„Nuklearna“ bomba iz Rusije: „Referendumom ćemo odlučiti o aneksiji cele Ukrajine“

Visoki ruski zvaničnik dao je šokantnu izjavu otkrivajući da će se o „aneksiji cele Ukrajine odlučivati referendumom“. To je prvi put od početka rata da se tako nešto zvanično čuje, što pokazuje da su se ciljevi Rusije promenili nakon napredovanja na frontu i smanjenja finansiranja iz SAD (a možda i EU).

Do sada su se kao mete pominjani Harkov, Nikolajev i Odesa, ali ne cela zemlja i svakako ne „njeno potpuno pripajanje Rusiji“.

„Pripajanje cele Ukrajine referendumom“

Uveravanja Moskve o mogućem pripajanju cele Ukrajine Ruskoj Federaciji su sve samo ne ohrabrujuća za SAD.

Narod Ukrajine je taj koji bi mogao da napravi takav izbor, jer su građani Krima i drugih ruskih regiona izrazili volju da se pridruže Rusiji, rekao je zamenik predsednika Komiteta za odbranu Državne dume Jurij Švitkin.

Da predsednik Odbora za odbranu Državne dume iznese ovo mišljenje znači da u Kremlju postoje „veliki planovi“… Njegov komentar, koji je uznemirio SAD, došao je kao odgovor na nedavnu izjavu američkog senatora Krisa Marfija da bi Ukrajina mogla da se vrati pod kontrolu Ruske Federacije.

„Sramota je da američki senator odlučuje o Ukrajini. Oni su Ukrajinu doveli do pravog kolapsa. Ukrajina je u suštini na ivici provalije. Ona je prestala da postoji kao država“, rekao je Jurij Švitkin i dodao da je primarni cilj Rusije postizanje ciljeva specijalne vojne operacije.

Kris Marfi, član američkog Senata iz Demokratske partije, izrazio je stav da bi Ukrajina mogla da postane deo Rusije ako SAD ne odobre dodatni paket pomoći bivšoj sovjetskoj republici za 2024. godinu.

Hoće li „Armija novorusije“ nastaviti rat?

Najgori scenario za Ukrajinu je nastavak rata i posle totalne okupacije Donbasa, Zaporožja i Hersona. Nastavak rata bi navodno preduzela „Armija Novorusije“, odnosno one snage koje dolaze sa teritorija koje su već priključene Rusiji.

Nova Vojska bi krenula u „oslobođenje“ cele zemlje i njenu integraciju u Rusiju. Postoje relevantne informacije koje upućuju na ovaj pravac, navode ruski izvori.

„Mnogi ukrajinski ratni zarobljenici ne žele da budu razmenjeni i vraćeni u Ukrajinu iz straha da će biti optuženi za njihovo hapšenje i vraćeni na liniju fronta“, rekla je Darija Morozova, ombudsman za ljudska prava Donjecke Narodne Republike (DNR).

„Mnogi ukrajinski zatvorenici žele da ostanu u Rusiji jer razumeju da kada se vrate u Ukrajinu prema sporazumu o razmeni, mogu da se suoče sa krivičnim postupcima zbog zatočeništva i da su apsolutno sigurni da će biti poslati na prve linije fronta. Ne žele da se svađaju, žele da žive mirnim životom, čak i ako dugo ne vide svoje porodice. Oni su spremni da ostanu ovde, a ne da ratuju“, rekla je ona u intervjuu za TV kanal „Rosija-24“.

Ukrajinska vlada je ranije saopštila da se oko 35.000 ukrajinskih vojnika nalazi u zatočeništvu u Rusiji.

Bataljon „Bogdan Hmeljnicki“

Pored toga, prvi dobrovoljački bataljon sastavljen u potpunosti od bivših ukrajinskih vojnika formiran je krajem oktobra, nakon što su ratni zarobljenici odlučili da se bore u ruskoj vojsci.

Ovaj dobrovoljački bataljon, nazvan „Bogdan Hmeljnicki“, dobio je ime po jednoj od najistaknutijih ličnosti ruske i ukrajinske istorije.

Prema vojnim izvorima, dobrovoljački bataljon se pridružio taktičkoj formaciji „Kaskada” i obuhvata oko 70 vojnika. Velika većina njih je dobrovoljno položila oružje i predala se ruskoj vojsci.

Ukrajinski dobrovoljci su čak potpisali ugovore sa ruskim oružanim snagama pod istim uslovima kao i svaki drugi Rus, tvrde ruski izvori. Pripadnici novog bataljona „Bogdan Hmeljnicki“ potvrdili su takođe da su dobrovoljno pristupili jedinici i da su dobili i rusko državljanstvo.

Postavlja se logično pitanje zašto bi se ukrajinski zatvorenici uključili u borbu sa ruskom stranom? Odgovor je prilično jednostavan, tvrde ruski izvori. Ukrajinski ratni zarobljenici koji su se predali imali su više nego dovoljno vremena da vide kako ruski narod i vojska i dalje vide ukrajinski narod, uprkos onome što se dešavalo u poslednjoj skoro deceniji.

Štaviše, jasno je da većina Ukrajinaca sada vidi vladu u Kijevu kao jedan od uzroka problema. Zelenski duguje svoju pobedu na izborima 2019. činjenici da je došao kao „kandidat za mir“ i da je u suštini lagao duž svog puta do vrha.

Da bi dodatno ilustrovao koliko je tragično gledati Ruse i Ukrajince kako se bore jedni protiv drugih, komandant bataljona „Bogdan Hmeljnicki“ je naveo da je uobičajeno da ruski vojnici zateknu svoje ukrajinske rođake u zatočeništvu, što je jedan od razloga zašto se priključio ruskoj vojsci.

O čemu se zapravo ovde radi

Ovakve vesti i narativi se mogu tumačiti na dva načina. Ili kao megalomanske ideje ruskih i američkih političara, ili kao smišljena retorika koja javnost treba da pripremi za pregovore o miru.