Pentagon počinje da sprovodi mere odmazde za napad iranskih zastupnika na američku vojnu bazu u Jordanu gde su stradala tri američka vojnika. Strateški nosači raketa već su poleteli sa američkih aerodroma i kreću ka mestu udara.
Prema izveštajima medija, tri do pet bombardera Rockwell B-1B Lanser su na putu ka Bliskom istoku da napadnu određene ciljeve u Siriji i Iraku. Avioni su poleteli sa punim borbenim opterećenjem, pa se pretpostavlja da će odmah naneti udar i, nakon dopune goriva u vazduh, krenuti nazad ka Sjedinjenim Državama.
U 12 časova po beogradskom vremenu raketni nosači lete preko Atlantskog okeana ka Azorima. Tako se večeras očekuju prve eksplozije na iranskim objektima u zemljama Bliskog istoka. Vašington navodno ne planira direktan udar na Iran.
Volstrit Žurnal je jutros upozorio da će američka vojska pokrenuti „višeslojne” uzvratne udare od 2. do 4. februara.
Mere koje će SAD preduzeti biće višestepene i uključivaće ne samo udare, već i korake koji bi trebalo da navedu Teheran da shvati da Vašington ne želi dalju eskalaciju. Cilj ovih koraka biće da se Iran i njegove snage nateraju da smanje svoje napade u regionu, piše Volstrit Žurnal.
Podsetimo, američka protivvazdušna odbrana navodno nije uspela da presretne jurišni dron koji je ubio tri američka vojnika u Jordanu jer je pristigla letelica greškom pomešana sa sopstvenim američkim dronom koji se vraća u bazu, izjavila su u ponedeljak dva zvaničnika.
Kako navodi američko izdanje Volstrit džornala, pozivajući se na svoje izvore, u trenutku napada u vazdušnom prostoru, pored drona koji je napao američke vojnike, bio je i dron vojske SAD koji se vraćao nakon zadatka.
Kao rezultat greške, tri američka vojnika su poginula, a 34 su ranjena. Ovi gubici predstavljaju prva zvanično priznata stradanja američke vojske na Bliskom istoku od strane Vašingtona još od izbijanja neprijateljstava u Pojasu Gaze.
Bombarder B-1B Lancer ukratko
B-1 je veoma svestran avion namenje za različite misije. Radar sa sintetičkim otvorom B-1B je sposoban da prati, cilja i gađa vozila u pokretu, a tu su i režimi samociljanja i praćenja terena.
Teški bombarder B-1 Lancer (Rockwell International B-1 Lancer – Ulan) je višenamenski bombarder nastao kao zamena za avion Boeing B-52 po programu AMSA od 1965. godine i prvi je borbeni avion na svetu, po dizajnu sa elementima „stelt” tehnologije.
U službi je američkog ratnog vazduhoplovstva je od 27. jula 1985. godine. Početkom 1990-ih počela je konverzija aviona B-1 za opremanje konvencionalnim naoružanjem.
Konačna verzija bombardera B-1B implementirala je koncept proboja protivvazdušne odbrane na malim visinama letenjem na ultra malim visinama uz izbegavanje terena.
Dakle primarna misija B-1 Lancer-a je izvođenje dugometnih napada niskog leta. Ima veliki unutarnji skladišteni prostor za oružje koji može nositi različite konvencionalne i nuklearne bombe, krstareće projektile i vođenu municiju.
Ovaj avion ima sposobnost preciznog isporučivanja svog tereta, što ga čini efikasnom platformom za međukontinentalne i regionalne misije.
B-1 Lancer je prošao kroz različite nadogradnje tokom godina kako bi se unapredile njegove sposobnosti, uključujući povećanu kapacitet nosača oružja, poboljšane avionike i radarne sisteme.
Učestvovao je u raznim vojnim operacijama i bio angažovan u sukobima poput Zalivskog rata, bombardovanju Jugoslavije, rata u Avganistanu i rata u Iraku.
Iako aktivan deo flote bombardera USAF-a zajedno s B-2 Spirit stealth bombarderom i B-52 Stratofortressom.
U avgustu ove godine objavljeno je da su američke vazduhoplovne snage odustale od prvobitno planirane ideje da povuku bombardere B-1B Lancer i B-2 Spirit početkom 2030-ih.
Prema novom planu, isti B-1 Lancer će ostati u upotrebi do kada će biti zamenjen novim bombarderom B-21 Raider 6. generacije, za koji se pompezno najavljuje da će svoj prvi let obaviti do kraja ove godine.
- Primarna funkcija: Teški bombarder velikog dometa, višenamenski
- Proizvođač: Boeing, Severna Amerika (ranije Rockwell International, North American Aircraft)
- Ofanzivna avionika, Boeing vojni avion; Defensive Avionics, EDO Corporation
- Pogon: Četiri General Electric F101-GE-102 turboventilatorska motora sa naknadnim sagorevanjem
- Potisak: 30.000 plus funti sa naknadnim sagorevanjem, po motoru
- Raspon krila: 137 stopa (41,8 metara) ispruženih napred, 79 stopa (24,1 metara) zabačenih u krmi
- Dužina: 146 stopa (44,5 metara) Visina: 34 stope (10,4 metra) Težina: približno 190.000 funti (86.183 kilograma)
- Maksimalna težina pri poletanju: 477.000 funti (216.634 kilograma)
- Kapacitet goriva: 265.274 funti (120.326 kilograma)
- Nosivost: 75.000 funti (34.019 kilograma)
- Brzina: 900-plus mph (1,2 maha na nivou mora)
- Raspon: Interkontinentalni
- Plafon: Više od 30.000 stopa (9.144 metra)
- Posada: četiri (komandir aviona, kopilot i dva oficira za borbene sisteme)
- Jedinični trošak: 317 miliona dolara
- Početna operativna sposobnost: oktobar 1986
- Inventar: Aktivna snaga, 62 (test, 2); ANG, 0; Rezerva, 0