Kijev: Nastavljeni napadi na „Azvostalj“ i Zaporožje; Finska i Švedska sve bliže članstvu u NATO-u

Sedamdeset osmi dan rata u Ukrajini. Finska i Švedska sve bliže članstvu u NATO-u. Moskva: Težnja Finske ka NATO-u pretnja po rusku nacionalnu bezbednost. Snabdevanje Nemačke ruskim gasom preko Ukrajine smanjeno je za četvrtinu, a italijanski premijer Mario Dragi tokom posete SAD izjavio da pojedine članice, među kojima i Nemačka, već plaćaju ruski gas preko „Gasprombanke“ u rubljama.

Šta se dešavalo predhodnih dana, pogledajte ovde. Najvažnije događaje od juče možete videti ovde.

22:58

Kijeva: Ukrajina potrošila 8,3 milijardi dolara na rat

Ukrajina je bila primorana da potroši 8,3 milijardi dolara na rat sa Rusijom umesto na razvoj, saopštio je ministar finansija te zemlje Sergej Marčenko. Potrošnja, preusmerena iz nekih sredstava koja su prvobitno bila predviđena budžetom za razvoj, išla je za kupovinu i popravku oružja, za hitnu pomoć interno raseljenim licima, rekao je ministar finansija Marčenko. Ukrajinski ministar je rekao da je Kijevu hitno potrebna strana podrška da bi se konsolidovalo stanje, jer je vlada primorana da ulaže milijarde dodatnih dolara u hitnu potrošnju. (Rojters)

19:25

UN: Ukrajina i Rusija da razgovaraju o humanitarnim pitanjima

Ujedinjene nacije traže načine da dovedu Rusiju i Ukrajinu za pregovarački sto kako bi razgovarale o humanitarnim pitanjima, uključujući bezbedan prolaz za civile i kretanje humanitarnih konvoja, saopštila je Džojs Msuja, pomoćnik generalnog sekretara UN za humanitarna pitanja.

„Pored evakuacije iz fabrike Azovstalj i Marijupolja, pet humanitarnih konvoja UN sa osnovnim medicinskim potrepštinama, vodom, hranom, neprehrambenim artiklima, sistemima za prečisćavanje vode i generatorima pružilo je spas civilima u ratnom okruženju“, rekla je Msuja na sastanku Saveta bezbednosti UN.

Ona je dodala da zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih naroda za humanitarna pitanja Martin Grifits istražuje načine da okupi zaraćene strane kako bi razgovarali o humanitarnim pitanjima, uključujući bezbedan prolaz za civile i kretanje humanitarnih konvoja. 

18:05

Kuleba: Kijev spreman za razgovore, ali bez ruskih ultimatuma

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba poručio je da je Kijev spreman za razgovore sa Rusijom, ali da odbacuje ruske ultimatume.

U intervjuu za nemački Velt Kuleba je poručio: „Spremni smo za razgovore. Međutim, nismo spremni da prihvatimo ruske ultimatume“.

On je dodao da će ako situacija eskalira Kijev uzvratiti udarac.

17:17

Švajcarska „odmzla“ 3,4 milijarde franaka ruske imovine

Švajcarska vlada je objavila da zamrznuta ruska imovina u toj zemlji iznosi 6,3 milijarde švajcarskih franaka i dodaje da je Švajcarska „odmrzla“ ukupno 3,4 milijarde franaka privremeno blokirane ruske imovine.

„Ne možemo da zamrznemo sredstva ako nemamo dovoljno osnova“, rekao je Ervin Bolindžer, visoki funkcioner u Državno sekretarijatu za ekonomske poslove koja nadgleda primenu sankcija.

Švajcarska, popularna destinaciju moskovske elite i mesto za čuvanja ruskog bogatstva, nalazi se pod pojačanim pritiskom da brže identifikuje i zamrzne imovinu više stotina Rusa koji su pod sankcijama.

(Rojters)

16:12

Blinken u subotu u Nemačkoj na sastanku ministara NATO zemalja

Američki državni sekretar Entoni Blinken otputovaće u subotu, 14. maja, u Nemačku na sastanak ministara spoljnih poslova zemalja članica NATO-a, na kome će se razgovarati o zajedničkom odgovoru na sukob u Ukrajini, saopštio je Stejt department.

Takođe, Blinken će u nedelju 15. maja, otputovati u Pariz sa američkom trgovinskom predstavnicom Ketrin Tai i sekretarkom za trgovinu Đinom Rajmondo na drugi ministarski sastanak američko-evropskog Saveta za trgovinu i tehnologiju.

(Rojters)

15:45

Putin: Nastavak zapadne opsesije sankcijama dovešće do teških posledica

Autori zapadnih sankcija protiv Rusije vođeni su kratkovidnim naduvanim političkim ambicijama i pogađaju ekonomije i narode Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.

„Ove sankcije u velikoj meri izazivaju globalnu krizu. Njihovi autori, vođeni kratkovidim, naduvanim političkim ambicijama i rusofobijom, u najvećoj meri pogađaju sopstvene nacionalne interese, sopstvenu ekonomiju, dobrobit svojih građana. To vidimo, pre svega, u naglom porastu inflacije u Evropi“, rekao je Putin na sastanku o ekonomskim pitanjima.

Prema njegovim rečima, nastavak opsednutosti Zapada sankcijama neizbežno će dovesti do najsloženijih posledica.

„Očigledno je da će zbog objektivnih ekonomskih zakona nastavak opsesije sankcijama, ako mogu tako reći, neminovno dovesti do najsloženijih, teško rešivih posledica po Evropsku uniju, njene građane, kao i po najsiromašnije zemlje sveta, koje se već suočavaju sa rizicima od gladi“, ocenio je ruski predsednik.

(Sputnjik)

15:05

Gasprom: Obustavljen transport gasa preko poljskog dela „Jamal-Evrope“

Ruski energetski gigant „Gasprom“ saopštio je da neće više moći da izvozi gas preko Poljske, preko „Jamal-Evrope“, pošto su uvedene sankcije protiv firme koja je vlasnik poljskog dela gasovoda.

„Za Gasprom to znači zabranu korišćenja gasovoda u vlasništvu Evropol-gasa, koji je zadužen za transport kroz Poljsku“, dodaje se u saopštenju.

(Reuters)

13:53

Moskva: Težnja Finske ka NATO-u pretnja po rusku nacionalnu bezbednost

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da je težnja Finske da se pridruži NATO-u neprijateljski potez koji je „definitivno“ predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost.

Kremlj je rekao da će odgovoriti, ali je odbio da precizira kako, rekavši da će to zavisiti od toga koliko se NATO vojno približava finsko-ruskoj granici.

Ističe se da će Moskva odgovoriti, kako vojno-tehničkih, tako i na druge načine, kako bi se zaustavile pretnje po nacionalnu bezbednost“.

„Helsinki mora da bude svestan odgovornosti i posledice takvog poteza“, dodaje se u saopštenju.

(Reuters)

13:27

Brisel: Zatvaranje glavnog čvorišta za transport gasa zasad nije problem za EU

Zbog toga što je ukrajsnski gasni operator obustavio transport gasa kroz glavno čvorište Sohranivku, Evropska komisija je saopštila da to ne predstavlja energetski problem.

„Iako trenutni razvoj događaja može uticati na deo tranzita gasa ka EU, zasad ne predstavljju opasnost po snabdevanje Unije“, rekao je portparol Komisije.

GTSOU, koji upravlja gasnim sistemom Ukrajine, obustavio je transport gasa putem rute Sohranivka, zbog, kako je rečeno, „mešanja okupatorskih snaga u tehničke procese“.

(Reuters)

11:59

Visoka komesarka za ljudska prava UN: Šokantne razmere ubistava u oblasti Kijeva

Šefica UN za ljudska prava je rekao u četvrtak da je hiljadu tela pronađeno u blizini ukrajinske prestonice poslednjih nedelja, dodajući da su mnogaž kršenja koje proverava od ruske invazije može predstavljaju ratne zločine.

„Razmere ubistava, uključujući indicije o pogubljenjima po kratkom postupku u oblastima severno od Kijeva su šokantne“, rekla je Mišel Bašele u Savetu UN-a za ljudska prava sa sedištem u Ženevi.

Savet će u četvrtak odlučiti da li otvoriti zvaničnu istragu o događajima koji su se desili u oblasti Kijeva i drugim regionima u februaru i martu.

(Reuters)

11:17

Ekspresen: Sledeće nedelje Stokholm podnosi zahtev za prijem u NATO

Švedska vlada planira da podnese zahtev za članstvo u NATO sledeće nedelje, nakon što su se finski lideri javno izjasnili da ta zemlja treba da postane članica Severnoatlanske alijanse.

Švedski parlament će održati debatu o bezbednosnoj situaciji u ponedeljak i premijerka Magdalena Andersen će onda sazvati sednicu vlade gde će biti doneta formalna odluka o zahtevu za prijem u NATO, objavio je list dnevnik Ekspresen, citirajući neimenovane izvore.

Zahtev za članstvo će biti poslat odmah nakon toga, uz pretpostavku da se ne dogodi ništa neočekivano.

Švedska ministarka spoljnih poslova An Linde napisala je na Tviteru da je odluka koju su saopštili finski predsednik i premijerka „važna poruka“.

„Poslali su važnu poruku predsednik Finske Sauli Ninisto i premijerka Sana Marin po pitanju članstva u NATO. Finska je najbliži odbrambeni i bezbednosni partner Švedske, tako da treba da uzmemo u obzir njihove procene. Švedska će doneti odluku nakon što bude predstavljen izveštaj sa konsultacija o bezbednosnoj politici“, istakla je Linde.

(Tanjug, RTS

10:00

Predsednik i premijerka Finske: Bez odlaganja podneti zahtev za članstvo u NATO-u

Finski predsednik Sauli Ninisto i premijerka Sana Marin Finska u zajedničkom saopštenju su poručili da ta zemlja bez odlaganja treba da podnese prijavu za prijem u NATO.

(Reuters)

09:53

Kijev: Rusi nastavljaju sa napadima na Azovstalj

Ukrajinska vojska saopštila je da ruske snage nastavljaju sa vazdušnim udarima na čeličanu „Azovstalj“ u Marijupolju i pokušavaju da napreduju ka gradovima u istočnoj Ukrajini.

Ukrajinski generalštab je istakao da ruske snage takođe otvaraju artiljerijsku vatru i granatiraju ukrajinsku vojsku u pravcu Zaporožja, koji je utočište za civile koji su pobegli iz Marijupolja, preneo je Asošijeted pres.

Ukrajinska vojska tvrdi da su Rusi gađali ukrajinske jedinice severno od Harkova, a izvestila je i o ruskim napadima na regione Černigov i Sumi.

U regionima Donjeck i Lugansk, ruska vojska je napravila „delimičan uspeh“ u napredovanju, navela je ukrajinska strana, uz dodatak da su ukrajinske snage odbile devet ruskih napada i uništile nekoliko dronova i vojnih vozila.

(Tanjug/AP)

09:32

Ukrajina potiskuje ruske trupe iz Harkova

Ukrajinske trupe oko Harkova potisnule su ruske snage toliko unazad da njihova artiljerija više nije u centru.

Poslednje mesto koje je oslobođeno bilo je selo Pitomnik – saopštila je juče ukrajinska vojska dodajući da ruske snage nisu u punom povlačenju.

09:11

Bačena crvena boja na ambasadu Poljske u Moskvi

Nepoznate osobe bacile su crvenu boju na poljsku ambasadu u Moski u sredu uveče, a zaposleni u ambasadi su pokušali da uklone boju.

Oni su odbili da komentarišu incident.

Poljski ambasador u Rusiji Kšištof Krajevskije pozvan je u rusko Ministarstvo spoljnih poslova u sredu, gde mu je predočeno da Moskva očekuje izvinjenje od poljskih vlasti u vezi sa napadom na ruskog ambasadora u Poljskoj, Sergeja Andrejeva, 9. maja.

09:10

Human Righrts Watch: Rusija i Ukrajina koristile kasetno oružje

U najnovijem izbeštaju organizacije Human Rights Watch navodi se da su Rusi više puta, a Ukrajinci najmanje jednom koristili kasetno oružje od početka rata.

Iz organizacije navode da su dokumentovali nekoliko napada ruskih snaga u stambenim prodručjima u Harkovu, Čeringovu, Nikolajevu i Ugledaru.

– Obe zemlje treba da se obavežu na pridržavanje međunarodnom sporazuu o zabrani upotrebe kasetnog oružja – zaključuje se u izveštaju.

09:09

Borac iz Azovstala zatražio pomoć od Ilona Maska

Ukrajinski zapovednik koji se nalazi u čeličani Azovstal, zatražio je pomoć od Ilona Maska. On je svoj apel prvo objavio na Fejsbuku, a zatim je rekao da je otvorio Tviter sa samo jednom namerom, kako bi kontaktirao Maska.

– Ljudi kažu da ste došli sa druge planete kako biste nas naučili da verujemo u nemoguće. Naše planete su jedna pored druge i na mojoj je gotovo nemoguće preživeti, Pomozite nam da izađemo iz Azovstala, ako ne možete vi, onda ko može. Molim vas dajte nam hint – napisao je na Tviteru.

08:35

Predsednik Finske trebalo bi da dâ zeleno svetlo za pristupanje NATO

Sauli Ninisto, predsednik Finske trebalo bi danas da dâ zeleno svetlo da se Finska pridruži NATO-u, u velikoj promeni nacionalne bezbednosne politike posle napada Rusije na Ukrajinu.

Finska, koja deli granicu od 1.300 kilometara sa Rusijom, postepeno je pojačala svoju saradnja sa organizacijom Severnoatlantskog od ruske aneksije Krima 2014. godine.

Ninisto vodi spoljnu politiku Finske u saradnji sa vladom prema Ustavu i stoga se njegov stav smatra se odlučujućim za donošenje takve odluke.

Ako Ninisto da zeleno svetlo, o ulasku u NATO konačnu odluku daje paralament.

Podrška finske javnosti za ulazak u NATO je rekordna. Najnovijom anketa javnog servisa (YLE) pokazuje da je 76 odsto Finaca za i samo 12 protiv, dok je podrška članstvu bila samo oko 25 odsto godinama pre rata u Ukrajini.

(Reuters)

08:05

Moskva otvara istragu o eksperimentima u Ukrajini

Ruski istražni komitet saopštio je da će ispitati navode ruskog Ministarstva odbrane o nehumanim eksperimentima u biološkim laboratorijama u Ukrajini, uz, kako se navodi, učešće američkih predstavnika.

„Istražni komitet će tražiti informacije od Ministarstva odbrane o nehumanim eksperimentima sprovedenim u biološkim laboratorijama u Ukrajini. Prema novim podacima, američki predstavnici su koristili pacijente iz psihijatrijske bolnice u regionu Harkov da eksperimentišu nad njima. Da bi sakrili svoj identitet, američki istraživači su dolazili preko trećih zemalja“, navodi se u saopštenju istražnog komiteta, preneo je Tas.

Istražni komitet je istakao da će raditi na tome da ispitaju krivična dela koja je, kako ističu, sproveo kijevski režim protiv civila, a ispitaće se i nelegalna biološka istraživanja.

(Tanjug/Tas)

Američki ambasador u Moskvi Džon Saliven razgovarao je sa zamenikom ministra spoljnih poslova Rusije Sergejom Rjapkovom, saopštio je Stejt department.

Cilj sastanka, kako je objavio Vašington, bila je diskusija o biletaralnim odnosima dve države.

Sastanak je trajao dvadesetak minuta i o sadržaju diskusije nisu objavljeni dodatni detalji.

Iz NATO-a je saopšteno da će nastaviti da podržava Ukrajinu ali da ne žele direktan sukob sa Rusijom.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.