Pentagon je nedavno objavio novi izveštaj od skoro 200 stranica koji se bavi promenama u vojnom potencijalu Narodne republike Kine. Ovaj dokument se podnosi Kongresu svake godine. Analizu je uradio Defence24, dok analizu istorije odnosa, korene, smisao i cenu rivalstva Kine i SAD možete pročitati ovde.
Ukupni ton dokumenta je nepromenjen i već je dobro poznat – Sjedinjene Države vide Kinu kao „rastući izazov“, koja ima ekonomska, diplomatska, vojna i tehnološka sredstva a sa njima predstavlja „stalnu pretnju stabilnom i otvorenom međunarodnom sistemu . Kina sve otvorenije govori o svojim ambicijama i namerama.
Peking želi da promeni oblik međunarodnog poretka i da postigne potpuno ujedinjenje do 2049. godine, najkasnije do 100. godišnjice Mao Zetungovog uspostavljanja NR Kine. U dokumentu se pominje najava kineskog lidera Si Đin-Pinga, koji je 2017. godine izjavio da će kineske oružane snage do 2035. završiti sve ključne elemente modernizacije i da će do 2049. postati „svetska klasa“.
Osim toga, 2020. godine, Peking je najavio da će do 2027. godine biti završen proces stvaranja potpuno umreženih „sistema“, što znači da će se oružane snage zasnivati na bliskoj integraciji komponenti, veštačkoj inteligenciji i razmeni podataka u realnom vremenu. Stoga nije iznenađujuće što Kinezi – kako Pentagon takođe primećuje – dinamično razvijaju sajber-sposobnosti, radio-elektronsko ratovanje, satelitske sisteme, veštačku inteligenciju, izviđanje i inteligenciju, kao i psihološke operacije, u skladu sa kineskom doktrinom, da se ratovi budućnosti prvenstveno vode među društvima napadnutih zemalja – treba ih razbiti, oslabiti i ubediti u korist ciljeva, do mere da striktno vojne akcije postanu nepotrebne.
Amerikanci ističu da Kinezi – u skladu sa kineskim konceptom „vojno-civilnog spajanja“ – tretiraju oružane snage od oko 2 miliona vojnika kao jedan od instrumenata spoljne politike koji se može koristiti i u vreme mira za ostvarivanje interesa, u nadolazećoj „novoj eri”. Zadaci kineskih oružanih snaga uključuju vođenje ravnopravnog i na kraju pobedničkog rata sa svetskom silom (implicitno – sa Sjedinjenim Državama), sposobnost da se odupru agresiji i svakom mešanju u kinesku sferu uticaja, vojne intervencije u odabranim oblastima [na primer na Tajvanu ili Južnom kineskom moru] kao i globalna projekcija moći.
Prema američkim analitičarima, kineski potencijal raste u svakom pogledu i nema znakova da će se to promeniti u dogledno vreme.
Pentagon naglašava da je kineska mornarica postala najveća vojna flota na svetu. Prema američkim procenama, Kina ima oko 355 brodova i podmornica. Amerikanci predviđaju da će Kinezi uskoro povećati svoju sposobnost uništavanja kopnenih ciljeva sa velikih udaljenosti – a usled razvoja manevarskih raketa na brodovima i podmornicama. Ovo će predstavljati, posebno u slučaju podmornica, značajno povećanje pretnje američkim vojnim bazama u toj oblasti, uključujući i Havaje.
Istovremeno, Pentagon ukazuje na povećanje potencijala kineskih protivpodmorničkih snaga.
Vazduhoplovstvo [uključujući pomorske vazduhoplovne snage], koje je trenutno treće po veličini u svetu, ima oko 2.800 aviona [ne računajući one namenjene za obuku i bespilotne letelice]. U tom aspektu, Amerikanci pre svega ističu da je Peking 2019. godine potvrdio plan za obnovu vazdušnog kraka nuklearne strateške trijade – tada je predstavljen H-6N, odnosno strateški bombarder dizajniran da nosi nuklearno oružje. Ponovljena je izjava da Kina planira da poveća broj raketa za upozorenje i odvraćanje.
Američkoj pažnji nije promakao dalji i sistematski razvoj kineskih raketnih snaga, koje uključuju i nuklearne rakete kao i konvencionalno raketno naoružanje. Ovde je glavni akcenat na daljem radu na novim balističkim raketama interkontinentalnog dometa, koje su opremljene MIRV [skraćenica od Multiple Independent Reentry Vehicle, bilo koja od nekoliko nuklearnih bojevih glava koje se nalaze na prednjem kraju balističke rakete. Svaki MIRV omogućava da se odvojeno ciljane nuklearne bojeve glave pošalju na njihove nezavisne puteve nakon što se glavne faze pokretanja rakete ugase].
Prema saznanjima Pentagona – bar kako je obelodanjeno javnosti – u Kini se razvijaju tri baze sa stotinama novih podzemnih lansera raketa zemlja-zemlja. Istovremeno, Amerikanci su zabrinuti zbog činjenice da Kina povećava broj raketa DF-26, odnosno konvencionalnih i nekonvencionalnih raketa srednjeg dometa, kao i DF-17, odnosno hipersoničnih raketa.
Prema Pentagonu, Peking će u narednoj deceniji značajno ojačati svoje nuklearne snage i kvantitativno i kvalitativno. Procenjuje se da bi do 2027. Kinezi mogli imati 700 nuklearnih bojevih glava, a do 2030. čak 1.000. Ovi naizgled suvi brojevi su jedan od glavnih novih elemenata izveštaja, jer predstavljaju veći porast nego što je Pentagon pretpostavljao prethodnih godina. Drugo, Amerikanci prepoznaju kao novinu brzi kvalitativni rast pomenute strateške trijade, koji je trebalo da biti obogaćen raketama koje manevrišu sa nuklearnim bojevim glavama vazduh-zemlja, kao i novim verzijama sistema voda-zemlja i zemlja-zemlja.
Zaključci
Poslednji izveštaj Pentagona ne sadrži nikakve revolucionarne vesti u praksi, a pre svega, nikakvu potvrdu prethodnih zapažanja. Naravno, ispravke su vršene kao rezultat posmatranja rada Kine i aktivnosti njenih tajnih službi (iako, naravno, treba imati na umu da ne znamo kakvim saznanjima Pentagon raspolaže, jer je dosta podataka poverljivo a predstavljeni dokument je element političke igre).
Čini se legitimnim reći da su aktuelna saznanja o kineskim planovima, posebno strateškim pravcima, potvrđena. Kina pokušava da ostvari dva glavna cilja i za sada joj ide veoma dobro.
