Kineska ratna mornarica poslednjih godina ubrzano uvodi nove klase ratnih i pomoćnih brodova, ali pojedini projekti razvijaju se bez zvaničnih najava i javnih predstavljanja. Njihovo postojanje često prvo otkrivaju komercijalni sateliti, fotografije iz brodogradilišta i snimci koji se pojavljuju na kineskim društvenim mrežama. Posebnu pažnju privlače plovila čija konstrukcija ne odgovara poznatim klasama, niti se njihova namena može jednostavno odrediti na osnovu spoljašnjeg izgleda.
Jedan takav brod pojavio se prošlog meseca u Šangaju, sa neobičnom krmenom konstrukcijom i sistemom za podizanje velikih tereta. Njegove dimenzije i raspored unutrašnjih prostora ukazivali su na mogućnost da kineska mornarica razvija potpuno novi način raspoređivanja bespilotnih podmornica. Međutim, tada se nije znalo da li je reč o pojedinačnom eksperimentalnom projektu ili početku izgradnje nove kategorije pomoćnih vojnih brodova.
Najnoviji snimci iz drugog velikog kineskog brodograđevnog centra sada pružaju znatno jasniju sliku. Uočeno plovilo pokazuje iste osnovne konstruktivne karakteristike, ali se po veličini i rasporedu opreme razlikuje od ranije otkrivenog broda. Ta razlika posebno je zanimljiva jer ukazuje na mogućnost da se ne ispituje samo jedna konstrukcija, već više rešenja za prihvat, održavanje i upotrebu velikih podvodnih bespilotnih sistema.
Drugi kineski matični brod otkriven u Guangdžouu
Kina je izgradila još jedan brod koji, prema raspoloživim snimcima, odgovara konstrukciji specijalizovanog matičnog plovila za velike bespilotne podmornice. Novi brod uočen je na reci Džuđijang, u području Guangdžoua, dok ga je nekoliko remorkera premeštalo između brodogradilišta. Fotografije i kratki video-snimci najpre su se pojavili na kineskoj društvenoj mreži Veibo, a zatim su ih analizirali stručnjaci za pomorsku tehnologiju.
Pregled zapadnih satelitskih snimaka kompanije Planet Labs od 2. oktobra pokazao je brod na prostoru nekadašnjeg brodogradilišta Guangzhou Shipyard International, na ostrvu Longsjue, jugoistočno od Guangdžoua. Brodogradilište pripada velikom kineskom državnom brodograđevnom sistemu CSSC i poznato je po izgradnji specijalizovanih vojnih i pomoćnih plovila. Američki specijalizovani portal The War Zone povezao je satelitski snimak sa fotografijama broda koji je naknadno uočen tokom premeštanja rekom.
Nova konstrukcija posebno je zanimljiva zbog sličnosti sa brodom koji je prethodno otkriven u brodogradilištu Hudong-Džonghua, na ostrvu Čangsjing u Šangaju.
Pre samo mesec dana, 15. septembra, pisali smo o prvom kineskom matičnom brodu za džinovske podvodne dronove, čija krmena konstrukcija omogućava prihvat podvodnih vozila dugih nekoliko desetina metara. Nepunih pet nedelja kasnije pojavilo se drugo plovilo sa sličnim rasporedom opreme, ali primetno manjim dimenzijama.
Šest podiznih stubova umesto dvanaest: U čemu je razlika?
Prema procenama portala Naval News, novootkriveni brod dugačak je približno 150 metara, dok plovilo iz Šangaja ima oko 204 metra. Razlika u dužini iznosi više od 50 metara, a novi brod ima i uži trup. Reč je o početnim procenama na osnovu snimaka, pošto kineska mornarica još nije objavila njegove zvanične karakteristike.
Najupadljivija razlika nalazi se na krmi. Veći brod iz Šangaja poseduje dvanaest vertikalnih stubova, raspoređenih u šest parova različitih visina, dok plovilo iz Guangdžoua ima šest stubova približno iste visine. Njihov položaj ukazuje na mogućnost korišćenja podiznog mehanizma namenjenog spuštanju i izvlačenju velikih podvodnih vozila.
Oba broda imaju krmeni otvor koji podseća na ulaz u potopivi dok, kao i veliki unutrašnji prostor za smeštaj tereta. Iza prednjeg nadgrađa nalazi se hangarski prostor, dok je na gornjem delu konstrukcije predviđena paluba koja bi mogla da se koristi za helikoptere ili bespilotne letelice. Raspored dimnjaka ukazuje na dizel-pogon, pri čemu se njihove konfiguracije neznatno razlikuju.
Veći brod ima izraženije zakošene bočne površine gornjeg dela trupa, dok je kod novog plovila primenjena konvencionalnija konstrukcija. Takve razlike mogu biti povezane sa drugačijim rasporedom unutrašnjih prostora, opreme i pogonskog postrojenja. Međutim, njihov tačan uticaj na kapacitet i namenu plovila nije moguće utvrditi samo na osnovu fotografija.
Kako se podmornica bez posade izvlači iz mora?
Kod velikih bespilotnih podvodnih vozila jedan od najvećih tehničkih problema nije samo njihovo spuštanje u vodu, već bezbedan prihvat nakon završetka misije. Autonomna podmornica duga nekoliko desetina metara ima znatnu masu, a njeno izvlačenje iz mora pomoću obične brodske dizalice može biti izuzetno zahtevno. Talasi i međusobno kretanje broda i podvodnog vozila dodatno komplikuju operaciju.
Konstrukcija broda iz Šangaja ukazuje na drugačije rešenje. Satelitski snimak od 10. septembra pokazao je posebnu platformu nalik velikoj kolevci, dugu približno 50 metara, smeštenu neposredno iza broda u brodogradilištu. Prema tehničkoj analizi H. I. Satona, dvanaest vertikalnih stubova moglo bi da služi za spuštanje ove platforme ispod površine mora i njeno ponovno podizanje zajedno sa prihvaćenim podvodnim vozilom.
Takav sistem omogućio bi prihvat velikih bespilotnih podmornica bez njihovog neposrednog podizanja iz vode pomoću spoljne dizalice. Podvodno vozilo moglo bi da priđe spuštenoj platformi, bude osigurano i zatim premešteno u unutrašnji prostor broda, gde bi se obavljali pregledi, popravke i priprema za sledeći zadatak.
Kod novog broda iz Guangdžoua vidljiva je slična osnovna konstrukcija, ali sa upola manjim brojem podiznih stubova. To otvara mogućnost da je sistem prilagođen lakšim podvodnim vozilima, drugačijem rasporedu tereta ili pojednostavljenom mehanizmu za njihovo prihvatanje. Za sada nema dovoljno podataka da se utvrdi koja od tih mogućnosti odgovara stvarnom projektu.
Kina već ispituje podvodne dronove duge 35 do 45 metara
Izgradnja ovakvih plovila podudara se sa razvojem kineskih autonomnih podvodnih vozila izuzetno velikih dimenzija. Satelitski snimci prethodnih godina otkrili su najmanje dve konstrukcije čija se dužina procenjuje na približno 35 i 45 metara. Takve dimenzije približavaju ih manjim klasičnim podmornicama, mada se njihovi pogonski sistemi, autonomija i stvarni borbeni zadaci razlikuju od podmornica sa posadom.
Kina je na vojnoj paradi u Pekingu 3. septembra 2025. godine javno prikazala i nekoliko novih bespilotnih podvodnih sistema, uključujući AJX002, izduženu autonomnu podvodnu platformu torpednog oblika, kao i HSU100, predstavnika nove generacije velikih kineskih podvodnih dronova. Kineski vojni izvori tada su predstavili podvodne dronove, bespilotna površinska plovila i autonomne sisteme za polaganje mina kao deo nove generacije pomorskog naoružanja. Posebno su istaknute mogućnosti prikrivenog izviđanja, autonomnog otkrivanja ciljeva i koordinisanog delovanja bespilotnih sistema.
Međutim, nije potvrđeno da su upravo sistemi prikazani na paradi namenjeni novim matičnim brodovima. Njihova konstrukcija i dimenzije, kao i postojanje znatno većih podvodnih platformi, ukazuju na razvoj šire porodice bespilotnih sistema, od relativno malih izviđačkih vozila do autonomnih podmornica sposobnih za dugotrajnije zadatke.
Pojava drugog matičnog broda zato dobija poseban značaj. Umesto prilagođavanja postojećih pomoćnih plovila, kineska brodograđevna industrija razvija konstrukcije sa namenskim prostorima i uređajima za rad sa velikim podvodnim sistemima.
Zašto su Kini potrebne različite veličine matičnih brodova?
Jedan veliki brod može da primi podvodna vozila izuzetnih dimenzija, ali njegova cena, potrebe za održavanjem i ograničenja pri pristajanju u lukama razlikuju se od onih kod manjeg pomoćnog plovila. Konstrukcija od približno 150 metara mogla bi biti pogodnija za podršku većem broju srednjih podvodnih dronova ili za operacije koje ne zahtevaju transport najtežih autonomnih podmornica. Veći brod iz Šangaja, zahvaljujući dužem trupu i masivnijem sistemu za podizanje, mogao bi da preuzme zadatke koje manja platforma ne može.
Važno je i pitanje njihovog raspoređivanja. Matični brod omogućava da bespilotna podmornica ne mora samostalno da prelazi velike udaljenosti od matične luke do područja predviđenog za izvršenje zadatka. Time se deo njenog energetskog kapaciteta čuva za operacije pod vodom, dok se nakon povratka može ponovo pripremiti za upotrebu bez odlaska u obalnu bazu.
Takav koncept mogao bi biti posebno koristan za izviđanje morskog dna, postavljanje i preuzimanje podvodnih senzora, protivminsko delovanje i nadzor pomorskih pravaca. Pojedini veliki podvodni dronovi mogli bi da se koriste i za borbene zadatke, uključujući polaganje mina ili napade na površinska i podvodna plovila. Međutim, na novim kineskim brodovima još nisu uočeni konkretni sistemi naoružanja koji bi potvrdili neku od tih namena.
Kineska industrija već razvija čitav niz specijalizovanih pomoćnih plovila, uključujući velike brodove za snabdevanje, podršku podmornicama i ispitivanje bespilotnih letelica. Brodogradilište kod Guangdžoua poslednjih godina učestvovalo je i u proizvodnji neobičnih desantnih platformi, koje omogućavaju iskrcavanje vozila na obalama bez razvijene lučke infrastrukture. Novi matični brod uklapa se u takav pristup, u kojem se za posebne zadatke razvijaju namenski brodovi umesto oslanjanja isključivo na postojeće klase.
Dva broda u roku od mesec dana
Prvi brod u Šangaju primećen je tokom izgradnje još u aprilu 2026. godine, dok su septembarski snimci omogućili detaljnije proučavanje njegove konstrukcije. Sada je identifikovan i drugi primerak, izgrađen u drugom brodogradilištu i sa drugačijim dimenzijama. Oba plovila nalaze se u poodmakloj fazi izgradnje, ali još nema zvaničnih podataka o njihovom uvođenju u službu.
Za razliku od potpuno novih razarača i nosača aviona, čije se osnovne karakteristike mogu relativno lako uporediti sa poznatim klasama, ovi brodovi nemaju neposrednog ekvivalenta među uobičajenim pomoćnim plovilima. Njihove konstrukcije ukazuju na mogućnost da Kina istovremeno ispituje različite načine rukovanja velikim autonomnim podmornicama, uključujući njihov transport, spuštanje u more i prihvat nakon završetka zadatka.
Najvažniji sledeći pokazatelj biće pojava podvodnih vozila na njihovim palubama ili snimci stvarnog rada krmenih podiznih mehanizama. Tek tada će biti moguće preciznije utvrditi za koje dimenzije i tipove bespilotnih podmornica su brodovi projektovani, kao i da li su namenjeni prvenstveno ispitivanjima ili redovnim operacijama kineske ratne mornarice.
