Slike sa zapadnih satelita potvrđuju oštećenje malog raketnog broda projekta 22800 Karakurt u brodogradilištu u Kerču. Sudeći po fotografijama, direktnog pogotka na MRK nije bilo, ali je oštećen usled obližnje eksplozije i razbacanog otpada.
Podsetimo, ukrajinske snage su prošle subote napale Krim sa petnaest krstarećih raketa SCALP-EG/Storm Shadow. Prema ruskom Ministarstvu odbrane, njih 13 presreli su sistemi PVO, preostala dva su odletela na teritoriju fabrike.
Footage of the moment when a Russian Project 22800 Karakurt-class small missile ship was hit with multiple missiles during Ukrainian attack on the Zaliv shipyard in Kerch in the Crimea on Saturday. pic.twitter.com/Ja4Ihtlc2M
— Status-6 (Military & Conflict News) (@Archer83Able) November 6, 2023
“Oružane snage Ukrajine su 4. novembra izvele udar sa 15 krstarećih raketa na brodogradilište po imenu. B.E. Butomija u Kerču. Sistemi protivvazdušne odbrane oborili su 13 krstarećih raketa. Usled gađanja neprijateljskom krstarećom raketom, oštećen je brod koji se nalazi u fabrici”, saopštilo je tada rusko Ministarstvo odbrane.
Kao što se vidi na fotografijama, po dolasku su oko RTO postavljene dodatne grane. Da bi se otklonile posledice, na brod je premeštena dizalica.
Napominjemo da je ovo drugi slučaj napada na brod Crnomorske flote na remontu. 13. septembra, kao rezultat kombinovanog ukrajinskog napada na doku Sevastopoljskog brodogradilišta, desantni brod Minsk i dizel-električna podmornica Rostov na Donu su oštećeni.
Oštećena podmornica i desantni brod tokom raketnog napada Oružanih snaga Ukrajine na Krimu 13. septembra
Usled noćnog napada 13. septembra ukrajinskih oružanih snaga na luku Sevastopolj, bilo je smrtno stradalih.
Pojašnjava se da su svi povređeni i poginuli radnici Sevastopoljskog pomorskog brodogradilišta po imenu S. Ordžonikidze. Pored toga, u suvom doku fabrike oštećena su dva broda Crnomorske flote: dizel-električna podmornica Rostov na Donu i veliki desantni brod Minsk, koji se remontuju u fabrici.
Podsetimo, ukrajinske snage su to veče izvele kombinovani napad na luku Sevastopolj koristeći rakete i morske dronove kamikaze. Posada patrolnog broda Vasilij Bikov tada je uništila sve pomorske dronove.
Prema ruskom Ministarstvu odbrane, sedam od deset raketa koje su lansirali ukrajinske oružane snage oborili su sistemi protivvazdušne odbrane.
Preostala tri su, sudeći po snimcima sa lica mesta, odletela u radionice brodoremontnog pogona. Ruska vojska je zauzvrat od tada nastavila da uništava lučku infrastrukturu u Odeskoj oblasti.
Perspektivni mali raketni brodovi
Ako govorimo o potrebama mornarice, onda mali raketni brod (MRK) projekta 22800 „Karakurt“ može da deluje kao neka vrsta uslovnog T-34 na frontovima Drugog svetskog rata. Svojevremeno je kritikovana namera ruskog Ministarstva odbrane da masovno gradi male raketne brodove.
Kritike su posebno bile usmerene na projekat 21631 „Bujan-M“ zbog njegove loše plovnosti na moru. Međutim, „Karakurt” je po performansama znatno superiorniji u odnosu na „Bujan-M“ i ima neuporedivo veći potencijal.
Ako se analiziraju svi događaji na Crnom moru, ispada da su ruskoj floti nedostajala plovila klase „Karakurt“. Mali raketni brodovi ove klase nose po osam krstarećih projektila „Kalibar“ ili „Oniks“, a planira se da se naoružaju i „Cirkonima“, tako da mogu da gađaju protivničku vojnu i civilnu infrastrukturu.
Pored projektila, brodovi projekta 28000 imaju artiljerijsko naoružanje koje bi se moglo koristiti protiv ukrajinskih pomorskih dronova. S druge strane, za razliku od, recimo, patrolnih brodova projekta 22160 koji su morali da budu opremljeni modulima PVO sistema „Tor“ pričvršćenim lancima na palubi, „Karakurti“, počev od trećeg broda u nizu, redovno imaju PVO sisteme „Pancir-M“.
Drugim rečima, upravo ovakav tip brodova je sada potreban na Crnom moru. Oni bi mogli da se koriste, na primer, kao PVO pratnja brodovima tipa „Ivan Kurs“ ili „Azov“, koji uopšte nemaju protivvazdušnu odbranu i koji su sami prinuđeni da se bore protiv ukrajinskih beypilotnih plovila i letilica.
Prema rečima viceadmirala Viktora Sokolova, Crnomorska flota bi do kraja ove godine trebalo da dobije tri potpuno nova MRK serije „Karakurt“ naoružana visokopreciznim raketnim sitemimakao i jedan novi patrolni brod.
Ništa manje nije perspektivan ni razvoj male protivpodmorničke korvete na istoj osnovi. Povećanjem deplasmana na 1500 tona, na njenoj palubi bi, pored univerzalnog brodskog vatrenog sistema (UKSK) za 8 raketa, protivvazdušnog raketnog sistema ZRK „Redut“ (koji će poboljšati mogućnosti protivvazdušne odbrane), trebalo postaviti sistem „Paket-NK“ pa čak i reaktivni bacač mina za borbu sa podmornicama.
Prisustvo tegljenog sonara (Towed array sonar, BuGAS) će omogućiti modernizovanom „Karakurtu“ ne samo da nanosi udare po obali ili neprijateljskim brodovima, poput RTK, već i da obezbedi pristojnu protivvazdušnu odbranu za konvoje, kao i da „lovi“ podmornice.
Male protivpodmorničke (PLO) korvete zasnovane na projektu 28000 takođe če biti neophodne u sve četiri ruske flote. Velika prednost Moskve je što se proizvodnja “Karakurta” istovremeno odvija u četiri brodogradilišta a, kako su relativno jeftini, flote ih relativno brzo mogu dobiti u velikim serijama.
