Istorija

Priča o grčkom Svetom odredu, elitnoj jedinici iz Drugog svetskog rata koja je od borbi protiv nacista stigla do krvavih sukoba u Atini i postala deo političkog obračuna posle rata.

Priča o tajnom „dogovoru o procentima“ iz 1944. godine kojim su Staljin i Čerčil pokušali da podele Balkan. Koliko je taj non paper zaista uticao na sudbinu regiona i šta se zaista desilo iza zatvorenih vrata.

Zaboravljeni sukob Rusije i indijanskog plemena Tlingit na Aljasci, od krvavih borbi početkom XIX veka do simboličnog mira 2004. godine koji je zatvorio poglavlje dugo više od 200 godina.

Kako funkcioniše NPT u praksi? Ko ga poštuje, a ko ga zaobilazi? Analiza ugovora o neširenju nuklearnog oružja i njegove stvarne uloge u savremenom svetu.

Kako je Izrael razvio nuklearni program u tajnosti, od reaktora u Dimoni do potencijalne nuklearne trijade. Pregled razvoja, testiranja i procena arsenala koji i dalje nije zvanično potvrđen.

Tokom Drugog svetskog rata milioni pisama putovali su frontom kao jedina veza između vojnika i porodica, noseći nadu, ali i najteže vesti koje su menjale sudbine.

Od Staljingrada do Berlina, sovjetske kamile prenosile su tone municije i vukle topove kroz najteže uslove rata, ostavivši trag u jednoj od najneobičnijih priča Drugog svetskog rata.

Istinita priča iza filma „Prljavo tuce“: elitna američka jedinica „Prljava trinaestorica“ izvela je sabotaže u Normandiji i preživela najteže borbe Drugog svetskog rata.

Spektakl moći na Crvenom trgu 1945: sovjetski vojnici bacili su zastave nacističke Nemačke pred Kremljem, u simboličnom činu koji je označio kraj rata u Evropi.

Operacija Opera 1981. kada je Izrael izveo dalekometni napad i uništio irački nuklearni reaktor Osirak. Detalji operacije, tok napada i političke posledice.

Neposredno pred izbijanje Prvog svetskog rata, u vreme kada su bojni brodovi bili simbol apsolutne pomorske moći, jedan japanski mornarički oficir izneo je ideju...

Priča o svecima ratnicima Rusije, od kneza Vladimira i Aleksandra Nevskog do admirala Ušakova. Kako su vera i ratovanje oblikovali istoriju ruske države i njen identitet.

Harkovčanka, sovjetsko polarno vozilo, postala je legenda Antarktika dok je američka „Snežna krstarica“ doživela neuspeh. Kako je ova gusenična mašina izdržala −80°C i omogućila istraživanja u najtežim uslovima na planeti?

Kako je američka „Snežna krstarica“ trebalo da osvoji Antarktik, a završila zaglavljena u snegu? Priča o jednom od najvećih tehnoloških promašaja XX veka.