JNA kao potrošač i poslovni partner

Proizvođači neborbene opreme za vojsku

NOV i POJ vrlo brzo su prerasli u definisanu vojnu organizaciju (JA, JNA), sa svim onim potrebama koje stacionarna vojska podrazumeva – kasarne, pozadinska sredstva, razne nekretnine, regulisan katastar, ekonomije raznih prehrambenih potreba, školsko-obrazovni i zdravstveni sistem, rekreativno-turistički, kulturni i sportski sadržaji, veze sa građanstvom kroz domove JNA, stabilan sistem regrutacije i formiranja rezervnog sastava, sistem angažovanja građanskih lica na službi u vojsci, itd, itd.  To se nije dogodilo preko noći, ali brzo jeste. Posao je bio olakšan time što su nasleđene ogromne nekretnine  prethodne države (kasarne, fortifikacije, prateća dobra, itd). U formiranju trupne vojske naši planeri imali su pomoć ne samo od saveznika, SSSR, koji je imao veliko iskustvo, već je korišćena i ostavština prethodne države, kao i konjukturna znanja nekadašnjih kraljevskih oficira.

Gumena Vežbovna puška
Gumena Vežbovna puška

Nove vlasti nisu bile gadljive prema tim ljudima, pogotovo ako su bili kompetentni, a nisu uprljali ruke tokom rata. Veliki broj tih oficira je na samom početku rata prešao na partizansku stranu, a nemali broj povratnika iz zarobljeništva takođe je svoju profesionalnu karijeru video u novostvorenoj državi i armiji.  Neću se  baviti nabavkom i zanavljanjem borbenih sistema , već onim proizvodima i proizvođačima koji su u JNA imali izvanrednog, dugotrajnog partnera. JNA je bila veliki potrošač svega i svačega (uključujući  igle, konac, dugmiće, pertle, četke za komunalnu upotrebu, metlice i metle, itd); budžet je bio dovoljan i siguran, a pri tom se gledalo da posla ima za svakoga, ne samo zbog bratstva i jedinstva ili jugoslovenskog karaktera armije, već i zbog praktičnih razloga: potrebe su bile takve da je posla bilo za sve.  Tako su se (npr) ćebad proizvodila u nekoliko preduzeća, bez obzira što je  jedno  moglo da ispuni sve obaveze (“Vuteks“, koji je na vrhuncu svoje moći bio četvrti proizvođač na svetu) .

Vežbovni gumeni noževi
Vežbovni gumeni noževi

Sve te proizvode karakterisalo je nekoliko osobina: sve specifikacije bile su unifikovane, pa je, recimo, sapun bio u miligram i centimetar isti od Sežane do Đevđelije, bez obzira što su ga proizvodile različite firme. Izlazni , ugovoreni kvalitet  morao je da bude vrhunski , a za to  se staralo više komisija, pa je upotrebna vrednost bila zagarantovana; pre nego što bude usvojen i dođe u trupu, svaki predmet je prolazio rigorozne kontrole (sistematske i nasumične)  u različitim uslovima, kako stacionarnim, tako i terenskim, klimatskim i svim drugim. Proveravala se i polovnost proizvoda, odnosno njegov garantni rok.  Sve u svemu, JNA nije mogla da se požali na kvalitet, obim i upotrebljivost prateće opreme i potrebština jer je konkurencija na jugoslovenskom tržištu bila veoma razvijena, a specifikacije su zadavane od same JNA.  

Neuništive papuče
Neuništive papuče

Ovaj spisak nije po azbučnom redu, već onako kako smo tu temu razvijali na forumu MyCity Military, pa se ovim povodom hvaljujem  svima na doprinosu temi. Ja sam ne bih mogao ni svega da se setim, niti su mi svi ti podaci bili dostupni. Zato smo koristili iskustvo i sećanje brojnih profesionalaca, inžinjeraca, pozadinaca (intendantske službe), ali i članova u čije se pamćenje moglo pouzdati. Naravno, sigurno je da ni pri tako temeljnom traganju nije moglo biti sve obuhvaćeno, pa se nadam da će neko moći da i ovaj, vrlo širok spisak, dopuni.  Ovo traganje nije ni  moglo da bude do poslednje stavke i proizvođača zaokruženo. Razlog nije zaborav ili nedoslednost, već nešto što je bilo tipično za JNA: mnogi proizvodi (posebno konzervirani i oni koji su pakovani za ratne rezerve i terenske komplete) nisu imali nikakvu oznaku proizvođača, ili su imali neupadljivu šifru!

Da li je to bilo zahtev naručioca da bi se zaštitio proizvođač , ili praktičan razlog (štampa na limu i  na trodimenzionalnim proizvodima je značajno skuplja od papirnih štampanica, pa i nalepnica), za mene je ostalo još uvek otvoreno pitanje. Čak i u samoj proizvodnji samo najviši rukovodioci su znali  kuda je proizvod usmeren, pogotovo u delovima preduzeća koji su imali u svom nazivu neutralan atribut “namenska“.  Navodim primer “MIP“ (Mesna industrija Požarevac) koja je proizvodila velike količine mesnih narezaka, pašteta i suhomesnatih proizvoda na kojima nije bilo nikakve oznake. Ni proizvodi koji su dolazili sa ekonomija JNA nisu imali oznake ( mlečni proizvodi, povrće, voće, meso, jaja). Ne treba nikako zaboraviti da je proizvodnja za JNA bila izuzetna referenca za sva preduzeća. Reći za neku firmu da “radi za vojsku“, osim što je bilo obavijeno blagim velom mistike, značilo je da je to potpuno zrela, odgovorna i kvalitetna kuća koja može, bez pogovora, da zadovolji vrlo visoke vojne standarde.

Žeton za jelo
Žeton za jelo

Evo i najšireg mogućeg spiska tih povlašćenih preduzeća do kog se moglo doći, uzimajući u obzir sve ovo navedeno. Uz neke od posebno popularnih i opštepoznatih proizvoda dopisani su i kraći komentari.

  • “Napredak“ Čačak proizvodio je kožne opasače , kajiševe i razno remenje. Opasači su u fabričkom stanju bili žuti, da bi usled upotrebe, znojenja i patiniranja, postali braonkasti, zbog čega su (bez opravdanog razloga) deljeni na one za “gušetere“ i one za “staru vojsku“. Na paradama su korišćeni novi, žuti opasači , uprtači, remnici, fišeklije, rapovi, itd…
  •  “Galanteks“ Pirot proizvodio je smb platnene torbice koje su vojnici nosili na odsustvo. Vojnici su za tu priliku stavljali kartonski uložak da bi torbica (približnog formata B/4) izgledala “pod konac“.  Preduzeće je prodato i zove se “Gali“. Ne proizvodi više opremu za vojsku. Proizvodili su i kožni program – pilotske jakne i kombinezone za motorcikliste.
  • “Inkol“ – Industrija konfekcije Leskovac, proizvodila je prve modele vetrovki i pelerina. Proizvodili su i za SUP, odnosno MUP košulje. Ti predmeti su stizali i u jedinice rezervnog sastava i bili su često viđani i u građanskoj upotrebi.
  • “Jumko“ Vranje, proizvodio je odeću za JNA i MUP.
  • “Borac“ Travnik ptoizvodio je uniforme i obuću, čizme i cipele.
  • ‘Viteks“ Visoko, proizvodio je ćebad.
  • ‘Teteks’‘ Tetovo takođe je proizvodio ćebad. Preduzeće je bilo poznato i po jednom od retkih makedonskih fudbalskih  prvoligaša istog imena. Imalo se, moglo se.
  • “Varteks“ Varaždin proizvodio je starešinske košulje.
  • “Zvezda“ Beograd proizvodila je opasače.
  • “Jedinstvo“ Zagreb isporučivalo je plave košulje za RV i PVO, kao i za SUP .
  • “Miloje Zakić“ Kruševac – zaštitne maske i svu gumiranu zaštitnu opremu za ABHO .
  • “Rade Končar“ Zagreb proizvodio je porcije.
  • ‘Kordun“ Karlovac izrađivao je pribor za jelo.
  • “Bosna lijek’‘ proizvodila je zavoje za prvu pomoć, gazu i drugi jednokratni, potrošni materijal.
  • Fabrika šešira “Begej“ Zrenjanin izrađivala je beretke.
  • “22. decembar“ Sarajevo isporučivao je šapke svih vrsta.
  • “Megaplast“ s pogonima u više mesta Vojvodine izrađivao je metalne oznake za kape.
  • “Uča“, Vršac proizvodio je takođe beretke za vojsku.  
  • “IKOM“ Zagreb. Ranije su se zvali Industrijska kovnica “Orešković Marko“ (kasnije Industrija i kovnica obojenih metala, danas Industrija komunalne opreme i merila“ proizvodio je metalnu galanteriju (značke, terenske činove, zvezdice, itd). Ta skraćenica bila je i popularni podsetnik za izlazak u grad (igla, konac, ogledalo, maramica).
  • “Aurometal“ Subotica imao je isti taj program.
  • “Župljanka“ Aleksandrovac . Pored amblema, radili su i nove (zelene, tzv. natovske) opasače.
  • ‘Alkos“ Sarajevo oblačio je starešine. Izrađivali su SMB bluze, pantalone, pulovere.
  • “IPLAS“ Koper snabdevao je vojsku šoljama za čaj, kafu, tanjirima i tacnama. Plastičnom galanterijom, najkraće. Danas radi samo hemijsko odeljenje.
  • “Galantex“ Pirot, koji smo već spomenuli,  proizvodio je i kožni  program za JNA , između ostalog i pilotske jakne.
  • “MTT“ Maribor imao je tekstilni program – uniforme, šatorska krila, rublje, itd. 
    “Ljubiša Miodragović“  Prijepolje – isto to: tekstil, uniforme, šatorska krila, pelerine, itd….
    “Sanitex“ Velika Kladuša – medicinski materijal (zavoji, flasteri itd…)
  • ‘Inex-ukus“ Novi Beograd,proizvodio  je uniforme kako za naše OS, tako i za inostranstvo. Privatizovan je i ugašen, a sada novi vlasnik pokušava da oživi proizvodnju.
  • ‘Jugoslovenska krznarska industrija“ Inđija, čuvena po veoma traženim pilotskim jaknama i i kožnom opremom za podmorničare i mornare.
  • “BLIK“ Banja Luka takođe je isporučivala uniforme i šapke.
  • “Mladost“ Zlatar, odevne predmete.
  • “Odjeća“ Split , odeću za RM.
  • “Zvezda“ Beograd isporučivala je rance i putne torbe (vreće).
  • “Vunarski kombinat“ Beograd – tešku ćebad.
  • “Bosna“, fabrika obuće Banjaluka proizvodila je vojničke čizme.
  • “Jugoplastika“ Split – plastični, PVC program. Posebno su bile popularne neuništive papuče, ali i sve druge plastične proizvode (drške, ručice, kopče, itd). Izrađivali su i tanke, plastične kabanice za počasna, gardijska odela koja su korišćena na straži u Užičkoj 15 i na Belom dvoru. Inače, gađanje  pomenutim papučama bio je omiljen “sport“ u spavaonama širom Jugoslavije.
  • Kozarska Dubica proizvodila je mornaričke uniforme bež boje.
  • Kombinat „Borovo“ je bio jedini proizvodjac maskirnih mreza za JNA. Za tu namenu je u Donjem Miholjcu (2 km od Madjarske granice!) krajem 70-tih sagradjena moderna fabrika u kojoj se pored mreza proizvodila i gumeno-tehnicka roba. Pocetkom 80-tih godina izradjena je ogromna kolicina mreza za izvoz (Libija). Te godine je u svim pogonima Borova zaustavljena tekuca proizvodnja da bi se mreze izradile u ugovorenom roku. Borovo je prvo u YU pocelo proizvodnju pancire od kevlara za potrebe MUP-a u saradnji sa Institutom bezbednosti (kraj 80-tih/pocetak 90-tih). Proizvodili su i prostirke od gumiranog platna za privremene zemljano-travnate PSS, kao i gumene cizme za RHB zastitu .
  • “Nisal“ Niš – osim što je proizvodio za građansko tržište metalnu stolariju izvanrednog kvaliteta i ekstra velikih dimenzija (domovi kulture, zatvoreni bazeni, izložbeni saloni, itd)  proizvodio je i konstrukcije za šatore i montažne objekte.
  • „Brusjanka“ Brus ,sada „Pompea“, proizvodila je veš, pidzame i  uniforme (“poligonke“ i drugi letnji program).
  • ,,Биоковка Загвозд“ plela je potkape za sve rodove i vidove.
  • “Grafosrem“ Šid štampao je službene beležnice. Vojska je imala i svoju štampariju koja je štampala dokumenta raznih poverljivih nivoa.
  • “Vekohem“ Valjevo – proizvodio je  osveživače vazduha.
  • ‘TOZ“ Zagreb – kancelarijski materijal  i dvobojne olovke na dva kraja iste držalje.
  • “Industrija baterija“  Gnjilane – baterije, baterijske lampe, punjače baterija (u saradnji sa Trepčom).
  • “Jugoterm“ Gnjilane proizvodio je grejna tela.
  • “Niva“ – Novi Sad isporučivala je medicinski materijal potrošnog tipa.
  • “Treska“ Skoplje – pokretne poljske kuhinje. Fabrika Treska je nažalost, otišla u stečaj i ne radi više.
    Bratstvo“ Ohrid – radilo je sudove od inoksa (nerađajuću opremu za kuhinje) ; danas privatizirana i jos uvek radi sa sličnim proizvodnim programom.
  • CIK Kumanovo – čizme i ostali proizvodi od kože. Prodata je  Italijanima.
  • “Edko Tetovo“ – košulje i ostala laka galanterija. Radi i danas, ali u veoma otežanim uslovima.
  • “Suvenir“  Samokov (sada Makedonski Brod) – municija i eksplozivi; zatvorena je, prodana, preprodana i još uvek ne radi.
  • “Eurokompozit 11 Oktomvri“ – proizvodnja  kompozitnih materijala, šlemova, pancira, štitova, kompozitnih lansera za Zolju, Osu, Stršljena, kompozitnih delova za M-84 i jos mnogo toga. Radi i danas.
  • “Trikotaža“ Pelister – majice i pamučni proizvodi, radi i danas.
  • “Bitola Teks“ -Bitola, ćebad i drugi vuneni proizvodi.
  • KTK-Kožarsko Tekstilni Kombinat Visoko  proizvodio je kožnu galanteriju – od opasača i kaiševa pa do onih starih oficirskih torbica.Torbe za kurirsku službu sa onim famoznim katancem i sve od kože za naoružanje od remnika do onih prvih kožnih Rapova za AP M -70.
  • DOO „Oprema“ Pirot  koja je takođe radila opasače od kože ali i one zelene , “natovske“.
  • “Niteks“ Niš – bluze i pantalone M89.
  • “Kluz“ je, pored padobrana, proizvodio i starešinske košulje kratkih rukava, a i crne beretke za vojnu policiju.
  • “TVIK“ Knin, proizvodio je razne vrste šrafovske robe, matice, eksere, itd.
  • “Kožni kombinat“ Peć – vrlo kvalitetne čizme.
  • “Jumko“ je mornarici isporučivao svečana bela odela, gornji deo, a donji deo je isporučivao “Inkop“ Priboj.
  • “Miteks “– Stara Moravica snabdevala je sanitetskom opremom JNA (zavoji, komplet prve pomoći), itd.
  • “Saniteks“ Velika Kladuša imala je isti program.
  • ‘Sanofarm“ Sarajevo – komplet prve pomoći univerzalni
  • “Luksol“ Zrenjanin isporučivao je onaj čuveni sapun. Čuven je, naravno, po vojničkoj šali da se za njim ne treba saginjati ako slučajno ispadne.
  • “Leteks“ Leskovac i “Viteks“ Visoko takođe su proizvodili ćebad.
  • “Elan“ , neizbežan kada su skije za JNA bile u pitanju.
  • “Alpina“ – verovatno najbolje na svetu planinske gojzerice. “Ratitovec“ iz Železnikova takođe je proizvodio isti program.
  • “Pastor“ Zagreb izbacivao je serije pojedinačne opreme za svakog vojnika sa ličnim PP aparatom za gašenje halonom, 300 grama, pod oznakom HL-03.
  • ‘Mladost“, još jedna subotička firma, izrađivala je metalne ambleme za padobrance.
  • “ Aurometal“ Subotica takođe je proizvodila značke i ambleme.
  • “Udarnik“ Zrenjanin proizvodio je čarape koje su nadživele i državu i fabriku.
  • “Polzela“ je takođe poizvodila izvanredne čarape i od dvadesetak fabrika čarapa u Jugoslaviji davala je najkvalitetnije proizvode.
  • “Aurea“ Celje proizvodila je graničkarske značke i značke “Primeran vojnik“.
  • “Azot“ Goražde proizvodio je čuveni terenski primus AGOR 6.
  • “Školska učila“ Zagreb, sa pogonima u KPZ Lepoglava radila je drveno-metalni program (učioničke klupe, stolice, terenski nameštaj za logorovanja).
  • Ogranak “Borova“ u Donjem Miholjcu proizvodio je maskirnu mrežu za šlem.
  • “Prvi oktobar“ Čačak takođe je radilo kožnu galanteriju – opasače, fišeklije, sedla.
  • “Triko“ Srbac proizvodilo je dugi donji veš.
  • “Krzno“ Beograd, takođe je radilo pilotske jakne. Bila su dva modela, a razlikovala su se u kragni. Stariji model imao je kožni dodatak za prikopčavanje, a novi klik-klak dugme.
  • “Fabrika maziva “ Kruševac proizvodila je deterdžentski rastvarač naslaga čađi – DRNČ.
  • INA je proizvodila daleko poznatiji drnč, u pakovanju od 1,5  i 25 litara .
  • “MIP“ Požarevac proizvodio je mesne nareske i konzerve za RR.
  • “Froteks“ Beograd proizvodio je čuvene peškire izrazito “civilnog“ dizajna, do sada neprevaziđene i nezamenjive.
  • “Iplas“ Koper isporučivao je žeteone za upotrebu u trpezarijama velikih kasarni i garnizona.
  • “Kroacija“ Zagreb isporučivala je odlične signalne lampe.
  • “Sport oprema“ Ljubljana proizvodila je rekvizitu za obuku i trening – gumene “papovke“, vežbovne gumene bombe – za takmičenja i za obuku.
  • “Miloje “Zakić“ Kruševac proizvodio je ČDL – M4 (čitač dozimetra lični).
  •  “Trajal“,  Kruševac proizvodio je najveći deo ABHO opreme s obzirom na to da je ABHO centar JNA bio u Kruševcu.
  • “RIS“ Zagreb proizvodio je đonove za čizme, ali i sve gumene komponente, boce i respiratorni aparat sa usisnikom po “Dregerovoj“ licenci. Takođe, važan deo proizvodnje predstavljao je i IKROSTEP – Individualni komplet ronilačke opreme za spasavanje tenkovske posade.
  • “Varteks“ Varaždin proizvodio je platno, a konfekcija “Železničar“ Subotica šila je vojničku vetrovku M- 77 za pripadnike RV i PVO.
  • “Metkor“ Požarevac proizvodio je metle i metlice – standardne i brezove.
  • “LIONER“ , Novi Sad – četke za komunalnu upotrebu.
  • “Branko Krsmanović“ Paraćin isporučivao je kvalitetnu vunenu (“tešku“) ćebad.
  • “Rivijera“ Kotor proizvodila je mala pakovanja praška za ručno pranje od 200 grama.
  • “Merima“ Kruševac je proizvodila velika pakovanja za vešeraj.

Ni ovaj spisak, svakako nije konačan jer je rađen, uglavnom, po sećanju. Moguće je da se, dok smo prikupljali podatke, status nekih proizvođača, u skladu s nepredvidivim tržištem neo-liberalizma, promenio.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.