Akcionarsko društvo Konstrukcioni biro preiznih instrumenata ”Akademik Arkadij Georgijevič Šipunov” (KBP) iz Tule. KPB je osnovan 1927. godine pri ”Tulskom oružnom zavodu” a od 2009 je u sastavu ”Rosteha” kao deo moskovskog kompleksa ”Naučno-proizvodna asocijacija visoko preciznih sistema (High Precision Systems) AD” U sklopu ”Rosteha” se, između ostalih, nalaze stari ”Tulski oružni zavod” OAD (otvoreno akcionarsko društvo) kao i koncern ”Kalašnikov” (nastao 13. avgusta 2013. godine spajanjem OAD ”Ižmaš” i ”Iževskog oružnog zavoda”).
U istom kompleksu je Akcionarsko društvo ”CNIItočmaš” – Centralni naučno-istraživački institut precizne mehanike, osnovan 1944. godine. ”CNIItočmaš” je poznat po pištolјima 9×21 mm SR1, MP (sa ranim modifikacijama SR1 ”Gjurza”, 6P53 SPS, SR1M), automatima 9 mm SR2MP (nastalim iz SR2 ”Vjeresk”, SR2M), malogabaritnim automatima 9×39 mm SR3MP (ranije SR3 ”Vihr”, SR1M), pištolјima 9×21 mm ”Udav” iz porodice SP-10/11; bešumnom oružju: automatima 9 mm AS ”Val”, snajperskima puškama 9 mm VSS ”Vintorez”, pištolјima 7,62mm PSS ”Vul”, malogabaritnim pištolјima MSP ”Groza”, podvodnom strelјačkom oružju – automatu 5,66 mm APS, pištolјu 4,5 mm SPP-1M, automatskom oružju 5,45 mm AO-63 i AL-7, mitralјezima 7,62 mm ”Pečeneg”…
Era u kojoj su vladale jurišne puške sistema Kalašnikov (AK, AKM, AK 74) odlikovala se time što su iz naoružanja sovjetske armije potpuno bili potisnuti automati. Tadašnja doktrina je predviđala masovnu upotrebu vojne sile, što je uzročno diktiralo što bolju logistiku (snabdevanje, remont, održavanje) a samim tim i unifikaciju kalibara odnosno municije i sistema streljačkog naoružanja.
Bez obzira na postavljene norme, i u tom periodu su se javljali glasovi koji su tvrdili da je povratak automata u familiju vojnog streljačkog naoružanja neophodnost. Ovo potvrđuju i opitno-konstrukcioni radovi u okviru programa ”Buket”, koji su sprovedeni krajem šezdesetih godina XX veka. Rezultati napora uloženih u ”Buket” su se krajem prošlog veka iskazali u drugim oružanim formacijama (policija, unutrašnja vojska) u vidu automata 9x18mm PP-91 ”Kedr” (Konstrukcija Jevgenija Dragunova) i 9x18mm OC-2 (TKB-0217) ”Kiparis”. Naime, konstrukcije iz tog perioda su se bazirale na sovjetskom metku 9×18 mm Makarov, koji zbog svoje ograničene snage nije bio pogodan za vojnu namenu. Nove šanse za povratak automata na scenu ukazale su se nakon što je u naoružanje ruske armije uvedena gama pištoljske municije 9×19 i 9x21mm. Iskustva stečena tokom lokalnih borbenih dejstava, najčešće usmerenih na borbu protiv terorizma, (uključujući urbane sredine), i najtvrdokornije protivnike su ubedila u potrebu za povratak automata kao vida lakog i kompaktnog oružja samoodbrane. Rad na razvoju savremenog domaćeg automata započeti su pod okriljem Оpitno-konstruktorskih radova (OKR) ”Baksanec” (ime požitelju grada u Kabardino-Balkariji).
Na konkurs za novi ruski automat javili su se ”Mehanički zavod AD” iz Kovrova, ”Iževski mašinski zavod”, Akcionarsko društvo Konstrukcioni biro preiznih instrumenata ”Akademik Arkadij Georgijevič Šipunov” (KBP) iz Tule i ”CNIItočmaš AD’’ (Centralni naučno-istraživački institut precizne mehanike) iz Klimovska. Planirano je da se OKR okončaju 2005 godine, uvođenjem u naoružanje novog automata za municiju 9x19mm. No, sve složenije zahteve za modelom sa izraženim sigurnim funkcionisanjem i drugim specifičnim TTZ, nije u potpunosti ispunjavala ni jedna ponuđena konstrukcija, tako da je zadati rok za okončanje OKR premašen. Najveće šanse je imao automat PP-2000 – oružje razvijeno od strane tima tulskog ”Konstrukcionog biroa preiznih instrumenata” na čelu sa konstruktorima ”stare garde” – Vasilijem Petrovičem Grjazevim (1928-2008) i Arkadijem Georgijevičem Šipunovim (1927-2013).
Patent za rešenje PP-2000 dobijen je 2001 godine ali, usavršavanje oružja je trajalo još čitavu deceniju. Prvi prototipovi PP-2000 mogli su se videti na moskovskom Interpolitex 2013 a širokoj javnosti su predstavljeni na Eurosatory 2004 u Parizu i moskovkom Interpolitex 2004. Posle opitne eksploatacije serijskih modela od strane odeljenja za privatno obezbeđenje Glavne uprave unutrašnjih poslova Moskovske oblasti, na oružju su izvršene izmene kako bi bilo pogodnije za urbane uslove borbe. Serijska proizvodnja usavršenog automata za potrebe MUP Ruske Federacije startovala je 2006 godine ali, u cilju zadovoljenja vojnih normativa, rad na oružju je nastavljen.
Automat PP-2000 je zasnovan na principu slobodnog zatvarača. U cilju otkalanja vibracija tokom rada masivnog zatvarača, primenjen je sistem opaljenja sa udaračem i udarnom iglom. Opaljenje se vrši sa zatvorenim zatvaračem (u prednjem položaju). Automat ima regulator paljbe koji omogućava jedinačno i rafalno dejstvo. Regulator paljbe, koji je, istovremeno, i kočnica, postavljen je na levoj strani sanduka, iznad rukohvata. Odsustvo iste komande i sa desne strane ubraja se u jedan od nedostataka ovog automata. Telo zatvarača na prednjoj strani je povezano sa šipkom koja se pruža iznad cevi i na svom prednjem kraju ima preklopnu ručicu zatvarača. Ovo omogućava manipulisanje zatvaračem i levom i desnom rukom. U istom cilju rešeno je i preusmerljivo dugme zadržača okvira. Čitava konstrukcija podčinjena je zahtevu za što preciznijom vatrom, što je relativno težak zadatak ako se uzme u obzir mala masa kratkocevnog oružja i municija sa jakim impulsom. U ovom cilju je cev usađena nisko u sanduku, dejstvo udarača na čelo udarne igle je koso (odozgo na dole) kao i značajno vreme između dva ciklusa rada mehanizma za okidanje.
Dizajn PP-2000 je specifičan. Mišljenja članova komisije koja ga je testirala kretala su se od ocene ”dopada mi se” do daleko opreznijeg – ”profesionalni dizajner ovde ima široko polјe rada”. Nasuprot uzdržanom stavu u odnosu na dizajn, svi ispitivači su se složili da se automatom pri dejstvu lako manipuliše a postavljeni TTZ po preciznosti lako može ispuniti i strelac osrednjeg nivoa. Sumnje da strelca mogu ugroziti gasovi koji iz skrivača plamena ističu isuviše blizu prstiju pomoćne ruke, kao i da imaju termičko dejstvo na ručicu zatvarača, odstranjene su nakon testa tokom kojeg je ispaljeno 240 hitaca (standardna norma je 120 hitaca).
No, oružje nije odmah prihvaćeno jer su uočeni zastoji pod uticajem nečistoće. Glavni krivac za ove zastoje je, navodno, bio ovir velikog kapaciteta. No, bez obzira što svetske norme uglavnom predviđaju okvir kapaciteta 32 metka za ovakav tip oružja, od konstruktora se zahtevao atomat sa okvirom kapaciteta 44 metka u naizmeničnom (cik-cak) raznmeštaju. u slučaju zaprljavanja ili gustog podmazivanja.
Tokom uporednih ispitivanja automat PP-2000 je iskazao još jednu prednost nad konkurentima – mogućnost jedinačnog dejstva iz jedne ruke, kao iz klasičnog pištolja. U slučaju ovakve eksploatacije, okvir—kundak a, kasnije, preklopni skeletni kundak, demontirali su se a oružje se hranilo iz okvira kapaciteta 20 metaka.
Već na početku testiranja pokazala se kao nepraktična ideja da se rezervni okvir koristi u fnkciji kundaka. Mala površina oslonca o rame, naime, nije omogućavala stabilnu i kontinualnu vatru. Kasnije je za automat konstruisan preklopni kundak kome je u ležištu na zadnjem kraju sanduka stabilnost davala sila trenja. Na gornjoj strani sanduka, gde je postavljen nosa; tipa Pikatini, kao i u otvor prednjeg rukohvata, moze se postaviti dodatna opto-elektronska oprema.
PP-2000, TTZ:
- Masa bez okvira i kundaka, kg – 1,34.
- Kapacitet okvira, metaka – 20 ili 44.
- Dužina bez kundaka, mm – 340.
- Dužina sa rasklopljenim kundakom, mm – 555.
- Širina, mm – 43
- Visina bez okvira, mm – 161
- Visina sa okvirom, mm – 185/305
- Početna vrzina zrna 7N21 (V10), m/sec – 450
- Kadenca, metaka/min. – 600-750
- Predviđeni resurs, ispaljenih metaka – 6000
- Polje rasipanja bolje polovine pogodaka (cm) sa 100 m:
- iz ležećeg položaja, jedinačnom vatrom iz ruke – 25х25
- rafalima – 100х100
- iz stojećeg stava, jedinačnom vatrom iz ruke – 40х40
- rafalima – 140х140
