Američka protivraketna odbrana suočava se sa sve zahtevnijim zadatkom – presretanjem projektila koji dostižu izuzetno velike brzine, menjaju putanju i ostavljaju veoma malo vremena za reakciju. Kod takvih ciljeva nekoliko sekundi zakašnjenja u otkrivanju ili korekciji putanje može da odluči ishod dejstva. Čak ni povećanje dometa rakete presretača nije dovoljno ukoliko ona u završnoj fazi leta nema energije za neophodne manevre.
Dosadašnji razvoj sistema Patriot pokazao je koliko napredna elektronika i precizno navođenje mogu da produže upotrebljivost jedne protivvazdušne platforme. Međutim, savremene balističke rakete i hipersonična oružja nameću zahteve koji prevazilaze jednostavnu modernizaciju postojećih projektila. Posebno je važno proširiti prostor u kojem presretač može da dostigne cilj, a da pritom zadrži sposobnost promene pravca neposredno pre udara.
Američka kompanija Lockheed Martin sada je predstavila novo rešenje namenjeno upravo toj kategoriji pretnji. Projekat se oslanja na postojeću porodicu raketa PAC-3, ali donosi značajne promene u konstrukciji, pogonu i elektronskim sistemima. Razvoj je već ušao u narednu fazu, dok su prvi letni testovi i planirani rokovi uvođenja u naoružanje vezani za narednih nekoliko godina.
PAC-3 Edge ulazi u američki program Future Interceptor
Lockheed Martin je 9. oktobra 2026. zvanično predstavio PAC-3 Edge, novu protivraketnu raketu razvijenu za program Future Interceptor Kopnene vojske SAD. Kompanija je prošla u narednu fazu konkursa za budući presretač, čiji je cilj da proširi mogućnosti postojeće porodice PAC-3 MSE. Prema objavljenom rasporedu, prva letna ispitivanja planirana su za 2027. godinu, dok se početak operativnog raspoređivanja predviđa do 2031. godine.
Novi presretač nije potpuno zaseban protivvazdušni sistem, već raketa koja bi trebalo da funkcioniše unutar postojeće američke mreže integrisane protivvazdušne i protivraketne odbrane. Lockheed Martin namerava da iskoristi konstrukciona i tehnološka rešenja PAC-3 MSE, ali uz značajno unapređenje pogona, samonavođenja i upravljanja letom. Kompanija još nije dobila konačan ugovor za serijsku proizvodnju PAC-3 Edge, pošto program ostaje u konkurentskoj razvojnoj fazi.
Od dvostrukog do trostrukog impulsa: šta donosi novi raketni motor?
Jedna od najvažnijih promena odnosi se na pogonski sistem koji razvija Northrop Grumman, dugogodišnji proizvođač raketnih motora za američko protivraketno naoružanje. Postojeći PAC-3 MSE koristi dvopulsni raketni motor na čvrsto gorivo, dok je za PAC-3 Edge predviđen troimpulsni motor. Tu pojedinost potvrdio je Tim Kejhil, predsednik odeljenja Missiles and Fire Control kompanije Lockheed Martin, u razgovoru za specijalizovani vojni portal Breaking Defense.
Kod dvopulsnog motora potisak se ostvaruje u dve odvojene faze, čime presretač može da rasporedi deo raspoložive energije tokom leta umesto da celokupno gorivo potroši odmah nakon lansiranja. Troimpulsna konstrukcija dodaje još jednu mogućnost aktiviranja pogonskog potiska, omogućavajući povoljnije upravljanje brzinom i energetskim rezervama tokom približavanja cilju. Takvo rešenje posebno je važno prilikom presretanja ciljeva na velikim visinama, gde su aerodinamičke upravljačke površine manje efikasne zbog razređenog vazduha.
Dodatni impuls omogućava konstruktorima da drugačije rasporede potisak tokom leta, ali sam po sebi ne garantuje veći maksimalni domet ili brzinu. Konačne performanse zavise od ukupne mase rakete, količine goriva, karakteristika motora i sistema upravljanja. Lockheed Martin zasad nije objavio ni maksimalnu brzinu PAC-3 Edge ni njegov domet, visinu presretanja, dimenzije ili masu.
Novi sistem samonavođenja razvija se u centru Strigo
Druga velika promena nalazi se u prednjem delu rakete, gde će biti ugrađena nova glava za samonavođenje razvijena u kompanijskom centru Strigo. Lockheed Martin je u avgustu 2026. predstavio Strigo kao porodicu modularnih radiofrekventnih senzora, sistema za samonavođenje i komunikacione opreme namenjene različitim raketnim sistemima. Kompanija je do oktobra u razvoj ovog tehnološkog programa uložila 250 miliona dolara, a pojedina rešenja već su korišćena u razvoju sistema za samonavođenje rakete PrSM Increment 2.
Nova glava za samonavođenje trebalo bi da ima veću osetljivost i napredniju obradu signala, što je posebno značajno prilikom praćenja ciljeva sa promenljivom putanjom i zahtevnim radarskim karakteristikama. Kejhil je naveo da Lockheed Martin namerava da uloži približno 800 miliona dolara u razvoj nove tehnologije samonavođenja, koju planira da primenjuje i na drugim vrstama raketa. Detalji radnog frekvencijskog opsega, dometa zahvata cilja i otpornosti na elektronsko ometanje nisu objavljeni.
Zanimljiva je i promena u industrijskoj podeli poslova, pošto sadašnje glave za samonavođenje raketa PAC-3 MSE proizvodi Boeing. Ta kompanija je 5. oktobra 2026. saopštila da je od Lockheed Martina dobila sedmogodišnji ugovorni aranžman vredan približno 14,7 milijardi dolara za povećanje proizvodnje ovih uređaja. Nasuprot tome, razvoj glave za samonavođenje PAC-3 Edge predvodi sam Lockheed Martin, što predstavlja značajnu promenu u odnosu na postojeći proizvodni model.
Kako PAC-3 uništava cilj bez klasične bojeve glave?
Porodica PAC-3 koristi princip kinetičkog presretanja, poznat kao Hit-to-Kill, kod kojeg je osnovni mehanizam uništenja direktan sudar presretača sa ciljem. Za razliku od raketa koje se prvenstveno oslanjaju na eksplozivnu bojevu glavu i raspršivanje fragmenata, PAC-3 je konstruisan da pogodi telo dolazeće rakete velikom relativnom brzinom. Takav udar može da izazove razaranje konstrukcije i neutralizaciju bojeve glave bez potrebe za eksplozijom neposredno pored cilja.
Postojeći PAC-3 MSE koristi kombinaciju aerodinamičkih upravljačkih površina i malih raketnih motora za brze korekcije putanje u završnoj fazi presretanja. Njegova glava za samonavođenje preuzima praćenje cilja tokom završnog približavanja, dok upravljački sistem izvodi korekcije potrebne za direktan pogodak. Nova verzija Edge razvija se na ovoj tehnološkoj osnovi, uz poboljšanja koja bi trebalo da obezbede veću brzinu reakcije i sposobnost izvođenja manevara pri većim brzinama i visinama.
Zahtevnost takvog zadatka raste kada protivnička raketa menja pravac tokom leta, naročito ukoliko se manevar odvija neposredno pre dolaska u zonu presretanja. Presretač tada mora da raspolaže dovoljno preciznim podacima o položaju i brzini cilja, ali i da fizički može da izvede neophodnu korekciju putanje. Veća osetljivost senzora i raspoloživi pogonski impuls postaju jednako važni kao maksimalna brzina koju raketa postiže nakon lansiranja.
PAC-3 Edge moći će da se lansira i sa sistema HIMARS Flex
Lockheed Martin predviđa da novi presretač bude kompatibilan sa postojećim lanserom M903 sistema Patriot, ali i sa budućim kontejnerskim lanserima i platformom HIMARS Flex. Povezivanje sa integrisanim sistemom borbenog komandovanja IBCS trebalo bi da omogući korišćenje podataka sa različitih radara, umesto oslanjanja isključivo na senzor jedne baterije Patriot. Kompanija je ove mogućnosti navela u zvaničnom predstavljanju PAC-3 Edge od 9. oktobra.
IBCS je sistem za objedinjavanje podataka sa različitih senzora i upravljanje dejstvima protivvazdušnih jedinica, koji razvija Northrop Grumman. Njegova arhitektura omogućava da podatke o cilju obezbedi jedan radar, dok presretanje izvršava raketa lansirana sa drugog položaja, pod uslovom da su sistemi povezani u odgovarajuću mrežu. Ovakav način rada povećava mogućnosti raspoređivanja sredstava PVO i omogućava korišćenje podataka sa radara LTAMDS i drugih kompatibilnih senzora.
Posebno je zanimljiva najavljena integracija sa sistemom HIMARS Flex, koji je Lockheed Martin predstavio u junu 2026. godine kao modularnu verziju poznatog višecijevnog raketnog sistema. Njegova konstrukcija omogućava korišćenje različitih raketa, uključujući GMLRS, PrSM i PAC-3, a konfiguracija sa dva lansirna modula može da primi do osam postojećih presretača PAC-3. Međutim, za PAC-3 Edge još nije objavljeno da li će imati iste dimenzije transportno-lansirnog kontejnera niti koliko će novih raketa moći da stane na pojedinačni lanser.
Koliko će PAC-3 Edge biti sposoban protiv hipersoničnih raketa?
Američki proizvođač novi presretač predstavlja kao sredstvo za borbu protiv naprednih balističkih i hipersoničnih pretnji, ali ta kategorija obuhvata različite vrste oružja. Klasične balističke rakete tokom određenih faza leta takođe dostižu hipersonične brzine, dok hipersonične klizne letelice mogu da menjaju putanju tokom dugotrajnijeg leta kroz atmosferu. Razlike u putanji, visini, brzini i mogućnostima izvođenja manevara neposredno određuju koliko je teško otkriti i presresti takav cilj.
Za PAC-3 Edge posebno je značajno povećanje visine i daljine presretanja, jer bi proširena zona dejstva omogućila ranije angažovanje pojedinih vrsta pretnji. Ipak, ne postoji objavljen podatak koji pokazuje protiv kojih konkretnih hipersoničnih sistema je novi presretač projektovan, niti koje brzine i manevre cilja može uspešno da savlada. Prva planirana letna ispitivanja tek treba da pokažu kako će se ponašati novi pogonski sistem, glava za samonavođenje i upravljačka elektronika.
PAC-3 Edge ne treba mešati sa američko-japanskim programom Glide Phase Interceptor (GPI), namenjenim presretanju hipersoničnih kliznih letelica tokom faze njihovog kliznog leta. GPI razvija američka Agencija za protivraketnu odbranu u saradnji sa mornaricom, dok je PAC-3 Edge projekat Kopnene vojske namenjen unapređenju donjeg sloja protivraketne odbrane. Različita namena ovih sistema pokazuje da američka vojska razvija više vrsta presretača za delovanje u različitim fazama leta protivničkih raketa.
Koliko će koštati novi presretač i može li američka industrija da ga proizvodi u velikom broju?
Lockheed Martin namerava da PAC-3 Edge proizvodi korišćenjem industrijske infrastrukture koja već postoji za PAC-3 MSE, uključujući proizvodne kapacitete u Kamdenu, u američkoj saveznoj državi Arkanzas. Prema Kejhilovim izjavama, cilj je da cena nove rakete bude približno jednaka ceni postojećeg PAC-3 MSE, uprkos ugradnji naprednijih sistema samonavođenja i novog motora. Konkretna cena po raketi nije objavljena, a konačni proizvodni troškovi zavisiće od rezultata razvoja i obima narudžbina.
Američka vlada je u julu 2026. odobrila ugovorni aranžman sa Lockheed Martinom, ukupne maksimalne vrednosti 58,62 milijarde dolara, za višegodišnje povećanje proizvodnje raketa PAC-3 MSE. Plan podrazumeva povećanje godišnjeg proizvodnog kapaciteta sa približno 600 na 2.000 presretača do kraja 2030. godine, uz proširenje fabričkih pogona i automatizaciju proizvodnih procesa. Taj ugovor odnosi se na postojeći PAC-3 MSE, a ne na serijsku proizvodnju novog PAC-3 Edge, za koji posebna proizvodna narudžbina još nije objavljena.
Northrop Grumman istovremeno navodi da proširuje sopstvene kapacitete za proizvodnju raketnih motora, uključujući postrojenja u Zapadnoj Virdžiniji, Juti i Merilendu. Kompanija je u avgustu 2026. objavila sporazume vredne ukupno više od tri milijarde dolara, od čega se dve milijarde odnose na povećanje proizvodnje raketnih motora i pratećih komponenti za PAC-3 MSE. Nova industrijska infrastruktura predstavlja važnu osnovu za buduću proizvodnju naprednijih presretača, ali će troimpulsni motor PAC-3 Edge morati da prođe sopstveni razvojni i ispitni program pre prelaska na serijsku proizvodnju.
