Poljska Imperija Rzeczpospolita 3.0 kao komplementarni projekat u odnosu na neoosmanizam

Slušaj ovaj članak

Geografski udaljene Varšava i Ankara su po mnogim parametrima drugačije države sa različitom agendom u pogledu razvoja. Ipak, osnovna teza ovog teksta je da u određenom scenariju na srednji rok i Varšava i Ankara imaju ambicije u geopolitičkom smislu, koje su prilično komplementarne, te da je očekivati da događaji, koji su pred nama pokažu tu snažnu volju za promenama.

Ne idući predaleko u istoriju, neće biti novost ako se naglasi činjenica da je Poljska smeštena, da ne kažemo uklještena između dva džina – Rusije i Nemačke. Sa severa Poljska izlazi na Baltik, čime je geopolitički kompletna država sa izlaskom na more (nema ograničenja poput recimo Mađarske ili Srbije u tom pogledu). Jasni su i interesi rimokatoličkog faktora da podrže najseverniji krak svetskog rimokatolicizma, a isto tako i interesi anglosaksonskog faktora, koji u ovom slučaju igraju na kartu tradicionalne rusofobije u Varšavi. Francuska takođe vidi Poljsku kao potencijalnog saveznika u obuzdavanju germanskog faktora u perspektivi. Nisu bili retki slučajevi da ljudi poljskog porekla (poput recimo Zbignjeva Bžežinskog) dostignu i visoke položaje u anglosaksonskim sistemima odlučivanja.

Poljska se među prvima u svetu vratila na stazu brzog ekonomskog rasta, nakon pandemijskog usporenja, pa je tako već u drugom kvartalu 2021. godine nivo BDP-a premašio je nivo na kom je bio pre pandemije. Poljska je bila i jedina zemlja EU-a koja je izbegla recesiju tokom krize nakon 2008. Za razliku od mnogih drugih zemalja u EU (poput recimo Bugarske) koje će teško podneti probleme vezane za isporuku ruskog gasa, Poljska je u tom pogledu prilično spremna, u svakom slučaju reči poljske ministarke za životnu sredinu i klimu Ane Moskve da je „Poljska je spremna da bude potpuno nezavisna od ruske nafte i voljna je da podrži druge zemlje da smanje svoje snabdevanje fosilnim gorivima iz Rusije“ nisu tek tako izrečene.

Ukrajinska kriza i konflikt koji je doveo do oružanih sukoba između ruskih i ukrajinskih snaga doveo je do toga da se projekat Intermarium-a još više revitalizuje. U slučaju da Poljska ostvari taj naum to će odgovarati interesima Erdogana, jer će po sistemu ogledala Turska tražiti „svoje parče“ Evrope, a to će po svemu sudeći biti Balkan. Drugim rečima Dunav može biti dogovorena granica uticaja Varšave i Ankare. Zasad je sve ovo samo hipoteza, ali kako se događaji ubrzavaju bitno je da budemo svesni i ove mogućnosti. U tom slučaju bi Vojvodina išla ka poljskom Intermarium-u, a centralna Srbija bi pala pod zonu uticaja Ankare.

Vrlo su indikativna zatezanja Erdogana oko prijema Finske i Švedske u NATO, a ne sumnjamo da će Erdogan na kraju ipak nešto isposlovati za „tursku stvar“. Kurdski faktor je sve više upleten u odnose Turske sa Zapadom (o tome ćemo poseban tekst).

No, da se vratimo na priču o ukrajinsko-poljskom približavanju. U ukrajinskom parlamentu 22. maja 2022. predložen je nacrt zakona o posebnom statusu ljudi sa poljskim državljanstvom u Ukrajini. U skladu s njim, Poljaci mogu biti birani na dužnost i biti imenovani u vladine organizacije i lokalnu samoupravu u Ukrajini. Oni se mogu imenovati i za pozicije u strateškim preduzećima i koncernima s punim pristupom klasifikaciji podataka. Mogu biti u strukturama bezbednosti Ukrajine. Teoretski Poljak množe postati i predsednik Ustavnog suda Ukrajine.

Posledice ovakvog zakona biće dugoročne, koliko god trajao konflikt u Ukrajini. Ovim je Kijev definitivno otišao u zagrljaj Varšave. Istog dana kada je predložen ovaj zakon poljski predsednik Anžej Duda pred ukrajinskim poslanicima u Kijevu izjavio je: „Samo Ukrajina ima pravo da odlučuje o svojoj budućnosti. Nikakva odluka o vama ne može da se donese bez vas.“ Uz to poljski lider je rekao: „Ukrajina je za Poljsku bratska država i, nadam se, proročki je rekao Vladimir Zelenski, između naših zemalja, Poljske i Ukrajine, više neće biti granica. Ovo ograničenje više neće postojati! Da živimo zajedno na ovoj zemlji, zajedno gradimo i obnavljamo našu zajedničku sreću i zajedničku snagu, koja će nam omogućiti da odbijemo svaku opasnost i svaku moguću pretnju.“ Praktično Ukrajina klizi ka konfederaciji sa Poljskom. Takva hipotetička tvorevina može se komotno nazvati Rzeczpospolita 3.0, kolokvijalno Žečpospolita.

Nije enigma ni reakcija Moskve na sve ovo. Zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova napisala je na telegram-kanalu: „Kijevski režim, dajući posebna prava građanima Poljske, predaje im prava na teritoriju svoje države i samim tim legalizuje de-fakto zauzimanje Ukrajine.“

Posledica ruske operacije u Ukrajini je geopolitičko pregrupisavanje na Zapadu, gde će taj proces zakonomerno doneti dugoročno slabljenje faktora Berlina, a u svakoj varijanti, pa i u varijanti ruske pobede u Ukrajini, faktor Poljske će jačati. Dilema je jedino da li će se u sferi Poljske naći samo Lavov i okolina ili cela Ukrajina. A i na to ćemo dobiti odgovor u periodu koji je pred nama.

U svakom slučaju nova Poljska Imperija se rađa upravo sada, a koliko će trajati proces uspona ovog projekta zavisiće, između ostalog, i od stava građana Ukrajine.

Autor

  • Goran Igić je srpski novinar, diplomirani filolog za srpski jezik, prevodilac. Javnosti Igić je poznat kao prevodilac doktorskog rada Teodore Toleve, Bugarke, koja je imala pristup bečkom Carskom arhivu i istraživanje objavila u doktorskom radu „Uticaj Austrougarske imperije na stvaranje albanske nacije 1896 – 1908.“. Preveo je na hrvatski jezik knjigu Save Vasileva “Nepokorni Luka”. Govori srpski, grčki, engleski i bugarski jezik. Razume mađarski i ruski jezik.

Ostavite Vaš Komentar: