Masovna upotreba bespilotnih letelica u Ukrajini primorala je obe vojske da za protivvazdušnu odbranu koriste i oružje koje prvobitno nije bilo namenjeno toj ulozi. Automatski topovi na borbenim vozilima pešadije ponovo dobijaju značaj u zaštiti jedinica od napada iz vazduha, posebno kada se radi o ciljevima za koje je upotreba skupih protivvazdušnih raketa neracionalna. Međutim, pogoditi relativno mali dron koji se kreće velikom brzinom znatno je teže nego otvoriti vatru na vozilo ili nepokretan cilj na zemlji.
Ruska vojna industrija već godinama modernizuje postojeća borbena vozila pešadije, nastojeći da produži njihov radni vek i poveća borbenu efikasnost. Najvažniji deo tih zahvata odnosi se na nove nišanske uređaje, automatizovano upravljanje vatrom i proširenje izbora raspoložive municije. Pojedina rešenja sada dobijaju primenu koja prilikom njihovog prvobitnog razvoja nije bila među glavnim zahtevima.
Najnoviji izveštaji ruskog Ministarstva odbrane ukazuju na promene u načinu upotrebe jednog od najrasprostranjenijih sovjetskih borbenih vozila. Modernizovana verzija dobila je dodatne zadatke, za koje su posebno obučene posade i prilagođena postojeća sredstva naoružanja. Posebnu pažnju privlači nova municija koja menja način na koji automatski top dejstvuje po malim vazdušnim ciljevima.
BMP-2M “Berežok” sada se koristi za obaranje dronova
Posade modernizovanih borbenih vozila pešadije BMP-2M iz sastava 2. motostreljačke divizije 1. gardijske tenkovske armije ruske grupe snaga “Zapad” koriste svoje topove za obaranje ukrajinskih bespilotnih letelica avionskog tipa. Prema saopštenju Ministarstva odbrane Rusije od 10. oktobra, vozila su angažovana u zaštiti vojnih položaja i infrastrukturnih objekata od vazdušnih napada. Posebno se ističu rezultati specijalizovane obuke posada za gađanje pokretnih vazdušnih ciljeva, uz korišćenje modernizovanog sistema za upravljanje vatrom.
Glavno sredstvo za uništavanje dronova jeste automatski top 2A42 kalibra 30 mm, koji je ugrađivan još na osnovne verzije sovjetskog BMP-2. Razlika je u novoj elektronici borbenog modula B05Ja01 “Berežok”, razvijenog u tulskom Konstrukcionom birou za izradu instrumenata, poznatom kao KBP. Savremeni nišanski uređaji, digitalni balistički računar i automatsko praćenje ciljeva omogućavaju znatno preciznije gađanje nego kod izvorne konstrukcije.
Kod standardnog BMP-2 nišanac je morao da prati vazdušni cilj i određuje preticanje koristeći znatno jednostavnije uređaje. Prilikom gađanja malih dronova takav način rada zahteva veliko iskustvo, naročito kada se cilj kreće poprečno u odnosu na pravac gađanja. Modernizovani sistem smanjuje opterećenje nišanca, jer automatski obrađuje podatke o daljini, kretanju cilja i položaju naoružanja.
Novi projektili rasprskavaju se u vazduhu, bez direktnog pogotka
Najznačajnija promena odnosi se na upotrebu municije sa programabilnim upaljačem, koja omogućava rasprskavanje projektila na unapred određenom delu putanje. Umesto da se protiv malog drona računa isključivo na direktan pogodak, projektil se rasprskava u njegovoj blizini, stvarajući oblak fragmenata. Time se povećava verovatnoća oštećenja krila, pogonskog sistema, elektronike ili drugih vitalnih delova bespilotne letelice.
Ruska državna korporacija Rosteh predstavila je 5. februara 2026. godine novi metak kalibra 30 mm sa šrapnelskim projektilom i daljinski upravljanim upaljačem, namenjen upravo borbi protiv malih dronova i lutajuće municije. Municija je razvijena za automatski top 2A42, kakav koriste BMP-2, BMP-2M, borbena vozila za podršku tenkovima BMPT, ali i borbeni helikopteri Mi-28NM i Ka-52M. Prvo javno predstavljanje najavljeno je za međunarodnu izložbu naoružanja World Defense Show 2026 u Rijadu.
Prema objašnjenju Be hkana Ozdojeva, industrijskog direktora Rostehovog sektora naoružanja, sistem za upravljanje vatrom izračunava najpogodniju tačku rasprskavanja na osnovu putanje cilja. Podatak o potrebnom trenutku aktiviranja upaljača automatski se prenosi optičkim putem, čime se određuje vreme rasprskavanja projektila. Ovakva municija ne koristi samonavođenje niti samostalno prati cilj nakon ispaljivanja, već se oslanja na preciznost prethodnog balističkog proračuna.
Ministarstvo odbrane Rusije sada navodi da posade BMP-2M koriste programabilnu municiju kalibra 30 mm protiv bespilotnih letelica avionskog tipa. Međutim, nisu objavljeni podaci o količinama nove municije isporučenim jedinicama, niti je precizirano koliko vozila poseduje kompletnu opremu za njenu upotrebu. Takođe nije navedeno koliko je dronova uništeno upravo ovom vrstom projektila, za razliku od dejstava standardnom municijom.
Šta je zapravo “Čeburaška” na modernizovanom BMP-2M?
Pojedini ruski mediji novi način upotrebe BMP-2M povezuju sa nazivom “Čeburaška”, što može stvoriti pogrešan utisak da je reč o posebnom raketnom sistemu. U stvarnosti, to je vojnički nadimak za upravljačku konzolu borbenog modula, koja oblikom podseća na džojstik ili kontroler za video-igre. Ovaj uređaj omogućava nišancu ili komandiru da upravlja položajem naoružanja i izdaje komande za otvaranje vatre.
Upravljanje je znatno unapređeno u odnosu na starije BMP-2, koji su koristili jednostavnije sisteme za nišanjenje i praćenje ciljeva. Na novijem vozilu komandir raspolaže panoramskim nišanom, dok nišanac koristi kombinovani uređaj sa optičkim i termovizijskim kanalima, laserskim daljinomerom i stabilizacijom linije nišanjenja u dve ravni. Sistem uključuje i kanal za upravljanje protivoklopnim raketama “Kornet”, koje se navode pomoću laserskog snopa.
Posebno je značajan automat za praćenje ciljeva, koji omogućava da elektronika održava nišansku oznaku na izabranoj meti tokom njenog kretanja. Digitalni balistički računar pritom koristi podatke o daljini, brzini kretanja vozila i cilja, atmosferskim uslovima i položaju naoružanja. Konstruktor KBP je još prilikom razvoja “Berežoka” predvideo poboljšanje sposobnosti gađanja vazdušnih ciljeva, uključujući helikoptere i jurišne avione.
Četiri rakete “Kornet”, automatski top i bacač granata
Modernizacija BMP-2M nije ograničena na borbu protiv dronova, već obuhvata gotovo celokupan kompleks naoružanja originalnog vozila. Osnovni top 2A42 zadržava dvostruki dovod municije i mogućnost izbora između sporijeg režima gađanja, sa približno 200-300 projektila u minuti, i brzog režima, sa oko 550 projektila u minuti. Standardni borbeni komplet obuhvata 500 metaka kalibra 30 mm, a top može da dejstvuje pojedinačnom vatrom i rafalima.
Pored topa nalazi se spregnuti mitraljez PKTM kalibra 7,62 mm, dok je u zadnjem delu kupole postavljen automatski bacač granata AG-30M kalibra 30 mm. Njegov borbeni komplet obuhvata 300 granata, a maksimalni domet iznosi približno 2.100 metara, što omogućava gađanje pešadije u zaklonima i rovovima. Za razliku od topa 2A42, koji koristi artiljerijske metke kalibra 30 x 165 mm, bacač granata koristi potpuno drugačiju municiju, sa znatno manjom početnom brzinom i izraženijom putanjom projektila.
Na bočnim stranama kupole nalaze se dve dvostruke lansirne jedinice protivoklopnog raketnog sistema “Kornet”, sa ukupno četiri rakete spremne za lansiranje. U zavisnosti od vrste upotrebljenih raketa, domet dostiže od 5,5 do 8 kilometara, dok su na raspolaganju kumulativne i razorno-rasprskavajuće bojeve glave. Takva kombinacija naoružanja omogućava BMP-2M da dejstvuje protiv tenkova, lakih oklopnih vozila, pešadije, utvrđenih položaja i određenih vazdušnih ciljeva.
Prema podacima KBP, maksimalni domet topa 2A42 protiv odgovarajućih površinskih ciljeva iznosi do četiri kilometra, dok je efektivna daljina preciznog dejstva znatno manja. Prilikom gađanja dronova ona dodatno zavisi od veličine cilja, njegove brzine, visine leta i mogućnosti pouzdanog praćenja. Programabilna municija povećava verovatnoću pogotka, ali ne pretvara BMP-2M u zamenu za specijalizovane protivvazdušne sisteme većeg dometa.
Od sovjetskog borbenog vozila do anti-dron platforme
BMP-2 razvijen je tokom sedamdesetih godina, a uveden je u naoružanje Sovjetske armije 1980. godine. Njegova osnovna namena bila je prevoz motorizovane pešadije, podrška tenkovima i uništavanje neprijateljske žive sile i lako oklopljene tehnike, dok je top 2A42 od početka imao mogućnost dejstva po niskoletećim vazdušnim ciljevima. Kasnija modernizacija “Berežok” zadržala je osnovnu konstrukciju i kupolu, ali je znatno proširila borbene mogućnosti zahvaljujući novom naoružanju i elektronici.
Rusija je intenzivirala isporuke modernizovanih BMP-2M nakon početka rata u Ukrajini, a Rosteh je tokom 2023. godine potvrdio više isporuka ovih vozila Kopnenoj vojsci. Modernizacija postojećih šasija omogućava korišćenje velikog broja raspoloživih vozila bez potrebe za proizvodnjom potpuno nove platforme. Međutim, osnovna čelična oklopna zaštita BMP-2 ostaje ograničena, naročito protiv savremenih protivoklopnih raketa, mina i dronova koji napadaju odozgo.
Protivdronovska uloga posebno je zanimljiva zbog ekonomike upotrebe municije, pošto jedan metak kalibra 30 mm predstavlja znatno jeftinije sredstvo od većine vođenih protivvazdušnih raketa. Njegova efikasnost ipak zavisi od pravovremenog otkrivanja cilja, raspoložive municije, uslova gađanja i kvaliteta obuke posade. Istovremeno, otvaranje vatre automatskim topom otkriva položaj vozila, zbog čega BMP-2M prilikom zaštite jedinica mora da računa i na protivničke izviđačke i napadačke dronove.
Upravo je dostupnost većeg broja vozila sa topom 2A42 jedan od razloga za interesovanje ruske industrije za programabilnu municiju kalibra 30 mm. Njeno uvođenje omogućava proširenje protivdronovskih sposobnosti postojećih borbenih platformi bez ugradnje potpuno novog artiljerijskog oruđa. Dalja primena zavisiće od proizvodnje odgovarajućih projektila i prilagođavanja nišanskih sistema vozila koja ih koriste.
