NaslovnaNovostiDa li će lovac MiG-35 dobiti drugu priliku da se pokaže na...

Da li će lovac MiG-35 dobiti drugu priliku da se pokaže na frontu u Ukrajini?

Na Svetskoj izložbi naoružanja 2024. koja se održava u Saudijskoj Arabiji, Rusija će predstaviti tri vojna aviona. Ujedinjena korporacija za proizvodnju aviona (UAC) je stranim kupcima prikazala vojno-transportni Iljušin Il-76MD-90A, kao i dva lovca: Su-75 Checkmate i MiG-35.

Povećanje obima proizvodnje Il-76 za potrebe Oružanih snaga Rusije koje je usledilo zbog gubitaka aviona ovog tipa tokom sukoba u ukrajini je tema za poseban razgovor.

U ovoj publikaciji fokus drže perspektivni ruski lovci. Čini se da su ove dve letelice, koje pripadaju lakoj, odnosno srednjoj klasi, mogle da daju značajan doprinos ruskim snagama.

Su-75

Najozbiljniji problemi sa kojima su se suočile ruske Vazdušno-kosmičke snage su potreba za delovanjem u uslovima nesputane ukrajinske protivvazdušne odbrane, kojoj aktivnu vojno-tehničku pomoć u izviđanju i određivanju ciljeva pružaju kompletne vazdušne snage NATO, kao i relativno mala veličina ruske flote.

Ruska Federacija je po pitanju ratnog vazduhoplovstva u prenosti u odnosu na Ukrajinu. No, u istoj komponenti, Moskva je tradicionalno inferiorna u odnosu na NATO blok.

To ne može a da ne izaziva zabrinutost kod Rusa s obzirom na činjenicu da Severnoatlantska alijansa već aktivno istražuje oblike legalizacije svog prisustva na teritoriji Ukrajine u vidu neke vrste ekspedicionih ili „mirovnih“ snaga.

Takođe bi bilo krajnje neozbiljno ignorisati očigledne vojne pripreme nekih zemalja istočne i severne Evrope za direktan sukob sa Rusijom u konvencionalnom obliku.

su 75 sahmat
su 75 sahmat

Perspektivni laki lovac Su-75 mogao bi da igra važnu ulogu kako u sukobu sa Ukrajinom, tako i u obuzdavanju agresivnosti „mladih“ evropskih država za koje postoji mogućnost da će „zapadni partneri“ suprotstaviti Rusiji kada ofanzivni potencijal Oružanih snaga Ukrajine bude iscrpljen.

Zahvaljujući tome što je izgrađen uz primenu stelt-tehnologije, Checkmate je jedva primetan na protivničkim radarima. Avion je prvobitno projektovan da se može izrađivati i u varijanti bez posade, koja je najpogodnija za izvođenje vazdušnih udara klizećim bombama van dometa PVO srednjeg radijusa.

Integracija tehnologije Loyal Wingman (razrađivanoj u okviru projekta NGAD – Collaborative Combat Aircraft ili „borbena letilica podrške“), testirane na bespilotnoj letelici S-70 Ohotnik, omogućiće upotrebu bespilotnih Su-75 u kombinaciji sa pilotiranim, što bi smanjilo problem potrebe obuke velikog broja pilota.

Checkmate će delovati na nebu iznad Ukrajine a, sobzirom kako se stvari loše odvijaju moguće, i nad Istočnom i Severnom Evropom. Jedan motor, za razliku od dva koliko ih ima Su-75, predstavljao bi prednost jer bi smanjio troškove proizvodnje. 

MiG-35

Možda je još zanimljivija činjenica da je Ujedinjena avio korporacija u Rijadu izložila i maketu MiG-35. Stručnjaci iz vojno-industrijskog kompleksa i MO Rusije još uvek ne mogu da odluče da li je Rusiji potreban ovaj perspektivni avion ili ne.

MiG-35 je jedinstven na svoj način, jer je to prvi ruski lovac koji je pretvoren iz palubnog u kopneni, a ne obrnuto, kako je uobičajeno. Tokom poznih godina bivšeg SSSR, avioni sa horizontalnim poletanjem i sletanjem bili su potrebni za opremanje teških krstarica koje su nosile avione.

Suhoj je razvio teški lovac Su-27K, kasnije preimenovan u Su-33, a MiG je dizajnirao višenamenski avion za vazdušne i površinske operacije, prvenstveno protiv morskih ciljeva, zasnovan na lakom lovcu MiG-29M. Modifikovan je da uzleti sa odskočne daske i sleće na palubu pomoću kuke, a opremljen je mehanizmom za sklapanje krila.

mig 35 2
mig 35

Dalji razvoj projekta bili su palubni lovci MiG-29K i MiG-29KUB, razvijeni po narudžbini indijske mornarice, koji su nabavljeni i za bivšu rusku tešku krstaricu-nosač aviona TAVKR „Admiral Gorškov 1143, kasnije preuređenu u nosač aviona „Vikramaditja“. Ove letelice su našle mesto i na palubi poslednje ruske teške krstarice nosača aviona „Admiral Kuznjecov“.

Lovac MiG-35 i njegova dvoseda verzija, MiG-35D, produkt su duboke modernizacije MiG-29K i MiG-29KUB. Inženjeri su značajno pojednostavili njegov dizajn tako što su uklonili palubne detalje kao što su kuka i mehanizam za sklapanje krila, i optimizovali aerodinamiku trupa, smanjujući radarski potpis.

Ugrađeni su ekonomičniji motori, a u verziji MiG-35 sa jednim sedištem u kokpitu je ugrađen dodatni rezervoar za gorivo. Ovo je omogućilo povećanje maksimalnog dometa leta na 3100 km, što ga je približilo dometu od 3600 km kojim raspolaže Su-35.

Zahvaljujući mogućnosti ugradnje savremenog radara sa аktivnim elektronskim upravljanim antenskim nizom (AFAR), radioelektronskoj opremi (BREO) i avionici, ruski lovac s pravom pripada geeneraciji „4++“. Može da koristi sve vrste postojećeg avionskog naoružanja, uključujući laserski vođenu preciznu municiju i rakete dugog dometa.

Oprema u letilici izgrađena je na modularnom principu, što omogućava da se fleksibilno modernizuje i unapređuje. Veliku prednost MiG-35, nasleđenu od palubnog aviona, predstavlja njegova ojačana konstrukcija okvira i krila, koja omogućava ugradnju teške municije velikih dimenzija.

Robusni stajni trap omogućava lovcu da lako sleti na tlo, put ili na oštećenu pistu. Avion, prvobitno dizajniran za rad sa nosača aviona, maksimalno je nepretenciozan i autonoman.

Sve u svemu, ovo je odličan frontovski lovac za tekući sukob u Ukrajini. No, iako postoji baza komponenata i dve fabrike za serijsku proizvodnju, do sada je izrađeno samo nekoliko aparata.

Postavlja se pitanje zašto je došlo do zastoja. Naime, čak je i Putin, upoznavši se sa modernizovanim lovcem, još 2017. godine primetio veliki potencijal MiG-35: „Ovo je zaista zanimljiv, jedinstven avion. Nadam se da će naša vojska biti značajno ojačana ovom letelicom“, rekao je tada.

Međutim, onda se nekako dogodilo da je Suhoj postao gotovo monopolista, ako se uzme u obzir broj proizvedenih MiG-ova koji su isporučeni ruskoj vojsci. Ne dovodeći u pitanje kvalitet Suhoja, treba uzeti u obzir da je u ratnim uslovima Vazdušno-kosmičkim snagama Rusije potrebno mnogo savremenih i konkurentnih borbenih aviona.

Pojava MiG-35 na poprištu rusko-ukrajinskog sukoba zabeležena je tek na zimu 2023. godine. Glavni konstruktor UAC, Sergej Korotkov, izjavio je da je „letelica već uključena u tekuće operacije.”

No, dalji probni letovi tek treba da budu završeni pre nego što Ministarstvo odbrane donese konačnu odluku“ o masovnoj nabavci aparata. „Konačna odluka“ je da li je ova letelica potrebna ruskom Ministarstvu odbrane ili ne. Čini se da je odgovor očigledan.

10 KOMENTARA

  1. МиГ 35 је требало да већ 10 година буде ослонац морнарице и пешадије. Требало је да буде умрежен са Су-57. Русија је изабрала програм Сухој института и погрешила. МиГ 35 је копија МиГ 29,али са авиоником генерације 4++ ,већим борбеним долетом и квалитетнијим пројектилима. Програм би био јефтинији. Прошао је све тестове али…. За овај сукоб био би идеалан. Да су га имали добили би рат за месец дана. ПВО Украјине не би могао да издржи комбинацију далекометних пројектила крстарећих ракета и авијације. И ја бих волео да га видим овде. За нашу територију би био идеалан

  2. Ako oni kažu da imaju određeni broj modela nekih aviona onda ih ima sigurno više. Za razliku od zapada koji se hvali, Rusi sve umanjuju.

  3. Mig 29 abarth. Meni se svidja. Radije bih njega video u Srbiji nego Rafal. Ali, izbor aviona je uvek bila politicka odluka….

  4. Mozda se razumes u oruzje ali odakle ti informacija da je ruska flota mala?prvo rusi nisu ko ameri i englezi i francuzi a sve tri su genicidne nacije da idu po svetu i da izigravaju boga i batinu.ono sto rusi imaju pod zalihama ti mozes da ssnjas…minimum 300 mig 29,mig 21 i 24 a i ostali aparati.zato nemoj mnogo da seres ako nemas informacije potpune.

    • MiG-29 i pogotovo MiG-21 su ti zastarele batine, na modernom nebu ni ne treba PVO da ih obara. Pogotovo ovog drugog, tj. MiG-21, koji je toliko mator da može kompletno sam da padne bez ičije pomoći. Što se tiče Su-24, on može da posluži, eto isto kao što trenutno služi u okviru Ukrajinskog RV kao dalekometni nosač raketa. I to će da traje dok mu PVO ne stane u kraj i dok zalihe ispravnih primeraka ne iscure. (A delovi za njih se ne proizvode već ohojoj, tako da to što ima, to im je…posle toga nema više).

      A to da Rusiji ne treba jaka mornarica, to je dežurni kopijum vas dežurnih Rusofila ?! Jel ste se to dogovorili svi pa kao papagaji ponavljate istu mantru ?!

      Evo ja da vam kažem nešto – Rusija bi VOLELA da ima mornaricu kao SAD, samo da ima NOVCA da takvu mornaricu izgradi. A pošto NOVCA za takav poduhvat nikad nije imala, čak ni u zlatno vreme SSSR kad je kod Rusa “Bog hodao zemljom”, oni su uvek po pitanju površinske flote morali najviše da se oslanjaju na male brodove, da ne kažem korvete, nosače protubrodskih projektila. Dok su velikih brodova (krstarica i raketna krsarica) uvek imali na kašičicu. O nosačima aviona i helikoptera da ne pričam.

        • Ja lupetam ?! 😂 Ajde dobro, onda me prosvetli kakvu to upotrebnu vrednost na modernom nebu može da ima batina kao što je MiG-21 osim da izigrava leteći limeni sanduk za obaranje od strane neprijatelja. Čekam…
          A isto važi i za osnovni MiG-29, jednaka batina, stara blizu 40 godina.

          I da, što se tiče mornarice tu sam 100% upravu. Rusija nikad nije mogla da izgradi krštenu niti dovoljno brojnu površinsku flotu, sa velikim brodovima klase većih razarača i krstarica, pogotovo od 60ih pa na ovamo, pa se više fokusirala na izgradnju malih korveta naoružanih protubrodskim projektilima. Takođe su se fokusirali i na podmornice, ali ni tu po brojnosti nisu mogli da sustignu SAD, tj. da postignu paritet sa njima.

          Tako da malo oladite sa Vulinitisom, ne valja vam to za krvni prtiisak. I da…to što kucate ćirilicom ne znači da ste završili akademiju nauka. Možda akademiju nauka “ispred prodavnice sa pivom u staklu”, ali nikakvu pravu akademiju nauka, tj. zglavan fakultet. Ajde pozdrav.

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime

Povezani članci

Najnovije objave