NaslovnaAnalitikaKoliko nuklearnog oružja ima Rusija?

Koliko nuklearnog oružja ima Rusija?

Predsednik Putin stavio je ruske nuklearne snage u ”specijalnu” pripravnost, što je izazvalo zabrinutost širom sveta. Ali analitičari sugerišu da bi ovaj potez verovatno trebalo protumačiti kao upozorenje drugim zemljama da ne eskaliraju svoje učešće u Ukrajini, a ne kao stvarnu želju za upotrebom nuklearnog oružja.

Koliko nuklearnog oružja ima Rusija?

Nuklearno oružje postoji skoro 80 ​​godina i uglavnom je tretirano kao ”sredstvo odvraćanja” koje je garantovalo ravnotežu sila i garanciju nacionalne bezbednosti.

Stvaran broj nuklearnog oružja se uglavnom zasniva samo na procenama, ali, prema Federaciji američkih naučnika, Rusija ima 5977 nuklearnih bojevih glava, gde je uračunato i oko 1500 koje su ”penzionisane” i predviđene za deaktivizaciju i uništenje odnosno odlaganje. Ono upotrebljivo (aktivno), znači oko 4500, uglavnom se se smatra strateškim nuklearnim oružjem – balističkim projektilima ili raketama, kojim se mogu gađati ciljevi na velikim udaljenostima. Ovo oružje se obično tretira kao potencijalno opasno za opšti nuklearni rat.

Ostale rakete se smatraju manje destruktivnim nuklearnim oružjem, namenjneim za upotrebu na kraćim distancama na kopnu i na okeanima. 

Ove procene ne znače da Rusija zaista ima vise hiljada nuklearnih projektila dugog dometa spremnih za upotrebu. Stručnjaci procenjuju da je oko 1500 ruskih bojevih glava trenutno „raspoređeno“ u kopnenim bazama, na bombardera ili na podmornicama.

Kakva je situacija u drugim nuklearnim silama?

Nuklearno oružje, osim Rusije, ima još osam zemalja: Kina, Francuska, Indija, Izrael, Severna Koreja, Pakistan, SAD i Velika Britanija.

Kina, Francuska, Rusija, SAD i Velika Britanija se nalaze na spisku od 191 države koje su potpisale Ugovor o neširenju nuklearnog oružja (NPT). Prema sporazumu, oni moraju da smanje svoje zalihe nuklearnih bojevih glava i, teoretski, posvećeni su njihovoj potpunoj eliminaciji. U navedenim zemljama se tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka zaista smanjio broj uskladištenih bojevih glava. Indija, Izrael i Pakistan nikada nisu pristupili NPT – a Severna Koreja ga je napustila 2003. godine. Izrael je jedina od devet zemalja koja nikada nije zvanično priznala svoj nuklearni program – ali je široko prihvaćeno da ima nuklearne bojeve glave. Ugovor o potpunoj zabrani nuklearnih proba, poznat kao CTBT (Comprehensive NuclearTestBan Treaty) prihvatilo je 146 zemalja na svetu. No, neke nuklearne sile, poput SAD, iako su potpisale Ugovor, do danas ga nisu ratifikovale. Istina,  nuklearne probe se izvode vrlo retko. Posle uzajamnih proba Indije i Pakistana iz 1998. godine, navodne nuklearne probe izvodila je još samo Severna Koreja, 2006. godine.

Ukrajina nema nuklearno oružje i, uprkos optužbama predsednika Putina, nema dokaza da je pokušala da ga nabavi.

Koliko je nuklearno oružje razorno?

Nuklearno oružje je dizajnirano da izazove maksimalnu devastaciju.

Obim uništenja zavisi od niza faktora, uključujući veličina bojeve glave, visinu na kojoj ona detonira i lokalne sredine. No, i najmanja bojeva glava mogla bi da izazove ogroman gubitak života i trajne posledice. Bomba koja je tokom Drugog svetskog rata ubila do 146.000 ljudi u Hirošimi bila je od 15 kilotona a današnje nuklearne bojeve glave su veće i od 1000 kilotona.

Skoro je sigurno da u zoni neposrednog nukearnog udara niko ne bi preživeo eksploziju. Nakon zaslepljujućeg bljeska, postoji ogromna vatrena lopta i udarni talas uništavaju zgrade i infrastrukturu na nekoliko kilometara. 

Šta znači „nuklearno odvraćanje“ i da li je funkcionisalo?

Argument za održavanje velikog broja nuklearnog oružja je da tako imate sposobnost da potpuno uništite neprijatelja i tom činjenicom ga odvraćate od napada. 

Radijus razorne moći

Najpoznatiji izraz za ovo je postao obostrano osigurano uništenje (Mad). Iako je bilo mnogo nuklearnih proba i stalnog povećanja njihove tehničke složenosti i razorne moći, nuklearno oružje nije korišćeno u oružanom sukobu od 1945. godine. Ruska politika takođe priznaje nuklearno oružje samo kao sredstvo odvraćanja i navodi četiri slučaja njegove upotrebe: lansiranje balističkih projektila na teritoriju Ruske Federacije ili njene saveznike, upotreba nuklearnog oružja ili drugih vrsta oružja za masovno uništenje protiv Ruske Federacije ili njenih saveznika, napad na kritične vladine ili vojne objekte Ruske Federacije koji bi ugrožavali nuklearnu sposobnost zemlje, kao i agresija na Rusku Federaciju upotrebom konvencionalnog naoružanja kojom bi bila ugrožena i sama egzistencija države.

Koliko treba da budemo zabrinuti?

Verovatnoća nuklearnog sukoba je možda malo porasla, ali je i dalje niska. Čak i ako je Putinova pretnja zamišljena kao upozorenje, a ne kao signal bilo kakve trenutne želje za upotrebom oružja, uvek postoji rizik od pogrešne procene jedne od strana ili ako događaji izmaknu kontroli.

Britanski ministar odbrane Ben Volas rekao je za BBC da Velika Britanija do sada nije videla nikakvu promenu u stvarnom položaju ruskog nuklearnog oružja.

To će se pažljivo pratiti, potvrđuju obaveštajni izvori.

Moramo napomenuti samo da su SAD jedina zemlja u istoriji čovečanstva koja je upotrebila nuklearno oružje.

Autor

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime
Captcha verification failed!
CAPTCHA korisnički rezultat nije uspeo. Molimo Vas da nas kontaktirate!

Povezani članci

Ostanite povezani

2,116FanovaLajkuj
3,432PratilacaZaprati
752PratilacaZaprati
477PratilacaZaprati

Najnovije objave