NaslovnaNovostiNeuspešan napad bespilotne letelice Tu-141 na rusku bazu nuklearnih bombardera

Neuspešan napad bespilotne letelice Tu-141 na rusku bazu nuklearnih bombardera

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je 26. decembra ujutru protivvazdušna odbrana u vazdušnoj bazi Engels oborila ukrajinski dron. Prema saopštenju za javnost, meta je bila sama baza i ruski nuklearni bombarderi koji su tamo stacionirani. oruzjeonline.com podseća da je baza Engels dom ruskih bombardera T-95 i Tu-160, koji mogu da nose nuklearno oružje.

Prema izvorima, tri ruska vojnika su poginula od posledica pada ruševina sa ukrajinskog drona. Gubernator Saratovske oblasti Roman Busargin potvrdio je pogibiju trojice ruskih vojnika.

TU-141

Ukrajina negira napad. Kijev nikada nije otvoreno preuzeo odgovornost za napade u Rusiji, ali ih naziva „karmom“ za rusku invaziju. Neki nalozi na društvenim mrežama tvrde da postoji uništeni bombarder, ali te tvrdnje ostaju nedokazane.

Prema nekim analitičarima, dron koji je oboren u blizini ruske vazduhoplovne baze Engels bio je model Tupoljev Tu-141 Striž, isti onaj koji je izveo i prvi napad pre 20ak dana na istu bazu.

Svakako da bespilotne letelice, projektili i avioni mogu lako da prodru u tuđi vazdušni prostor, koristeći kofiguraciju terena, letenje tik uz tlo, rutiranje kako bi izbegli radare, tačke posmatranja, naseljena područja itd. Na našim prostorima najpoznatiji je primer istog modela Ukrajinskog Tu-141 Striža koji je završio čak u Zagrebu. Samo dojave duboko usađenih obaveštajnih operativaca mogu pomoći u sprečavanju takvih napada.

Sposobnost Ukrajine je ograničena brojem dronova, poput ovog sovjetskog Striža, koji su preostali na zalihama.

Tu-141 Striž 

Višenamenska operativno-taktička izviđačka bespilotna letilica razvijena u Opitno-konstruktorskom birou ”Tupoljev”.  Proizvodnja je započeta 1974 godine u zavodu u Harkovu Харківське державне авіаційне виробниче підприємство. BPL je u operativnu upotrebu uveden 1979 a do 1989, kada je povučen iz upotrebe proizvedene su 152 jedinice. Od 1989 do 1991, ruska vojska je zaostale BPL koristila kao vežbovne mete a, nakon toga, navodno su potpuno povučene iz opreme. Bar prema izveštajma od prošle godine, i Ukrajinci su ”Striževe” koristili kao mete. No, nakon 24 februara, pitanje je ko i u koje svrhe može koristiti i ovo zastarelo izviđačko sredstvo.

Striž

TTZ Tu-141:

  • Pogon KR-17A
  • Potisak, N – 31.000
  • Dužina, m – 14,33
  • Visina, m – 2,435
  • Raspon krila, m – 3,875
  • Površina krila m– 10,00
  • Maksimalna masa, kg – 5370 (6390)
  • Masa goriva, kg – 2145
  • Maksimalna brzina, km/h – 1110
  • Krstareća brzina, km/h – 1000
  • Plafon leta, m – 6000
  • Domet, km – 905-965 (1100)
  • Vreme leta, min 55

Let se programira podešavanjem oko 40 komandi i nema mogućnost ispravke nakon lansiranja (nema GPS ili drugih navigacionih sistema).

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime

Povezani članci

Najnovije objave