Američka vojska planira veliko proširenje sposobnosti protivvazdušne odbrane na strateški lociranom pacifičkom ostrvu Guam, oblasti u kojoj se nalazi najsavremenija pomorska i vazduhoplovna oprema, a koja je ključna alatka SAD kako bi projektovali svoju moć u ovom regionu.
Američka pomorska baza i baza vazduhoplovnih snaga na Guamu dugo se smatraju prioritetnim ciljevima za kineske i severnokorejske napade u slučaju da izbije rat u regionu.
Severnokorejci i Kinezi su već nagovestili na neka oružja koje će sigurno biti upotrebljena protiv američke baze na Guamu. Tako su kineske rakete „DF-26“ [nadimak „Guam ubica“] i severnokorejske „hvasong-18“ vrh njihovog impresivnog arsenala, koji se sastoji od novih brodova i krstarećih raketa koje se lansiraju iz vazduha, ali i hipersoničnog naoružanja.
Premeštanje američke opreme sa Okinave na Guam, odakle se smatra mnogo sigurnijom udaljenosti od mogućeg napada, samo je još više povećalo značaj baze Guam.
Ovde bi od 2030. godine trebalo da budu smešteni budući stelt bombarderi B-21 sa nuklearnim oružjem, koji će, zbog mnogo manjeg dometa od prethodnog bombardera B-2, morati da budu raspoređeni što bliže za eventualne udare na Kinu, piše sajt MW.
Ranjivost baze na Guamu je dugo bila naglašena nizom procena, uprkos činjenici da je administracija Baraka Obame ojačala odbranu te oblasti kao odgovor na napredak u razvoju balističkih projektila u Severnoj Koreji od sredine 2010-ih.
Odbrana pokriva 360 stepeni: 20 novih sistema protivvazdušne odbrane
SAD planiraju da uvedu nova značajna ograničenja u vazdušnom prostoru regiona.
Takođe u Guamu, Pentagon je spreman da rasporedi do 20 novih elemenata protivvazdušne odbrane kao deo napora da značajno poboljša preživljavanje tamošnjih kritičnih instalacija, pri čemu se očekuje da će ove lokacije ugostiti kombinaciju bacača raketa zemlja-vazduh, radara i druga sredstva kao deo poboljšanog integrisanog sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane (EIAMD).
Što se tiče sposobnosti za koje se očekuje da će biti uvedene, američki vojni izveštaj je elaborirao:
„Projektni odbrambeni sistem bi mogao da brani Guam 360 stepeni oko celog ostrva. Mogućnost od 360 stepeni bi se postigla distribucijom/stavljanjem komponenti sistema na više lokacija širom ostrva.”
Paralelno sa naporima da ojača raketnu odbranu Guama, američka vojska je takođe nastojala da diverzifikuje svoj opseg objekata za projektovanje snage u istočnoj Aziji, uključujući proširenje objekata na ostrvu Vejk i severnoj Australiji, od kojih svi takođe mogu da služe kao baze za nuklearno naoružani bombarderi B-21.
Kina, sa svoje strane, ne stoji mirno i razvila je pandan bombarderu B-21. Takođe se očekuje da će H-20 obaviti prve letove za nekoliko meseci i potencijalno ući u službu skoro istovremeno sa B-21.
Međutim, nedostatak kineskih vazduhoplovnih baza u inostranstvu mogao bi da znači da se očekuje da će njeni bombarderi imati mnogo veći domet, u poređenju sa trenutnim specifikacijama američkih bombardera B-2, kako bi se omogućilo Pekingu da pokrene uzvratne udare na Sjedinjene Države, ako to situacija zahteva, zaključuje uvodnik Military Watch-a.
Uspeh Kine u razvoju i izgradnji modernih sistema naoružanja primorava američke analitičare da razmišljaju o tome kakvo bi oružje “Made in China” bilo korisno vojsci SAD.
Činjenica je da postoje praznine u američkom naoružanju gde bi definitivo „kinesko oružje moglo da učini američku vojsku boljom“. Dakle, šta to kinesko radi bolje nego u Sjedinjenim Državama, i na čemu tačno Amerikanci treba da porade?
SAD otele Guam od neprijatelja koji nije ni znao da je u ratu
U junu 1898. američka mornarica je otplovila na Guam da bi zauzela ostrvo od Španaca. Španci su ga predali bez borbe.
Tada okupirani Guam je i dalje američka teritorija i sada je domaćin nekih od najvažnijih američkih vojnih baza. Za osam meseci borbi 1898. godine, SAD su obezbedile svoj status globalne sile pobedivši Španiju u Špansko-američkom ratu.
Rat koji se vodio na dva kontinenta imao je niz važnih trenutaka za američku vojsku. To je dovelo do “nezavisnosti Kube” (sa SAD kao tamošnje dominantne sile) i do američke kontrole nad Portorikom, Filipinima i Guamom.
Dok je bilo bitaka i u Portoriku i na Filipinima, Guam je zauzet bez borbe. Zaista, Španci koji su se zatekli na ostrvu nisu imali pojma da su čak ni u ratu.
U to vreme, godine 1898, velika nagrada za Španiju i SAD na Pacifiku bili su Filipini. Guam je bio važna stanica između Amerike i Filipina, ali ni Španija ni SAD nisu obraćale mnogo pažnje na to.
Amerikanci su već postavili Azijsku eskadrilu komodora Džordža Djuija kod Kine u iščekivanju napada na špansku flotu kod Manile. Međutim, nakon sastanka Ratnog odbora američke mornarice 9. maja, koji je formiran da razvije strategiju za rat, odlučeno je da Guam takođe treba da bude uzet kao podrška operacijama na Filipinima.
Dok su Španci zanemarili Guam, SAD su ga pretvorile u važnu vojnu bazu.
Japanci su ga zauzeli 10. decembra 1941, ali su ga SAD ponovo vratile u krvavoj 21-dnevnoj borbi u leto 1944. i koristile ga kao bazu za misije bombardovanja B-29 do kraja rata.
Guam, jadna od najvažnijih vojnih ispostava SAD
Guam je sada dom za otprilike 170.000 ljudi, a njegov značaj za američku vojsku se samo povećao. To je sada „najkritičnija operativna lokacija u SAD zapadno od međunarodnog datuma“, rekao je adm. Filip Dejvidson pre nego što je ranije ove godine otišao u penziju sa mesta šefa američke indo-pacifičke komande.
Glavne baze na Guamu su vazduhoplovna baza Andersen, koja često čuva američke bombardere velikog dometa, i pomorska baza Guam, u kojoj se nalazi eskadrila podmornica i koju često posećuju drugi ratni brodovi.
Guam ugošćuje oko 7.000 američkih vojnih lica, a sve više ih stiže pošto Marinski korpus premešta 5.000 marinaca sa Okinave kao deo plana prestrojavanja. Njihov novi dom, Kamp Blaz, prva je nova baza Korpusa u poslednjih 68 godina.
Guam je neinkorporirana teritorija SAD, što znači da su ljudi rođeni tamo državljani SAD, ali imaju ograničena politička prava dok tamo žive. Prisustvo SAD tamo često je iritiralo lokalno stanovništvo.
