Tenkovi za Ukrajinu – od propagande do realnosti

Medijski rat koji prati sukob u Ukrajini dostigao je neslućene razmere. Pri tome, verovatno prvi put u istoriji (ako izuzmemo blokadu pa čak i bombardovanje naše RTS 1999) svaki glas iz Rusije potpuno je ugušen na prostorima Evrope i Severne Amerike tako da se javnost oslanja samo na striktno probrane i očito strogo kontrolisane zapadne izvore.

Moskva nije mnogo naučila o savremenom medijskom ratu i još uvek se kreće u okvirima iz hladnoratovskih vremena. Rusi ne shvataju (?) da odlično režirani nastupi Zelenskog, u već otrcanoj zelenoj majici (doduše, sada se pojavljuje i u džemperu), daleko više pogađaju prosečnog gledaoca od monotonog izveštavanja Konašenkova, bez ikakvih emocija.

Holivud je na greškama Vijetnamskog rata razvio odličnu strategiju medijskog rata i od njega treba učiti. Vašington ne sme više dozvoliti antiratne demonstracije i snimke limenih kovčega prekrivenih zastavama. Oni snimaju (kako smo u početku već pisali) elokventne, mlade, evropski obučene ukrajinske mame sa decom i kucama koje sa lap-topovima, mobilnim telefonima i gomilom uredno složene, probrane robe ’’beže od zlih Rusa u spasonosni  zagrljaj Zapada’’, ostavljajući ’’tate da se bore protiv agresora’’.

Ruska vezija, sa sirotim babuškama i uništenim kućama je preuzeta iz propagande i realnih izveštaja iz vremena Drugog svetskog rata i potpuno je neshvatljiva, pa čak i odbojna za generaciju XXI veka. Tamo nema zabrađenih žena, sravnjenih gradova, šporeta na drva… istina je uništena do te mere da je postala neprijemčiva pa čak i odbojna.

I nekolicina domaćih medija, koji neskriveno podržavaju svaki pokret Moskve, to radi prilično naivno i napadno tako da postaje očigledno da se više radi o propagandi nego o izveštavanju. Tako javnost ostaje potpuno uskraćena za svaku realnu informaciju i može se, prema ličnim stavovima opredeliti samo za jednu stranu.

Društvene mreže, pak, koje su se smatrale prednošću kada je u pitanju dostup pravim informacijama, još su opasnije; lavina lažnih i isfabrikovanih informacija (fejk njuz je moderniji termin) pruža obostrano iskrivljenu sliku tako da se istina o zbivanjima na linijama sukoba čak ni najpažljivijom analizom ne može razabrati.

Prema jednoj strani, Ukrajina pruža herojski otpor i samo što nije umarširala u Moskvu; sa druge strane, izgleda da su svi ukrajinski vojnici izginuli, zarobljeni i dezertirali ili su očajno obučeni i opremljeni i samo je pitanje dana kada će ruska vojska pregaziti čitavu zemlju.

Da su obe strane ostrašćene i pristrasne postaje jasno pošto se isti narativ ponavlja još od februara 2022. iako se na terenu ne događa ništa epohalno. Tako su, prema nekim analitičarima, Rusi očekivali zimu i zamrzavanje tla kako bi mogli tehnikom da izvedu snažnu ofanzivu; no, od septembra se narativ promenio pa sad ti isti Rusi čekaju proleće (odmrzavanje tla?) da bi započeli ofanzivu. Malo kontradiktorno, zar ne?

Dalje, obe strane uporno proturaju vesti o katastrofalnim ljudskim gubicima protivnika. Ako bi se čovek oslonio na te vesti, ispada da do sada ni Rusi ni Ukrajinci na terenu ne bi imali više ni jednog borca. Zapadni izvori stalno navode kako su Rusi ostali bez raketa i dronova, bez obzira što isti dronovi i rakete masovno krstare ukrajinskim nebom. Druga strana, pak, priča o nespremnim, neobučenim Ukrajincima koji se masovno žrtvuju.

Preskače se činjenica da se ukrajinska vojska odavno, a posebno od februara 2022, obučava po NATO standardima, a da se obuka sprovodi širom zapadne Evrope i Poljske, uz pomoć vrhunskih instruktora. Neobučena i nasilno mobilisana masa odavno bi napustila borbene linije ali – Ukrajinci pružaju žestok otpor. Konačno, vratimo se na naoružanje. Od februara se obećava da Rusi samo što nisu uputili na front svoje najnovije projekte, poput Armate i sličinih mašina, kojima će ”smožditi” protivnika.

U medijima koji očito podržavaju Moskvu, vredi slušati zaista realne i krajnje nepristrasne analize generala Vinka Pandurovića i izveštača sa terena, Igora Damjanovića. No, njihov glas se ili ignoriše ili ’’mudro’’ zaobilazi. Naime, činjenica je da Rusi na front još uvek nisu ’’izbacili’’ ništa revolucionarno, novo i ubitačno.

Da li se ti sistemi čuvaju za ’’crnje dane’’, da li ih nema dovoljno, da li su se pokazali još uvek nespremnim za borbeno testiranje – to se ne zna. Moskva o tome ćuti ali su ipak značajni govori Putina i Medvedeva sa blagim ili manje blagim uputstvima (više prekorima) domaćoj namenskoj industriji. Očito je da su Rusi zaključili da u ovom ratovanju, drugačijem od svih do sada, elektronika ipak nije svemoćna a kadkad može biti i kontraproduktivna. Isuviše složeni sistemi mogu biti opasni u neposrednom sudaru. Konačno, ista iskustva imaju i Ukrajinci: savremenijim (a još uvek ne najmodernijim) sistemima koje dobijaju sa Zapada, ipak moraju rukovati ’’instruktori’’ zemalja isporučioca.

Do sada su se monotoni izveštaji generala Konašenkova uglavnom smatrali preteranim, pogotovo kada je u pitanju broj uništenih ukrajinskih borbenih vozila. Konašenkov i njegova služba rade striktno vojnički, bez emocija. Od strane kritičara često se čulo mišljenje da se iznose preterani ukrajinski gubici. No, panični apeli Kijeva za isporukom tenkva upućeni Zapadu, govore da portparol ruske vojske (ipak, bar donekle) u pravu.

U sve većem nedostatku oklopnih borbenih vozila, Kijev permanentno vrši pritisak na zapadne saveznike da mu doniraju najsavremenije tenkove kao što su francuski Leclerc, nemački Leopard ili američki M1 Abrams. 

Poslednjih nekoliko dana, Zapad se odlučio da izađe u susret ovim vapajima i za sada u Ukrajinu pošalje:

• britanska borbena oklopna vozila AMX-10 RC (Ateliers de construction d’Issy-les-Moulineaux,Roues-Canon) firme GIAT sa poluautomatskim topovima 105 mm F2 BK MECA L/48 sa vertikalo padajućim zatvaračem i mitraljezima AA 7,62 NF1  (Arme automatique transformable modèle 1952);
• američka borbena vozila Bradley (BFV, Bradley Fighting Vehiclekompanije Food Machinery Corporation), naoružana  automatskim (lančanim) topovima 25 mm (25×137mm) M242 Bushmaster, protivtehnokvskim raketama 1x BGM-71 TOW (Ballistic Guided Missile 71, Tube-launched, Optically tracked, Wire-guided) i mitraljezom 7.62 mm M240C;
• britanske tenkove (MBT, main battle tank) FV4034 Challenger 2 sa topovima 120 mm (120/55) L30A1  (120 mm Tk L30) Royal Ordnance plc sa padajućim blok-zatvaračem koji koriste podkalibasku (sabot) municiju od osiromašenog uranijuma (DU APFSDS, Depleted uranium, Armour-piercing fin-stabilized discarding sabot), zatim, koaksijalnim lančanim mitraljezima 7.62 mm L94A1 (Huges EX-34 7.62 mm chain gun) i mitraljezima 7.62 mm L37A2 – britanskom verzijom belgijskog mitraljeza FN MAG.
• Pentagon će platiti Češkoj da nadogradi 45 tenkova T-72 iz sovjetske ere.
• Holandija će takođe finansirati obnovu još 45 čeških tenkova T-72 od ukupno 90, koliko je predviđeno da se dostavi Ukrajini, izjavila je zamenica sekretara za štampu Pentagona Sabrina Sing.
• Druge zemlje NATO, uključujući Poljsku, već su poklonile Kijevu stotine starijih T-72. No, ovo je prvi put da SAD plaćaju češkoj odbrambenoj industrijskoj bazi nadogradnju tenkova. Rekonstrukcija će uključivati dodavanje nove optike, sredstva komunikacije i pooboljšani oklop, rekao je američki zvaničnik, koji je pod uslovom anonimnosti razgovarao o specifičnostima sporazuma.

Očito, i sa zapadne strane na front se ne isporučuje ništa zaista novo i senzacionalno. U pitanju je tehnika XX veka koje se, možda, treba i otarasiti.