusiju na povlačenje i krivicu prebacili na nove sirijske vlasti.

U ovakvim okolnostima, dalji razvoj sirijske krize ostaje neizvestan, a uloga i odluke novih vlasti Damaska tek treba da budu razjašnjene.

Jedno je sigurno: prisustvo Rusije u Siriji i dalje ima određenu ulogu, dok geopolitički interesi nekoliko sila, uključujući SAD i Veliku Britaniju, nastavljaju da oblikuju budućnost sirijskog konflikta.