Na obalama Crvenog mora već ima dovoljno ratova, blokada i vojnih baza da bi još jedan spor oko teritorije delovao gotovo nezamislivo. Ipak, nekoliko stotina kilometara zapadno od Bab el-Mandeba ponovo se otvara pitanje koje Etiopija smatra strateškim, a Eritreja neposrednom pretnjom. U centru je luka Asab, nekadašnji etiopski izlaz na more i jedna od najosetljivijih tačaka čitavog Roga Afrike.
Etiopski premijer Abij Ahmed upravo je započeo novi petogodišnji mandat i među prvim velikim porukama ponovio da zemlja mora da pronađe put do mora. Govorio je o pregovorima, uzajamnoj koristi i “uzajamne ustupke”, ali njegovi susedi vrlo dobro znaju da pitanje nije novo. Adis Abeba poslednjih godina pristup Crvenom moru sve otvorenije predstavlja kao dugoročni nacionalni interes.
Problem je što se ta ambicija vraća upravo kada se raspadaju odnosi sa Eritrejom, ponovo gori Tigraj, a Egipat, Sudan, Eritreja i Somalija počinju mnogo čvršće da usklađuju svoje stavove. Njihovi lideri su početkom oktobra izašli sa formulacijom koja teško može biti pogrešno protumačena. Upravljanje Crvenim morem, poručili su, pripada državama koje na njega izlaze.
Etiopija je bez mora od 1993. godine
Kada je Eritreja 1993. stekla nezavisnost, Etiopija je izgubila čitavu obalu Crvenog mora i postala najveća kopnena država na svetu bez izlaza na more po broju stanovnika. Nekadašnje etiopske luke Masava i Asab našle su se u novoj državi, dok je Adis Abeba najveći deo spoljne trgovine vremenom preusmerila preko Džibutija.
Za zemlju sa više od 120 miliona stanovnika takva zavisnost ima ozbiljnu cenu, pa zahtev za dodatnim pomorskim pravcem nije sam po sebi nov. Ono što se promenilo jeste način na koji Abij Ahmed poslednjih godina o toj temi govori, pretvarajući pristup moru iz ekonomskog pitanja u jedno od centralnih strateških pitanja Etiopije.
Posebno mesto zauzima Asab, eritrejska luka na jugu zemlje, relativno blizu etiopske granice. Etiopski zvanični izvori insistiraju da se pitanje mora rešava dijalogom, a Addis Abeba je još ranije ponudila razgovore sa Asmarom upravo o pristupu Crvenom moru preko Asaba.
Eritreja i Etiopija od saveznika ponovo postale protivnici
Situacija je utoliko neobičnija što su Eritreja i Etiopija još tokom rata u Tigraju od 2020. do 2022. bile na istoj strani. Eritrejske snage pomagale su federalnoj vojsci protiv Narodnooslobodilačkog fronta Tigraja, političko-vojne strukture koja je decenijama imala ogroman uticaj u Etiopiji. Savezništvo Adis Abebe i Asmare potom se raspalo, a odnosi su ponovo skliznuli u otvoreno neprijateljstvo.
Do jeseni 2026. odnosi su praktično pukli. Etiopija je zatvorila ambasadu u Asmari i proterala eritrejske diplomate, Eritreja je uzvratila zatvaranjem svoje ambasade u Adis Abebi, dok etiopske vlasti optužuju Eritreju da pomaže novu pobunjeničku koaliciju u Tigraju. Asmara takve optužbe odbacuje i zauzvrat upozorava da Etiopija koristi pitanje mora kao osnovu za teritorijalne pretenzije.
Nova borba za Tigraj zato više nije samo etiopski unutrašnji sukob. Federalne i provladine snage početkom oktobra ponovo su ušle u Mekele nakon povlačenja TPLF-a, dok su borbe zahvatile i druga područja severa zemlje. Istovremeno se sve više prepliću sporovi Etiopije sa Eritrejom, Egiptom i Sudanom.
Četiri države šalju istu poruku Adis Abebi
Samo dan pre nego što je Abij ponovo govorio o izlazu na more, lideri Egipta, Eritreje, Sudana i Somalije sastali su se u egipatskom El Alamejnu. Zajednička deklaracija govori o slobodi plovidbe, ali odmah zatim utvrđuje da je upravljanje Crvenim morem “isključiva odgovornost priobalnih država”.
Formulacija ne pominje Etiopiju imenom, ali vreme i sastav sastanka daju joj vrlo jasno značenje. Sve četiri države imaju sopstvene sporove ili razloge za oprez prema Adis Abebi, od eritrejskog straha za Asab i somalijskog pitanja teritorijalnog integriteta do dugog spora Egipta i Sudana sa Etiopijom oko Nila i brane GERD.
Ne treba ih pretvarati u formalni vojni savez protiv Etiopije, jer takav savez nije objavljen. Ipak, koordinacija je sada institucionalizovana, a četiri zemlje su dogovorile i mehanizam za nastavak konsultacija, što pokazuje da zajednički stav više nije samo povremena diplomatska reakcija.
UAE iza Adis Abebe
U celoj priči pojavljuju se i Ujedinjeni Arapski Emirati, jedan od najvažnijih političkih, ekonomskih i vojnih partnera Etiopije. Adis Abeba i Abu Dabi svoje odnose otvoreno nazivaju strateškim partnerstvom, dok su Emirati tokom nove krize u Tigraju javno podržali teritorijalni integritet Etiopije i osudili napade TPLF-a.
Middle East Eye je ranije, pozivajući se na bivšeg savetnika etiopske vlade, išao znatno dalje i tvrdio da Abu Dabi ima veliki uticaj na etiopsku politiku prema Eritreji i Asabu. Takve tvrdnje ostaju svedočenje jednog nekadašnjeg insajdera, ali nisu bez šireg konteksta: UAE godinama ulaže u luke, logistiku i političke veze duž Crvenog mora i Roga Afrike.
Zbog toga eventualni etiopski izlaz na more nije samo pitanje između dve afričke države. Svaka promena statusa Asaba, somalijskih luka ili obalnog koridora odmah bi dodirnula interese Egipta, UAE, Saudijske Arabije, Turske i drugih sila koje su tokom poslednje decenije izgradile snažno prisustvo oko Crvenog mora.
Na drugom kraju mora ponovo gori Jemen
Geografija dodatno povećava ulog. Nasuprot Eritreji, na drugoj strani Crvenog mora, rat u Jemenu ponovo se razbuktao, dok se borbe vode i oko obale i Bab el-Mandeba, jednog od najvažnijih pomorskih prolaza na svetu. Huti istovremeno nastavljaju raketne i napade dronovima, dok snage podržane iz Saudijske Arabije i UAE pokušavaju da ih potisnu sa strateških tačaka uz more ali su zapravo na dobrom putu da izgube i Taiz, treći grad po veličini u Jemenu.
Cena položaja kod Bab el-Mandeba naglo raste, a paralelno sa eskalacijom u Jemenu porasli su troškovi osiguranja, prevoza i prolaska kroz region, dok su pojedine kompanije svoje brodove preusmeravale oko Afrike. Čak i Somalilend pokušava da inkasira tenziju ne bi li dobio formalno priznanje od SAD.
U takvom okruženju etiopska potraga za sopstvenom lukom više nije izolovana afrička tema. Asab se nalazi na jednoj od najvažnijih trgovačkih arterija planete, nasuprot Jemenu i nedaleko od ulaza u Bab el-Mandeb, pa bi svaki oružani sukob Etiopije i Eritreje veoma brzo dobio mnogo šire posledice.
Asab ponovo postaje tačka preko koje se lomi Rog Afrike
Opasnost od takvog razvoja nije nova. Pitanje etiopskog izlaza na more i upozorenja Eritreje da bi pritisak na Asab mogao završiti novim ratom već je pokazivalo da se spor koji je dugo tinjao pretvara u jedno od glavnih pitanja bezbednosti Roga Afrike.
Razlika je što su danas okolnosti mnogo nepovoljnije. Tigraj je ponovo u ratu, diplomatski odnosi Etiopije i Eritreje su prekinuti, Egipat, Sudan, Eritreja i Somalija počeli su da nastupaju zajedno, a južni izlaz iz Crvenog mora ponovo je zahvaćen ozbiljnim sukobom u Jemenu.
Abij i dalje javno govori o pregovorima i uzajamnim ustupcima, ali Asmara više ne posmatra njegove zahteve samo kao ekonomsku temu. Kada jedna država od 120 miliona stanovnika izlaz na more proglasi dugoročnim nacionalnim interesom, a država koja kontroliše najpoželjniju luku počne da ga doživljava kao pitanje sopstvene teritorije, prostor između diplomatije i otvorenog sukoba postaje veoma uzak.
