U tekstovima objavljenim u „The Washington Post“-u tvrdi se da je potpisan rusko-iranski sporazum koji predviđa proizvodnju „lutajuće municije“ (dronova-samoubica) u postrojenju u Jelabugi, Tatarstan.
Ugovorom je predviđena produkcija 6000 „Shahed-136“ (pod ruskim nazivom „Geran-2“). Prva partija od 600 uređaja trebalo je da bude sastavljena u potpunosti od iranskih delova u periodu od 2. januara do 30. juna 2023. godine.
Naredna 1332 Shaheda/Gerana bi se sklopila od trupova izrađenih u Jelabugi u koje bi se ugradile iranske komponente (od 1. aprila do 28. decembra 2023.). Preostalih 4068 dronova trebalo bi da bude izgrađeno u potpunosti u Rusiji, i to od 2. januara 2024. do 30. juna 2025. godine. Prema izvorima časopisa, planirana dinamika do sada kasni „najmanje mesec dana“.
Navodno, ruska strana ima problema sa tehničkom dokumentacijom i još nije rešila problem zamene iranskog klipnog motora „Mado MD550“. Radi se o kopiji nemačkog „Limbach Flugmotoren (Konigsvinter) L550E“ – dvotaktnog četvorocilindričnog, vazdušno hlađenog benzinskog motora koji razvija snagu od 37 kW (50 KS).
Motor koristi impulsno paljenje, ima četiri karburatora a podmazuje se mešavinom ulja sa odnosom goriva i ulja 25:1 za mineralno ulje ili 50:1 za sintetičko ulje. Priča se da su Rusi pokušali da na dron ugrađuju motore „Saito Seisakusho Co., ltd,“; no, kada su japanci saznali za ovo – zabranili su dalji izvoz! Inače, prema planskom dokumentu, opisani radovi bi se obavljali u objektu većem od 14 fudbalskih terena.
S druge strane, važno je napomenuti da je Jelabuga industrijski razvijen grad, koji je prvih decenija XXI veka prema zapadnim ocenama spadao u najprimamljivije mesto za investicije. U gradu su postojale zapadnoevropske firme (uključujući i Mercedes) a stručni kadar je obezbeđivao mesni tehnički univerzitet.
Nakon uvođenja sankcija, industrija je nazadovala a izlaz je potražen u pokušaju preorijentacije na namensku proizvodnju. Tako je u Jelabugi već zabeležen pokušaj proizvodnje dronova domaće konstrukcije pa prelazak na iransku tehnologiju ne bi trebalo da predstavlja veći problem. No, problem je navodno u elektronskim komponentama. U svakom slučaju, Rusi su uspeli da pokrenu proizvodnju domaćih Gerana-2.
Naime, Grupa za praćenje oružja „Conflict Armament Research Ltd“ (CAR) iz Londona ispitala je dva drona oborena u julu ove godine. Na osnovu dostupnih komponenti, CAR je došao do zaključka da su Rusi već počeli proizvodnju „domaće verzije Shahed-136“.
Istina, preko 90% kompjuterskih čipova i električnih komponenti na analiziranim dronovima proizvedeni su na Zapadu, prvenstveno u Sjedinjenim Državama.
Prema dokumentu, samo četiri od 130 elektronskih komponenti potrebnih za izradu drona blo je ruske izrade. Naime, CAR je u dva aparata Geran-2 dokumentovao preko 100 komponenti koje obuhvataju više od 30 jedinstvenih modela proizvedenih u 22 različite kompanije sa sedištem u 7 zemalja, uključujući i Rusiju.
Većina delova nosila je oznake kompanija sa sedištem u Kini, Švajcarskoj i Sjedinjenim Državama. CAR navodno iz proceduralnih razloga nije odmah bio u poziciji da javno identifikuje proizvođače komponenti. U prvom trenutku, samo je rečeno da su četiri antene sa Geran-2 bile deo ruskog navigacionog modula „Kometa“ („Jantar 1KFT“), koji je bio integrisan u glavnu satelitsku navigacionu jedinicu.
No, američki mediji su odmah objavili kako se, navodno, u jednom otkrivenom dokumentu naglašava potreba da se otvori kanal za snabdevanje različitm američkim komponentama, uključujući „Kintex-7 FPGA (field-programmable gate array)“ procesore kompanije „Kintex Industries, LLC iz Samevila (Južna Karolina), a koji se koriste u sistemu za navigaciju i komunikaciju bespilotne letelice.
Inače, „Kintex Industries, llc“ je prošle godine kupila kompanija „Advanced Micro Devices Inc“ (AMD) iz Santa Klare, Kalifornija. Rusiji su, navodno, dostupne komponente koje proizvode „Mouser Electronic“ iz Mensfilda, „Texas Component Products“ i „DigiKey Electronics“.
Kompanije „AMD“, „DigiKey“, „Texas Instruments“ i „Analog Devices“ su istraživačima lista „The Post“ rekli da se pridržavaju svih sankcija SAD i globalnih izvoznih propisa te da rade na tome da se njihovi proizvodi ne distribuiraju korisnicima pod sankcijama dok „Mouser Electronic“ nije odgovorio na upite.
Rusija razvila uspešnu taktiku za korišćenje kamikaza dronova
Od septembra prošle godine, ruska vojska koristi bespilotne letelice iranske proizvodnje Shahed za napad na ukrajinske ciljeve.
U početku su ruske snage počele sa rojevima napada koristeći više dronova kamikaza odjednom, u serijama od pet i više, kako bi savladali ukrajinsku protivvazdušnu odbranu. Ruske snage su navodno koristile i pa 12 dronova za jedan napad. Zabeležen je čak i slučaj obaranja MiG-a 29 dronom Shahed.
Prema nekim izveštajima, ruske snage lansiraju i dronove kamikaze u parovima, pri čemu je jedan leti iznad drugog, kao rezerva ako donji bude oboren ili u slučaju da je donji dron uspešan, drugi može da se usmeri prema sledećoj meti.
Od početka decembra čini se da je ruska vojska smanjila upotrebu kamikaza dronova iranske proizvodnje. Ukrajinski vojni zvaničnici rekli su da je ruska vojska prestala da lansira ove dronove jer navodno ne mogu da rade zimi.
Dok su drugi izveštaji sugerisali da je prekid korišćenja dronova kamikaza bio privremen jer je Rusija iscrpila zalihe bespilotnih letelica (UAV) proizvedenih u Iranu, i verovatno će nabaviti još.
Šta god da je bio razlog, Rusija je nastavila da koristi bespilotne letelice kamikaze od početka decembra pa nadalje, o čemu svedoči i Jurij Ihnat, portparol komande ukrajinskog vazduhoplovstva, 7. decembra u saopštenju.
Međutim, u poslednje vreme, lansiranja dronova nisu bila česta ako je verovati tvrdnjama ukrajinskih zvaničnika.
Kancelarija za medije Južnih odbrambenih snaga Ukrajine saopštila je da su Rusi sada usvojili novi pristup raspoređivanja ovih kamikaza dronova u talasima.
„Činjenica da ih ne koriste tako često kao dronove iz prethodne serije ukazuje na izvesnu promenu u taktici njihovog delovanja“, rekla je Natalija Gumenjuk, šef Zajedničkog koordinacionog pres centra Odbrambenih snaga Jug, na pitanje koliko često ruska vojska lansira dronove kamikaze na jugu.
„Pokušavaju da ih koriste za otkrivanje protivvazdušne odbrane; prvi talas služi da otkriva, a zatim sledeći talas je udarni. To smo shvatili iz njihovih ranijih napada na naše PVO i energetske sisteme“, objasnila je Gumenjuk.
Kako smo ranije objasnili, Ukrajina već troši znatno više novca na suzbijanje dronova kamikaza nego što Rusija troši na nabavku i lansiranje ovih bespilotnih letelica iranske proizvodnje.
Na primer, prosečan ruski dron košta između 10 i 20.000 dolara, dok projektil IRIS-T košta oko 430.000 dolara, što je 20 puta više od cene drona kamikaze. Navodi se da je Ukrajina potrošila oko 28,14 miliona dolara, od 13. septembra do 17. oktobra, na odbranu od ovih kamikaza dronova, prema proceni vojnih analitičara iz nevladine organizacije Molfar, zasnovanoj na podacima iz “otvorenih izvora“.
Čak i ako dronovi budu oboreni, oni i dalje iscrpljuju ukrajinske zalihe raketa zemlja-vazduh koje se i pored finansiranja zapada smanjuju. U krajnjem slučaju kamikaza dronovi su i planirani da budu uništeni u svojim misijama; stoga njihovo obaranje ne predstavljaja gubitak za rusku vojsku.
Gomila proruskih fašističkih laži
Eh da je živo Mirjana Marković,sad bi mogla da proglasi pobedu Ukrajine i tu bi bijo kraj rata