Vinston Čerčil se britanskom Kralju Džordžu VI obratio rečima: ”Zahvaljujući ULTRI dobili smo rat”.
Tokom Drugog svetskog rata, Nemačka je verovala da ne postoji mogućnost da Saveznici odgonetnu njene tajne kodove za radio poruke. Međutim, zahvaljujući mukotrpnom radu tajne grupe stručnjaka različitih profila u Blečli parku, nemačke šifre su razbijene. To je Saveznicima omogućilo pračenje neprijateljskih komunikacija, što je odigralo presudnu ulogu u konačnom porazu Nemačke.
Priča o ”Enigmi” započela je dvadesetih godina prošlog veka, kada je nemačka vojska – koristeći mašinu ”Enigma” razvijenu za poslovno tržište, počela da komunicira nerazumljivim kodiranim porukama. Mašina Enigma omogućila je svom operateru da ukuca poruku, a zatim je kodira pomoću sistema zamene slova, generisanog promenljivim rotorima i električnim kolom. Da bi dekodirao poruku, primalac je morao da zna tačne postavke rotora. Nemački stručnjaci za šifre dodali su nove rotore, sklopove, električna kola i karakteristike mašine tokom predratnih godina, ali njen osnovni princip ostao je isti. Prvi koji su se približili probijanju Enigma koda bili su Poljaci.
Bliske veze između nemačke i poljske elektrotehničke i mašinske industrije omogućile su poljskom birou za šifrovanje da rekonstruiše mašinu Enigma i pročita poruke Vermahta u periodu između 1933. i 1938. Nakon nemačke invazije 1939, Poljaci su svoje podatke podelili sa Britancima, koji su zauzvrat osnovali Vladin zakon o šiframa i šifrantsku školu u Blečli parku u Bakingemšajru. Matematičari i stručnjaci britanske obaveštajne službe, su uz pomoć prvih primitivnih računara, započeli složen i hitan zadatak razbijanja koda Enigme.
Nemci, uvereni da su poruke slane preko Enigme neprobojne, koristili su ovu mašinu na kopnenim frontovima bojno ali i za pomorsku i diplomatsku komunikaciju. Iako su stručnjaci iz Blečlija prvi put uspeli da pročitaju nemački kod tokom operacije u Norveškoj 1940. godine, njihov rad je urodio plodom tek 1941, kada su uspeli da prikupe dokaze o planiranoj invaziji na Grčku i dekodiraju italijanske pomorske planove za bitku kod rta Matapan. Na jesen su saveznici stekli prednost u Severnoj Africi dešifrovanjem kodiranih poruka koje je koristio Romelov Afrički korpus. Operacija dobijanja informacija iz tako visokih nemačkih izvora nazvana je – ULTRA.
Nemci su takođe slavili neke značajne uspehe u razbijanju koda. B-Dienst (Beobachtungsdienst) je razbila britanski pomorski kod već 1935. godine, što im je omogućilo da precizno odrede rute savezničkih pomorskih konvoja tokom rane faze bitke za Atlantik. Iako su Sjedinjene Države izmenile svoj pomorski šifrarnik u aprilu 1942, promena je došla prekasno kako bi sprečila pustoš koju je napravila operacija ”Prasak” (Paukenschlag). ”Prasak” je označavao operaciju masovnog potapanja savezničkih brodova u blizini istočne obale SAD od strane nemačkih podmornica (U-boat, Unterseeboot). Nemci su takođe uspeli da razbiju sovjetske i danske kodne sisteme. Ali njihovim naporima, fragmentiranim i podeljenim među rivalskim odeljenjima za kriptologiju, nedostajao je konzistentni uspeh postignut u Blečli parku.
Od 1941, stručnjaci iz Blečlija usredsredili su se na razbijanje kodova koje su koristili nemački marinci u podmornicama na Atlantiku. U martu 1941. godine, kada je nemački stražarski brod (Vorpostenboot) ”Krebs” zarobljen kod Norveške, zajedno sa ”Enigma” mašinama i šifrarnicima, konačno je mogao da se pročita nemački pomorski kod. Saveznici su sada mogli da otkriju gde su pozicionirani nemački podmornički ”vučji čopori” i da tako usmeravaju sopstvene brodove van opasnih ruta.
Nemačka mornarica, s pravom sumnjajući da im je kod razotkriven, uvela je u uređaj četvrti točak, pomnoživši moguće postavke sa dvadeset šest. Britanci su u decembru 1942. razbili ovaj i kod, nazvavši ga „Ajkula“. Korišćenje ULTRA uvek je predstavljao problem saveznicima pošto bi svaki direktan odgovor na provaljenu operaciju naveo Nemce da shvate da se njihove poruke čitaju. Blečli park i njegovo osoblje, dali su presudan i preloman doprinos porazu Osovine.
Da li ste znali? Britanci su se trudili da od sila Osovine sakriju svoj uspeh u razbijanju koda. 1942. godine, kada je pet italijanskih brodova koji su plovili za Afriku, potopljeno zahvaljujući podacima ULTRA, Čerčil je poslao telegram u Napulj čestitajući fiktivnom špijunu i dodeljujući mu nagradu.
Kao što je pomenuto, vojna nadmoć stečena dešifrovanjem Enigma poruka bila je poznata pod kodnim imenom „ULTRA“. Vinston Čerčil je rekao kralju Džordžu VI: „Zahvaljujući ULTRI pobedili smo u ratu“. Dwight D. Eisenhower, tada vrhovni komandant savezničkih snaga, rekao je da je ULTRA presudna za savezničku pobedu. Napori na dešifrovanju zaslužni su za skraćivanje rata u Evropi za čak dve godine.
Danas je šifrovanje rutinski deo računarske sigurnosti. Za svaki napor koji se ulaže da bi se informacije zaštitile, uvek postoji haker koji traži način da razbije kod. Vekovna bitka u potrazi za načinima za poboljšanje metoda šifrovanja i traženjem načina za njihovo razbijanje, nastavlja se i dan danas.
Jedan uređaj Enigma poseduje i Vojni muzej u Beogradu, tako da ga svaki zainteresovani čitalac može videti uživo.