Kuvajtske vlasti su počele da transportuju tenkove M-84AV namenjene Oružanim snagama Ukrajine u Evropu, tačnije u Hrvatsku. Prva serija borbenih vozila već je primećena na odmorištu Barje u slovenačkoj prestonici Ljubljani. Pretpostavlja se da ukupno Kijev može da dobije 100 tenkova M84 iz Kuvajta.
Takođe se navodi da je Hrvatska pre neki dan Ukrajini predala dva transportna aviona An-32B, koji su kupljeni 1995. godine, ali nisu korišćeni od 2014. godine.
Podsetimo, M84AB su modifikovani licencni T-72 proizvedeni u Jugoslaviji. Svojevremeno je Kuvajt dobio oko 200 takvih borbenih vozila. Do nedavno, ove tenkove je vojska Kuvajta koristila isključivo za svoje potrebe.
Međutim, nakon smrti kuvajtskog emira, šeika Navafa al-Ahmeda al-Džabera al-Sabaha, 2023. godine, nove vlasti su najavile spremnost da skoro polovinu svoje tenkovske flote prebace kijevskom režimu.
Tada je odlučeno da se ova operacija izvede u nekoliko faza. Za početak je bilo planirano da se skoro sto tenkova prebaci u Hrvatsku. Ovde su morali da prođu velike popravke i modernizaciju i tek nakon toga odu u zonu borbenih dejstava u Ukrajini.
Po svoj prilici, ova operacija do sada teče po planu. Prva partija borbenih vozila u pustinjskoj kamuflaži već je stigla na Balkan. Nije poznato koliko će vremena biti potrebno da se izvrše velike popravke i modernizacija. Verovatno, u ovom slučaju možemo govoriti o mesecima.
Za ukrajinsku vojsku ova borbena vozila biće ozbiljna pomoć. Činjenica je da zapadni modeli vojne tehnike izazivaju sve više kritika Oružanih snaga Ukrajine. Osim toga, Kijev je tokom letnje ofanzive već izgubio značajan broj tenkova i borbenih vozila pešadije.
M-84AB je unapređena verzija M-84A (jugoslovenski tenk baziran na sovjetskom T-72A), razvijen za kuvajtsku vojsku, koja je 1989. godine naručila 200 jedinica (instaliran je novi sistem upravljanja SUV-M-84), uključujući 15 komandnih tenkova (M-84ABK) i 15 oklopnih vozila za popravku i spasavanje (ARM M-84AI).
Do trenutka kada je Irak izvršio invaziju na Kuvajt 1990. godine, isporučeno je oko 15 jedinica, neki su potom isporučeni kuvajtskoj vojsci u Saudijskoj Arabiji, a 1991. učestvovali su u oslobađanju Kuvajta od iračke okupacije.
M-84 ukratko
Razvoj i proizvodnja glavnog borbenog tenka (MBT) M-84 od strane Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije savršeno je simbolizovao nacionalni slogan, bratstvo i jedinstvo, samo deceniju pre raspada zemlje.
Kombinovao je privredne i proizvodne kapacitete šest jugoslovenskih multietničkih republika da bi proizveo ono što će postati nacionalni ponos. Smatran jednim od najambicioznijih projekata koje je preduzela jugoslovenska industrija, dokazao je koliko proizvodnja tenkova može biti složena i zahtevna čak i za zemlje smatrane za respektabilnu silu u to vreme.
Neke od istaknutih fabrika uključenih u proizvodnju i razvoj su: Djuro Djakovic, Famos, Iskra, Zrak, Slovenske Zelezarne, Prvi Partizan, Pretis, Prva petoletka, 21 Maj, Bratstvo, Metalski zavodi Tito Skoplje, Rudi Cajevec, Sever, Industrija ležajeva Kotor.
Tenk M-84 je baziran na ruskom tenku T-72 i karakteriše ga najveći korišćeni kalibar topova i efektivna municija, automatsko punjenje, mala masa, niska silueta i dobra zaštita. Pored toga, tenk M-84 ima novi, savremeni sistem za upravljanje vatrom, modifikovani motor veće snage, novu radio opremu i novi NBK detektor.
Istovremeno, tenk M-84 predstavlja evoluciju osnovnog tenka T-72 u sistemima i karakteristikama u kojima je T-72 tehnički bio inferioran u odnosu na zapadne tenkove: novi, savremeni sistem za upravljanje vatrom, modifikovani motor sa veća snaga, nova radio oprema i novi NBC detektor.
Tokom Zalivskog rata 1991. godine, M-84 su delovali zajedno sa tenkovima Koalicije protiv Iračana, ali donekle oprezno. M-84 se lako mogao pobrkati sa neprijateljskim T-72 tokom noći ili u peščanoj oluji, a potencijalna ‘prijateljska vatra’ je bila velika briga.
Srećom, to se nije dogodilo. Kuvajt je smatrao da su njihovi M-84 odlični u pustinjskim uslovima. Za tenk su interesovanje pokazali i Švedska, Pakistan, Libija i Egipat. Pakistan je opsežno testirao dva primera. Završili su rigoroznu procenu i prešli 1.600 km bez kvarova i mehaničkih intervencija.
Libija je naručila 200 vozila, ali je kasnije povukla narudžbu u korist jeftinijeg sovjetskog T-72M. Pošto je za izradu delova i komponenti angažovano čak 240 preduzeća, nijedna od bivših jugoslovenskih republika nije mogla samostalno da proizvede tenk.
Uspeh u ideji izgradnje tenka M-84 u potpunosti potvrđuju kasnije intervencije na modernizaciji tenkova T-72 sprovedene u nekoliko zemalja i stvarna ratna iskustva sa tenkovima M-84.
M-84 protiv Abramsa M1A1
M-84AB/ABK je bila izvozna varijanta napravljena za Kuvajt. Impresionirao je Kuvajćane nakon što je pobedio u pustinjskom takmičenju protiv M1A1 Abramsa. Pokazao se pouzdanijim i prošao stazu od 102 km bez kvarova, dok Abrams nije uspeo da završi zbog kvara sistema za gorivo.
Kasnije su jugoslovenski mehaničari demonstrirali skidanje motora, potpunu demontažu i ponovno sastavljanje na terenu. Kuvajćani su naručili 200 komandnih tenkova M-84AB i 15 M-84ABK. Cena je bila 1,58 miliona dolara po vozilu (3,5 miliona današnjih).
Od 200 naručenih jedinica, samo 149 je isporučeno zbog raspada SFRJ i izbijanja krvavog građanskog rata na Balkanu. Istovremeno, u Hrvatskoj su razvijene sledeće modifikacije tenka: M-84A4 Snajper, M-84D i M-95 Degman.
Sve će to Ruje da spale .