Ruska vojska uvodi u službu PVO sisteme nove generacije S-500 Prometej u dve verzije

Protivvazdušni raketni sistem nove generacije S-500 će ući u službu vojske u dve modifikacije, prvi primerci PVO sistema biće predati vojsci ove godine, izjavio je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

Očekuje se da će ruski sistem PVO biti dopunjen i ažuriran ove godine. Danas je udeo savremenih protivvazdušnih sistema u ruskoj vojsci 82%, u naredne dve godine će porasti na 85%.

Ove godine će trupama biti isporučeni prvi primerci novog protivvazdušnog sistema S-500, istovremeno u dve modifikacije: protivvazdušni raketni sistemi velikog dometa i protivraketni odbrambeni sistemi.

Pored toga, trupe će dobiti protivvazdušne raketne sisteme S-400, S-300V4, Buk-M3, Tor-M2U, kao i radarske stanice nove generacije. Snabdevanje PVO raketnog sistema Pancir, koji se odlično pokazao u zoni specijalne operacije, biće udvostručen po ovom pitanju, tvrde iz ruskog ministarstva odbrane.

S-500 Prometej je najnoviji protivvazdušni sistem velikog dometa sposoban da gađa ciljeve u bliskom svemiru. Posebna karakteristika kompleksa je njegova sposobnost da deluje protiv širokog spektra ciljeva na visinama do 200 km i na dometu do 600 km.

Ranije ove godine, Prometej je završio seriju testova, potvrđujući svoju sposobnost da obara hipersonične mete, prema ruskim izvorima. Poslednja faza testiranja kompleksa S-500 održana je 22. februara, kada je Prometej pogodio interkontinentalnu balističku raketu R-29RMU2 Sineva. Posle ovoga je najavljeno da će se ove godine pridružiti trupama.

Veruje se da je S-500 najnapredniji na svetu u svojoj klasi

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da će Prometej ove godine početi da ulazi u službu, što će značajno ojačati potencijal PVO/Protivraketne odbrane zemlje. Ekspert Dmitrij Kornev je visoko ocenio mogućnosti S-500, ističući da sistem može da radi ne samo protiv bojevih glava interkontinentalnih balističkih raketa koje se kreću hipersoničnom brzinom, već i protiv vođenih bojevih glava, kao i protiv sistema manjeg dometa.

„Prema svojim mogućnostima, S-500 može da radi protiv bojevih glava interkontinentalnih balističkih projektila, a kreću se hipersoničnom brzinom i mogu da rade protiv vođenih bojevih glava, kao i sličnih sistema manjeg dometa“, rekao je prošlog meseca Kornev.

Veruje se da je S-500 najnapredniji na svetu, sposoban da uništi čak i salve hipersoničnih projektila. Ruski stručnjaci tvrde da bi S-500 mogao da gađa stelt avione pete generacije, pored svojih primarnih ciljeva krstarećih i balističkih raketa.

Sistem dometa angažovanja od 600 km, ima trostruko dalje dejstvo od njegovih najbližih zapadnih rivala THAAD i Patriot sistema koji ne mogu da gađaju preko 200 km.

Tvrdi se da čak ima jedinstvenu sposobnost da presreće manevarske hipersonične rakete pri brzinama većim od 10 Maha, a gde se pretpostavlja da sistem srednjeg dometa S-400 može da presreće ciljeve od 8 Maha.

Napredne karakteristike zbog kojih je S-500 cenjen uključuju veoma visok stepen svesti o situaciji sa dometom detekcije od 800 km je i njegova sposobnost da se umreži sa starijim sistemima protivvazdušne odbrane kao što je S-400 za još bolju svest o situaciji.

Tamo gde je prethodni sistem S-400, koji je ušao u upotrebu od 2007. godine, dizajniran imajući na umu neutralizaciju stelt ciljeva, posebno stelt lovaca kao što su novouvedeni F-22 i F-35 američkog ratnog vazduhoplovstva, vrednost S-500 protiv takvih ciljeva više puta dovođena u pitanje.

Dizajniran da neutrališe mete veličine lovca ali AWACS i tankeri za dopunu goriva u letu takođe u dometu

S-500 je dizajniran da može da neutrališe mete veličine lovca, a njegovi veoma moćni senzori i precizni projektili ga čine potencijalno snalažljivim u takvoj ulozi. Ipak, sistem nije prvenstveno dizajniran za borbu protiv lovaca ili drugih taktičkih aviona na umu, već je fokusiran prvenstveno na neutralisanje ciljeva visoke vrednosti kao što su strateški bombarderi, strateške balističke rakete, sateliti i svemirski avioni.

Niži sistemi, kao što je S-400, i njegovi komplementi kraćeg dometa, kao što su BuK-M2 ili S-350, će u međuvremenu snositi odgovornost za borbu protiv taktičkih aviona koji dopunjuju S-500.

Međutim, čak i ako ih ne angažuje direktno, S-500 ima potencijal da doprinese u borbi protiv neprijateljskih stelt aviona. Snažni sistemski senzori otporni na ometanje, kada su umreženi sa S-400 i drugim sistemima manjeg dometa, obezbediće im veću svest o situaciji i omogućiti im da sami bolje angažuju stelt mete.

S-500 je takođe navodno dobro optimizovan da neutrališe avione za podršku od vitalnog značaja za efikasne operacije neprijateljskih stelt lovaca, kao što su avioni ranog upozorenja (AEW) koji koordiniraju NATO jurišne jedinice. 

Tankeri su još jedna značajna meta i ključni su za omogućavanje lovcima da prelaze velika područja bez oslanjanja na spoljne rezervoare za gorivo koji bi inače ugrozili njihov radarski presek smanjujući prikrivene profile.

Američki stelt lovci, uključujući F-22, a posebno lakši F-35, imaju mnogo kraći domet od F-15 prethodne generacije ili od ruskih lovaca kao što su Su-30SM2 i Su-57, što znači čak i u Evropi ali posebno u Pacifiku, oni će se truditi da rade bez dopunjavanja goriva u vazduhu iz tankera.

Pošto su takvi tankeri ranjivi na napade S-500 sa udaljenosti do 600 km, ovo je potencijalna promena u taktici upotrebe američkih stelt lovaca.

Čak i rizik od kompromitovanja tankera mogao bi ozbiljno da ograniči operacije, jer ako tankeri budu oboreni, to bi moglo primorati lovce da izvrše hitno sletanje ili u suprotnom nastupa nemogućnost da se vrate u bazu.