Jedanaest meseci od početka sukoba, ruska artiljerijska vatra je dramatično opala, na nekim pozicijama za čak 75%, prema CNN-u koji se poziva na neimenovane ukrajinske i američke zvaničnike.
CNN sugeriše da je Rusija možda smanjila artiljerijsku vatru usled slabog snabdevanja, ili zbog promene ruske taktike prouzrokovane „uspešnom“ ukrajinskom ofanzivom. Činjenica je da američki i ukrajinski zvaničnici ne znaju razlog za smanjenje ruske artiljerijske vatre, a izveštaji poput ovog mogli bi da budu još jedan pokušaj da se ostvari PR pobeda.
Čak se i procene o smanjenju ruske artiljerijske vatre koje nude američki i ukrajinski zvaničnici uveliko razlikuju. Američki zvaničnici kažu da je stopa ruske vatre pala sa 20.000 zrna dnevno u proseku na oko 5.000 dnevno, dok Ukrajina procenjuje da je stopa pala sa 60.000 na 20.000 dnevno.
Američki i ukrajinski zvaničnici se naravno slažu u konstataciji da je “upadljiv pad artiljerijske vatre dokaz sve slabije pozicije Moskve na bojnom polju skoro godinu dana nakon njene invazije.
Jedan američki zvaničnik je primetio da opadanje brzine vatre kod Rusa nije linearno, jer ima dana kada Rusi i dalje ispaljuju daleko više artiljerijskih metaka, posebno oko istočnoukrajinskih gradova Bahmuta i Kremenja, kao i oblasti u blizini Hersona na jugu.
Kako god Zapad plasirao informacije, ograničena upotreba municije izgleda da je pomak od stare ruske doktrine, koja tradicionalno podrazumeva teško bombardovanje ciljanog područja masivnom artiljerijskom vatrom, kao što se videlo u Mariupolju i Melitopolju, gde je artiljerija igrala centralnu ulogu u ruskom napredovanju koje je na kraju dovelo do zauzimanja ovih gradova.
Promenu u strategiji je možda doneo nedavno imenovani komandant, general Sergej Surovikin, za koga i SAD veruju da je kompetentniji od svojih prethodnika.
Sa druge strane ruski stručnjaci su istakli da izveštaj Si-En-Ena potpuno zanemaruje činjenicu da je Rusija dramatično pojačala upotrebu kamikaza dronova za precizne udare.
Ukrajina je takođe ostala bez svoje sovjetske standardne artiljerijske municije, koja čini oko 60% arsenala zemlje, pa ikao ukrajinska vojska koristi sada i NATO standard, municija se ne može proizvesti brzinom neophodnom za održavanje tempa ratovanja.
Tako Ukrajina u proseku ima ispaljenih oko 4.000-7.000 artiljerijskih zrna dnevno. Neizvesno je koliko dugo Zapad može da nastavi da snabdeva Ukrajinu municijom bez ugrožavanja sopstvene bezbednosti.
Prema zvaničnim podacima Pentagona, od oktobra 2022, SAD su poslale više od 800.000 NATO artiljerijskih projektila 155 mm u Kijev, 75 odsto od ukupnog broja granata koje su isporučile sve zapadne zemlje.
Zalihe municije ostalih članica NATO-a takođe su upitne, tvrdi vlasnik Čehoslovačke grupe CSG, Mihal Strnad, u intervjuu Rojtersu prošlog meseca. „Artiljeriska municija je danas veoma retka roba“, rekao je Strnad, dodajući da procenjuje „da će biti potrebno 10-15 godina da se popune zalihe zapadnih armija“ usled rata u Ukrajini.
Izgleda da Zapad i Rusija uče lekcije iz tekućeg rata u Ukrajini o potrebama za municijom u ratu velikog obima, za koje se pokazalo da su daleko veće od očekivanog. Zatečeni situacijom, svi najavljuju povećane obime proizvodnje, čak do tri puta.
A cnn i amerikanci su reper za istinu i poštenje. Oni i ne znaju šta te reči znače.