Vilijem “Divlјi Bil“ Donovan u Jugoslaviji

Vilijem “Divlјi Bil“ Donovan je široj javnosti poznat uglavnom kao osnivač američke službe OSS – preteče CIA. Donovan je, inače, bio heroj Velikog rata, prvi američki oficir odlikovan Krstom za zasluge i Medalјom časti. Dekorisan je u isto vreme kada i njemu ne baš omilјeni pretpostavlјeni, general Mekartur. No, manje je poznato da je između dva rata, osim Mekartura, i Donovan posetio Beograd i odao počast srpskim vojnicima palim u Velikom ratu. Još intrigantnije je što je Donovan imao kontakte sa političarima i oficirima Kralјevine Jugoslavije a, tokom i nakon rata, i sa NOVJ, odnosno,  DFJ-FNRJ. U prvom slučaju, često mu se pripisuje da je imao veze sa pučem 27. marta 1941, a u drugom, da je, iako ostrašćeni antikomunista, odlično sarađivao sa Josipom Brozom Titom.

Vilijem ''Divlјi Bil'' Donovan kao vojnik u Velikom ratu
Vilijem “Divlјi Bil“ Donovan kao vojnik u Velikom ratu

Američki predsednik Frenklin Ruzvelt je bio protivnik izolacionizma i još od napada Nemačke na Polјsku zalagao se za aktivnu borbu protiv sila Osovine. U cilјu procene situacije u Evropi i odvraćanja balkanskih država od saveza sa nacističkom Nemačkom, krajem 1940 godine je u London i zemlјe Starog kontinetna poslao svog ličnog prijatelјa, Vilijema Donovana. 

Donovan je 9 januara iz Londona stigao u Kairo a osam dana kasnije u Atinu. U Sofiji, 20 januara, dočekao ga je američki poslanik Džordž Erl. Donovan je odseo u “Grand hotelu Bulgarija“ na bulevaru “Cara Oslobodioca“. Sutradan je imao susrete sa pronacističkim predsednikom vlade Bogdanom Filovim i ministrom inostranih poslova Ivanom Popovom a 22 januara ga je primio i bugarski car Boris III. Istoga dana je “Simplon-Orijent-Ekspresom“ krenuo za Jugoslaviju i u Beograd je stigao u poznim večernjim satima. Na stanici su ga dočekali američki poslanik Artur Blis Lejn, vojni ataše Luis Džozef  Fortje i konzul Robert Makarti. Zanimlјivo je da je u Jugoslaviju ušao bez ikakvog dokumenta pošto mu je u sofijskom hotelu ukradena “fascikla sa pasošem, dva preporučena pisma, znatnom sumom dolara, jednim kreditnim pismom i nekoliko fotografija za pasoš, ali bez ikakvih (službenih) dokumenata“. Sa stanice se prebacio do Lejnovog stana u Deligradskoj 20, gde je boravio sve do odlaska iz Beograda. Sutradan je obavio razgovore sa predesdnikom Ministarskog saveta Dragišom Cvetkovićem, podpredsednikom vlade Vlatkom Mačekom, ministrom inostranih poslova Aleksandrom Cincar-Markovićem i pomoćnikom ministra, Ilijom Jukićem.

General Peršing 1918. odlikuje Daglasa Makartura (treći s desna) Krstom za zasluge. Podpukovnik Donovan (prvi s desna) čeka da primi Medalјu časti
General Peršing 1918. odlikuje Daglasa Makartura (treći s desna) Krstom za zasluge. Podpukovnik Donovan (prvi s desna) čeka da primi Medalјu časti
Američki ambasador u Kralјevini Jugoslaviji Artur Blis Lejn
Američki ambasador u Kralјevini Jugoslaviji Artur Blis Lejn

Tokom dana je u američkom poslanstvu, u ulici Kralјa Milana br. 11/III, održao konferenciju za štampu. Na razlozima posete i toku razgovora sa jugoslovenskim političarima posebno je insistirao dopisnik “Junajted Presa“, poznati novinar Leon Kej, ali konkretne odgovore nije dobio. Najintrigantiji je bio poslednji dan Donovanovog boravka: u jutarnjim časovima je položio venac na spomenik Neznanom junaku, a sa Avale se odvezao do zemunskog aerodroma. Ovde su ga, navodno, dočekali direktor civilnog vazdušnog saobraćaja Mate Hođera i direktor Aerokluba i predsednik “Aeroputa“, Rudolf  Pilc. Za gosta na pisti, “ispred hangara Aeroputa“, bili su “postrojeni avioni civilnog vazdušnog saobraćaja“ a  “gospodin Borčić, na avionu domaće proizvodnje, izveo je akrobacije“ koje su zadivile američkog pukovnika. Radilo se o potporučniku Dušanu Borčiću, pilotu 161. eskadrile 6. lovackog puka 51. vazduhoplovne grupe, koji je “akrobacije“ izveo lovcem Rogožarski IK-3. Samo četiri meseca kasnije, 6 aprila, Borčić je poginuo u istom aparatu, hrabro braneći Beograd. Donovan je u 19 časova domaćim “Lokidom Elektra“ otputovao za Solun. U štampi, koja je pažlјivo i detalјno pratila pukovnikov put po Evropi a posebno posetu Beogradu, ni jednog trenutka se ne spominje kontakt sa vojnim licima ili ratnim vazduhoplovstvom, odnosno, generalom Dušanom Simovićem. Naime, brojni istoričari tvrde da je upravo Donovan motivisao Simovića da izvrši državni udar 27. marta 1941. No, Daglas Valer u svojoj knjizi o Donovanu tvrdi da je ovu priču u propagandne svrhe plasirao aparat Trećeg Rajha.

Potporučnik Dušan Borčić
Potporučnik Dušan Borčić
Olga Humo i Josip Broz
Olga Humo i Josip Broz

Pet dana pre početka operacije “Anvil“ (iskrcavanje savezničkih snaga u južnoj Fracuskoj, 15 avgusta 1944), Vilijem Donovan je avionom stigao u Kazertu. Ovde je,  kao gost generala Henrija “Džambo“ Vilsona, vrhovnog zapovednika savezničkih snaga na Mediteranu, boravio vrhovni komandant NOVJ, Josip Broz Tito. U suštini, Vrhovni komandant je doputovao na sugestiju britanskog premijera Vinstona Čerčila, kako bi se potvrdili zaklјučci sporazuma zaklјučenog na Visu i NOP obavezao na vođenje politike koja bi odgovarala zapadnim saveznicima. Tito je bio smešten u kući kraj Vilsonovog štaba sa sinom Žarkom, sekretaricom Olgom Ninčić-Humo, pratiocima Boškom Čolićem i Nikolom “Nikicom“ Prlјom i – svojim omilјenim vučjakom. U četvrtak popodne, 10. avgusta, Donovan je sa Ficrojem Meklejnom i Elerijem Hantingtonom, novim šefom nezavisne američke misije pri NOVJ, prvi put imao petočasovni sastanak sa Titom. Amerikanci su sutradan za Tita priredili svečani ručak na Kapriju, u vili Mone Strader Vilijems, “Fortuno“ (poznata i kao vila “Kamelija“). 

Vila ''Rivalta'', Posilipo, u kojoj se Tito susreo sa Čerčilom
Vila “Rivalta“, Posilipo, u kojoj se Tito susreo sa Čerčilom

 U međuvremenu, u Napulј je doputovao i Vinston Čerčil. Sastanak Tita sa britanskim premijerom održan je 12. i 13. avgusta na terasi vile “Rivalta“ u napulјskoj četvrti Posilipo. Vila je do rata pripadala švajcarskoj porodici Kafliš, vlasnicima čuvene fabrike kanditorskih proizvoda, a kofiskovana je za štab savezničke komande. Britanci su svakako izbegli posetu Kapriju i vili “Fortuno“ pošto je Mona Vilijems održavala bliske odnose sa Valis Simpson i vojvodom od Vindzora, bivšim kralјem Edvardom VIII, navodno naklonjenim nacističkom režimu.

Kao rezultat sastanaka u Napulјu usledio je ukaz kralјa Petra II od 29. avgusta 1944.  kojim se general Dragolјub Mihajlović  razrešava dužnosti načelnika Štaba Vrhovne komande u okupiranoj Jugoslaviji i stavlјa na raspolaganje ministru vojske, mornarice i vazduhoplovstva, kao i Beogradski sporazum od 2. novembra 1944.

Ostavite Vaš Komentar: