Američki program lovca šeste generacije F-47 ulazi u fazu u kojoj će se ambiciozni rokovi prvi put ozbiljnije suočiti sa mogućnostima vazduhoplovne industrije. Boeing već izrađuje prve eksperimentalne primerke, dok Pentagon insistira da novi avion poleti tokom 2028. godine, znatno pre nego što bi se očekivalo za tako složen projekat. Istovremeno, razvoj pogonskog sistema koji treba da obezbedi njegove najvažnije letne karakteristike odvija se po drugačijem rasporedu.
Američko ratno vazduhoplovstvo očekuje da F-47 nasledi F-22 Raptor i postane centralni deo buduće flote lovaca za ostvarivanje prevlasti u vazduhu. Njegove sposobnosti trebalo bi da obuhvate znatno veći borbeni radijus, naprednu radarsku i elektronsku opremu, smanjenu uočljivost i saradnju sa autonomnim borbenim letelicama. Međutim, upravo pogon koji treba da omogući kombinaciju velikog dometa i visokih performansi još nije spreman za ugradnju.
Prvi F-47 najverovatnije će poleteti sa privremenim motorima
Prema planovima američkog ratnog vazduhoplovstva, prvi F-47 trebalo bi da poleti 2028. godine, dok se integracija nove generacije adaptivnih motora očekuje tek oko 2030. godine. To znači da će početna letna ispitivanja verovatno biti izvedena sa privremenim pogonskim sistemom, čija konfiguracija za sada nije javno saopštena. Pentagon nije potvrdio da li će koristiti postojeći tip motora, posebno prilagođenu verziju ili eksperimentalno rešenje namenjeno samo početnim ispitivanjima.
Džon Sneden, zvaničnik američkog ratnog vazduhoplovstva zadužen za programe avionskih motora, izjavio je 27. jula da se pripreme za moguću integraciju novih pogonskih jedinica očekuju oko 2030. godine. Istovremeno je naglasio da još nije odlučeno na kojoj će letelici motori nove generacije prvi put biti ugrađeni, iako je njihov razvoj neposredno povezan sa programom NGAD, iz kojeg je nastao F-47. Takav raspored ostavlja najmanje dve godine između planiranog prvog leta aviona i početka moguće integracije njegovog naprednog pogona.
Za Boeing to predstavlja dodatni inženjerski izazov, jer naknadna zamena motora može zahtevati izmene usisnika, izduvnih sistema, hlađenja, električnog napajanja i softvera za upravljanje letom. Mnogo zavisi od toga koliko će privremeni motor odgovarati dimenzijama i karakteristikama konačne pogonske jedinice. Početna ispitivanja zato mogu potvrditi aerodinamičke karakteristike i pouzdanost osnovnih sistema F-47, ali ne i njegove pune projektovane borbene performanse.
General Electric XA102 protiv Pratt & Whitney XA103
Za novi pogonski sistem takmiče se dva najveća američka proizvođača avionskih motora, GE Aerospace sa modelom XA102 i Pratt & Whitney sa modelom XA103. Oba projekta razvijaju se u okviru programa NGAP (Next Generation Adaptive Propulsion), a tokom maja 2026. uspešno su prošla proveru spremnosti za sklapanje prototipova. Pratt & Whitney objavio je završetak ove faze 8. maja, dok je General Electric isto potvrdio tri dana kasnije.
Ova provera obuhvata zrelost konstrukcije, proizvodne procese, digitalne modele i spremnost dobavljača za izradu stvarnih komponenti. Međutim, motori još nisu završili pun ciklus ispitivanja, a američko ratno vazduhoplovstvo nije izabralo konačnog proizvođača. Ugovorni okviri za razvoj oba rešenja tokom 2025. povećani su na maksimalno 3,5 milijardi dolara po kompaniji, uz predviđene razvojne aktivnosti do 2032. godine.
Kako adaptivni motori menjaju mogućnosti lovca?
Za razliku od konvencionalnih turboventilatorskih motora, adaptivni pogon može menjati raspodelu vazduha i radne parametre kako bi se prilagodio različitim režimima leta. Konstrukcija sa dodatnim vazdušnim tokom omogućava ekonomičniji rad tokom krstarenja, dok se pri potrebi za velikim ubrzanjem prednost daje maksimalnom potisku. Takav sistem može povećati dolet i vreme zadržavanja u borbenoj zoni bez odgovarajućeg povećanja količine goriva.
Dodatna prednost odnosi se na upravljanje toplotom, pošto savremeni radari, elektronski sistemi i računarska oprema zahtevaju sve veće električne kapacitete i efikasnije hlađenje. To je posebno važno za F-47, koji se razvija za operacije na velikim udaljenostima, uključujući prostor Tihog okeana. Smanjenje potrošnje goriva istovremeno bi omogućilo manju zavisnost od aviona-tankera, čija je upotreba u potencijalnom sukobu sa Kinom jedan od ozbiljnih operativnih izazova američkog vazduhoplovstva.
Sjedinjene Države već imaju iskustva sa sličnom tehnologijom zahvaljujući ranijem programu AETP, u okviru kojeg su razvijani motori XA100 i XA101 za moguću modernizaciju F-35. Pentagon je 2023. odustao od njihove ugradnje u taj lovac i odlučio da unapredi postojeći F135, dok je iskustvo iz razvoja adaptivnih motora preneto na NGAP. Novi XA102 i XA103 zato predstavljaju nastavak višegodišnjeg tehnološkog razvoja, a ne potpuno nezavisne projekte.
Kina već ispituje dva lovca šeste generacije
Pritisak na američki program dodatno je porastao nakon što je Kina u decembru 2024. započela letna ispitivanja dva različita borbena aviona nove generacije, poznata pod nezvaničnim oznakama J-36 i J-50. Za razliku od američkog F-47, čiji konačni izgled još nije javno prikazan, kineski J-36 već je demonstrirao složene manevre u vazduhu, uprkos velikim dimenzijama i neuobičajenoj konfiguraciji sa tri motora. Takvi letovi pružaju konkretne podatke o razvoju aerodinamike i sistema upravljanja, ali još ne otkrivaju njegove pune borbene mogućnosti.
Američki F-47 razvija se za brzinu veću od dva maha i borbeni radijus preko 1.000 nautičkih milja, odnosno približno 1.850 kilometara, uz očekivanu nabavku najmanje 185 primeraka. Boeing istovremeno ubrzava pripreme proizvodnje, dok Pentagon planira da do 2035. poveća lovačku flotu na približno 1.500 aviona, uključujući postepenu zamenu F-22. Ključni naredni koraci biće prvi let F-47, završetak ispitivanja motora XA102 i XA103 i odluka o pogonskoj konfiguraciji prvih serijskih aviona.
