Naslov se ne odnosi na staru, dobru pesmu ”Idola” – radi se о još jednoj fazi rusko-ukrajinskog rata, koja za Marijupolj (Маріуполь, Мариуполь) može biti i poslednja.
Ruske i snage Donjecke Narodne Republike (DNR) su operacije prema Marijapolju započele 25. februara a grad se 3. marta 2022. našao u potpunom okruženju. To je, praktično, bio prvi dan opsade, koja traje do danas. Opsadu su držali ruska 810. posebna gardijska brigadа mornaričke pešadije (810-я отдельная гвардейская бригада морской пехоты), 11. posebni motostreljački puk (11-й отдельный гвардейский мотострелковый Енакиевско-Дунайский полк, ranije bataljon ”Istok” – ”Восток”) Narodne milicije DNR i 141. specijalni motorizovani puk ”Kadirova” (141-й специальный моторизованный полк имени Героя Российской Федерации Ахмата-Хаджи Кадырова), poznatiji kao ”Kadirovci”. U obruču su se nalazili ukrajinska 36. posebna brigada mornaričke pešadije (36-та окрема бригада морської піхоти імені контрадмірала Михайла Білинського) i posebni odred specijalne namene Nacionalne garde ”Azov” (Окремий загін спеціального призначення ”Азов”). Kada govorimo o ukrajinskim marincima, treba znati da je u februaru 2014, tokom ruske operacije zaposedanja Krima, deo ukrajinske 36. posebne brigade obalske straže prešao na stranu Moskve a deo je ostao veran zakletvi Kijevu. Na teritoriju Ukrajine se povukao deo brigade veran zakletvi kao i 1. i 501. posebni bataljon mornaričke pešadije. Od ovih jedinica je 15 jula 2015, Uredbom №D 322/1/21, formiran ukrajinska 36. posebna brigada mornaričke pešadije. Što se tiče puka ”Azov” – o njegovom nastajanju smo već pisali.
Zbog uporne i hrabre odbrane, predsednik Volodimir Zelenski je 19. marta komandanta puka ”Azov”, majora Denisa Prokopenka (Денис Геннадійович Прокопенко), kao i zapovednika 36. posebne brigade mornaričke pešadije, Volodimira Baranjuka (Володимир Анатолійович Баранюк) odlikovao nazivom ”Heroj Ukrajine”.
Posle mesec dana krvavih borbi, sa velikim brojem civilnih žrtava i praktično potpuno razorenim delovima grada, ukrajinske snage su 1. aprila sabijene u tri zone – oko centra grada, gradske luke i u metalurški kombinat ”Azovstal” (Публичное акционерное общество ”Металлургический комбинат Азовсталь” ).
Situacija za opkoljene snage je postajala sve teža. Prema ruskim izvorima, 28 i 31. marta Kijev je slao po dva helikoptera Mi-8 sa zadatkom da evakuišu komandni sastav ”Azova” i 36. marinske brigade. No, dolet je sprečen iznad Azovskog mora a helikopteri su, navodno, oboreni – američkim prenosnim raketnim PVO sistemima FIM-92 Stinger, zaplenjenim od Ukrajinaca u Marijupolju.
Drugi (ili treći) pokušaj izvlačenja komandnog sastava iz opkoljenog grada, bar prema ruskim izvorima, usledio je 8. aprila 2022. godine. Ministarstvo odbrane Ruske Federacije je, naime, izvestilo da je ukrajinski brod za prenos rasutog tereta ”Apač” (Apache) pokušao da se probije u luku Marijupolj kako bi evakuisao komadu puka ”Azov”.
Brod se pod malteškom zastavom kretao u konvoju od Taganrogskog zaliva do Kerčkog moreuza. Na 30 km od Mariupolja, naglo je promenio kurs i pokušao da se probije do blokirane marijupoljske luke. Posada nije odgovorila na zahteve ruskih patrolnih brodova da komuniciraju preko međunarodnog kanala. Plotun upozorenja, koju su ispalili patrolni brodovi nije doveo do promene kursa. Dok se kretao u luku Marijupolj, brod je vršio radio-razmenu, prenoseći poruke ”Ja, Manjjak (Маньяк), dolazim ka tebi”. Istovremeno, na obali su primećene signalne vatre. Da bi sprečilo dalje kretanje ”Apača” koji se oglušio o upozorenja slata od 22.53 do 23.30 časova, jedno plovilo Crnomorske flote i granični patrolni brodovi otvorili su artiljerijsku vatru. Usled direktnog pogotka, na krmi broda je izbio požar. Tek tada je posada kontaktirala graničare sa zahtevom za prekid vatre i potvrdila spremnost da ispuni sva zahteve ruskih mornara. Među članovima posade nije bilo povređenih a brod je odtegljen u luku Jejsk (Ейск).
Zastupnik komandanta puka “Azov”, kapetan Palamar Jaroslavovič “Kalina” (Паламар Святослав Ярославович “Калина”), 10. aprila se obratio ukrajinskoj javnosti, dramatično optužujući nadležne da su ih praktično napustili: “Ovo je situacija kad prijatelji kriju oči, ne znaju šta da ti kažu, jer ih je sramota da priznaju kako se plaše da dođu ovde da nam pomognu. Stalno nam govorili da će nas podržati, bili smo u stalnom smo kontaktu sa njima, ali više od dve nedelje ne javljaju se na telefon i niko ni sa kim ne razgovara”.
Odmah je reagovao i jedan od osnivača “Azova”, Andrej Biljecki (Андрій Євгенійович Білецький), pozivajući da armija izvrši deblokadu Mariupolja.
Sutradan, 11. aprila, oglasili su se i marinci 36. brigade, ili, kako se ponegde navodi, lično zapovednik, Baranjuk. U njihovom apelu se kaže da su posle 47 dana odbrane Marijupolja resursi brigade iscrpljeni. ”Adekvatno smo držali odbranu čineći nemoguće. Ali svaki resurs ima tendenciju da ponestane… Više od mesec dana marinci su se borili bez dopune municije, bez hrane, bez vode… Danas će verovatno doći do odsudne bitke, pošto nema više bojevih kompleta, dalja borba će se voditi prsa u prsa. Za neke će to značiti smrt, a za neke zarobljeništvo. Dragi ukrajinski narode, ne znam šta će biti dalje, ali molim vas, sećajte se marinaca samo po lepom i kako god se događaji razvijali, ne govorite o njima ništa loše’‘.
Rokovodilac kancelarije Volodimira Zelenskog, Oleksij Arestovič (Олексій Миколайович Арестович) je na pozive Bileckog i ”Kaline” da ih deblokiraju, odgovorio ”da je to nemoguće. Ukrajinske snage su predaleko i nema vojnog rešenja za deblokadu Marijupolja. Postoji samo politički i diplomatski put”. Istina, kako proizilazi iz reči Arestoviča, radi se o humanitarnoj pomoći (organizacija evakuacije civila). Što se tiče vojske, prema rečima savetnika šefa kancelarije predsednika, ”istorija je poznavala mnogo primera kada su, u još gorim situacijama, odbrambene snage izdržavale i po nekoliko meseci. One koji pozivaju na deblokadu Mariupolja, Arestovič je optužio da pokušavaju da izvrše ’emocionalno resetovanjе”, što, po njegovom mišljenju, ide u prilog neprijatelja. (https://t.me/stranaua/31680).
Do 11. aprila, ruske snage su zauzele luku a odbrana se povukla u objekte zavoda ”Azovstal”.
Komandir DNR bataljona ”Istok”, Aleksandr Hodakovski (Александр Сергеевич Ходаковский), istoga dana je saopštio da su ukrajinske snage, zamaskirane kao jedinice Donjecke Republike, pokušale da se samostalno probiju iz grada. Na 30 borbenih vozila, uključujući i samohodke, naneli su oznake proruskih snaga, formirali kolonu i, pod okriljem mraka, krenuli u proboj. No, donjecke snage su još od početka formiranja kolone iz vazduha kontrolisale situaciju i razbile zamaskiranog neprijatelja. Prema Hodakovskom, ”očito da je vreme da se Ukrajinci obaveste o uslovima predaje. Postoje informacije da bi mnogi hteli da dignu ruke, ali ne znaju kako.”
Pres-sekretar vojne komande DNR, Eduard Basurin (Эдуард Александрович Басурин), 11. aprila je na ruskom Prvom kanalu izjavio nešto što se medijski može vratiti Rusima kao bumerang. Prema njemu, zavod “Azovstal” “ima više podzemnih nivoa tako da nema smisla jurišati na ovaj objekat; to bi dovelo do velikih gubitaka među sopstvenim trupama, nesrazmeran u odnosu na neprijateljske. Treba se pozabaviti blokiranjem ovog postrojenja, pronaći sve ulaze i izlaze i, nakon toga, angažovati jedinice za hemijsko ratovanje, koje bi pronašle način da isteraju krtice iz svojih rupa.” U toku međusobnog medijskog prepucavanja oko (zlo)upotrebe zabranjenog hemijskog oružja, brzopleti predlog Basurina se uvek može iskoristiti u negativnoj kampanji.
Tako marinci i borci ”Azova” u ruševinama zavoda ”Azovstal” bez nade u pomoć čekaju svoje poslednje dane. U ovakvoj međunarodnoj konstalaciji, sa izraženom rusofobijom, u slučaju poraza, činjenica je da će pokraj marinaca, vernih zakletvi, slavu nacionalnih heroja i žrtava steći i do sada i po merilima Zapada problematični ”Azovci”.
