Geopolitička i ekonomska previranja izazvana ratom sa Iranom otvorila su novi prostor Somalilendu da pokuša ono što bezuspešno traži već decenijama: formalno priznanje od Sjedinjenih Država.
Predsednik Somalilenda Abdirahman Mohamed Abdulahi, poznat kao Iro, boravio je ove nedelje u Vašingtonu, gde je pokušao da zainteresuje američku administraciju i Kongres za priznanje teritorije koja od 1991. funkcioniše odvojeno od Somalije. Njegova ponuda nije ograničena na diplomatske argumente.
Na stolu su vojni pristup, luka Berbera, jedna od najdužih avionskih pista u Africi, položaj neposredno nasuprot Jemena i pristup mineralnim resursima Somalilenda. Vrednost svega toga raste zajedno sa nestabilnošću oko Crvenog mora i Adenskog zaliva.
Posebno je važan Bab el-Mandeb. Huti su poslednjih dana znatno proširili kontrolu nad jemenskom obalom i potisnuli snage lojalne Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima sa položaja koji kontrolišu prilaz moreuzu. Paralelno sa njihovim napadima na brodove porasli su troškovi osiguranja, prevoza i prolaska kroz region, dok su pojedine kompanije svoje brodove preusmeravale oko Afrike.
Za Somalilend to znači da geografski položaj koji je decenijama predstavljao uglavnom diplomatski argument sada dobija sasvim konkretnu vojnu i ekonomsku cenu.
Iro: Bezbedni smo i nezavisni već 35 godina
Iro se 14. septembra pojavio u Hadson institutu u Vašingtonu, gde je tvrdio da je Somalilend tokom tri i po decenije pokazao da može da funkcioniše kao bezbedna i samoupravna država.
Prema njegovoj argumentaciji, 35 godina sopstvenih institucija, bezbednosnih snaga i administracije trebalo bi da bude dovoljno da Vašington preispita dosadašnju politiku prema Somalilendu.
Predsednik je istovremeno pokušao da razgovor pomeri sa politike na ekonomiju. “Nisam geolog”, rekao je, ali je naveo da ga stručnjaci uveravaju da Somalilend raspolaže praktično svim vrstama bitnih minerala koji bi mogli da budu interesantni Sjedinjenim Državama.
Iro je jasno stavio do znanja da bi pristup tim resursima mogao da bude deo šireg sporazuma sa Vašingtonom.
Somalilend decenijama traži međunarodno priznanje
Somalilend sebe smatra suverenom državom, dok ga najveći deo međunarodne zajednice tretira kao deo Somalije.
Teritorija je proglasila nezavisnost 1991. godine nakon raspada centralne vlasti u Mogadišu i od tada izgradila sopstvene institucije, bezbednosne snage i politički sistem.
Velika promena dogodila se u decembru 2025. godine, kada je Izrael postao prva država koja je priznala Somalilend kao nezavisnu državu. Time je otvoreno pitanje da li bi još neke zemlje mogle da krenu istim putem.
Somalilend negira da je izraelsko priznanje bilo rezultat političke trgovine. Ubrzo nakon toga ipak su se pojavili izveštaji o pripremi bezbednosnog sporazuma između dve strane, uključujući mogućnost izraelskog vojnog pristupa teritoriji Somalilenda.
850 kilometara obale nasuprot Jemena
Glavni adut Somalilenda nije broj stanovnika niti veličina njegove ekonomije, već geografija. Ima približno 850 kilometara obale duž Adenskog zaliva, na jednom od najvažnijih pomorskih pravaca između Indijskog okeana, Crvenog mora i Sueckog kanala.
Na zapadnom kraju tog prostora nalazi se Bab el-Mandeb, moreuz koji spaja Adenski zaliv i Crveno more. Njegova širina na najužem delu iznosi približno 18 milja. Veliki deo trgovine između Azije, Bliskog istoka i Evrope prolazi upravo ovim putem.
Svako ozbiljnije ograničavanje plovidbe kroz Bab el-Mandeb neposredno utiče na Suecki kanal, međunarodne brodarske kompanije, osiguranje tereta i vreme potrebno da roba stigne između Azije i Evrope.
Alternativa je obilazak oko Rta dobre nade, što produžava rutu za desetine hiljada kilometara.
Berbera preko puta Huta
Najvažnija somalilendska luka Berbera nalazi se praktično preko puta jemenske obale, a njena vrednost zato više nije samo trgovačka.
Huti su tokom rata u Jemenu postali dominantna vojna sila na velikom delu zapadne i severne obale zemlje. Njihovi napadi na brodove u Crvenom moru pokazali su koliko je mali broj relativno jeftinih raketa i dronova dovoljan da ozbiljno poremeti pomorski saobraćaj.
Novi napredak Huta na jugozapadnoj obali Jemena dodatno povećava njihov uticaj na prilaze Bab el-Mandebu. Posebno je značajno zauzimanje Moke, velike luke u neposrednoj blizini moreuza.
Od kada su Huti potisnuli saudijske i emiratske saveznike i plaćene formacije sa dela jemenske obale, cena bezbednog prolaza kroz područje dodatno je porasla. Brodarske kompanije moraju da računaju sa većim premijama osiguranja, dodatnim bezbednosnim merama i mogućnošću da čitavu rutu preusmere oko Afrike.
Berbera se zato nalazi na mestu sa kojeg je moguće pratiti praktično jedan od glavnih ulaza u Crveno more.
Bab el-Mandeb kao drugi Ormuz
Strateška vrednost moreuza dodatno raste zbog istovremenog pritiska oko Ormuza. Ormuski moreuz nalazi se na drugoj strani Arabijskog poluostrva i predstavlja glavni izlaz iz Persijskog zaliva. Bab el-Mandeb kontroliše pristup Crvenom moru i Sueckom kanalu.
U slučaju istovremenog ozbiljnog poremećaja plovidbe na oba pravca, posledice bi zahvatile ogroman deo međunarodnog transporta energenata i robe.
Huti su zbog svojih veza sa Teheranom posebno važni u toj računici. Njihov položaj omogućava Iranu da indirektno utiče na pomorski pravac udaljen više od hiljadu kilometara od sopstvene teritorije.
Što je veća kontrola Huta nad jemenskom obalom oko Bab el-Mandeba, veća je i vrednost suprotne obale. Na toj strani nalazi se Somalilend.
Somalilend: Mi već funkcionišemo kao država
Irov drugi argument prema Vašingtonu jeste da priznanje ne bi stvorilo novu državu iz ničega. Somalilend ima sopstvenu vladu, oružane snage, policiju i obalsku stražu. Njegove snage patroliraju teritorijalnim vodama duž Adenskog zaliva i bave se piraterijom, krijumčarenjem i drugim ilegalnim aktivnostima.
Iro posebno ističe izbore kao dokaz institucionalnog kontinuiteta.
Izbori u Somalilendu nisu uvek održavani u prvobitno predviđenim rokovima, ali su vlast i opozicija više puta prolazile kroz političke tranzicije bez raspada institucija kakav je karakterisao velike delove Somalije.
Nastup u Hadson institutu izazvao kritike
Vašingtonska poseta ipak nije prošla bez problema. Tokom nastupa u Hadson institutu, sedamdesetogodišnji predsednik više puta se smejao tokom odgovora i imao poteškoća da jasno predstavi širu regionalnu politiku Somalilenda.
Posebnu pažnju izazvao je odgovor o Sudanu. Iro je Sudan uporedio sa Venecuelom, tvrdeći da je suviše udaljen od Somalilenda da bi iznosio mišljenje o tamošnjem građanskom ratu.
Sudan se, međutim, nalazi oko 740 kilometara od Somalilenda. Kameron Hadson, bivši američki obaveštajni zvaničnik specijalizovan za Afriku, ocenio je na mreži X da je Iro svojim nastupom učinio “veliku medveđu uslugu sebi i svojoj zemlji”, jer nije bio dovoljno pripremljen za pitanja koja neposredno utiču na budućnost Somalilenda.
Hadson je njegov nastup čak opisao kao gledanje “afričkog Bajdena”.
Iro obilazi Kongres
Problemi tokom javnog nastupa nisu zaustavili političku kampanju. Iro je u Vašingtonu održao doručak sa grupom američkih kongresmena i senatora, kao i predstavnicima diplomatskog kora.
Sastao se i sa senatorom Tedom Kruzom, republikancem iz Teksasa, kongresmenom Džonom Rouzom iz Tenesija i Džonom Mulenarom iz Mičigena.
Razgovori su obuhvatili bezbednost, trgovinu, investicije i mogućnost razvoja odnosa između SAD i Somalilenda. Iro je održao i kontakte sa izraelskom ambasadom u Vašingtonu.
Američka vojna baza ponovo na stolu
Somalilend već duže pokušava da svoju geografiju pretvori u politički kapital kod Donalda Trampa. Tokom prethodne godine njegova vlada ponudila je Sjedinjenim Državama mogućnost uspostavljanja vojne baze na obali Adenskog zaliva u zamenu za priznanje.
Trampova administracija navodno je ozbiljno razmatrala predlog. Do konačnog sporazuma nije došlo, pre svega zbog posledica koje bi američko priznanje Somalilenda moglo da izazove u odnosima sa Mogadišom i drugim afričkim i arapskim državama.
Ponuda sada ponovo dobija na težini zbog promenjene situacije u Crvenom moru. Berbera raspolaže velikom lukom i aerodromom sa jednom od najdužih pista u Africi. Takva infrastruktura mogla bi da podrži transportne, izviđačke i druge vojne operacije u Adenskom zalivu i oko Bab el-Mandeba.
Somalija ostaje glavna prepreka
Najveći politički problem za Vašington ostaje Somalija. SAD godinama sarađuju sa Mogadišom u operacijama protiv Al Šababa, oružane organizacije povezane sa Al Kaidom.
Američko priznanje Somalilenda predstavljalo bi direktan udar na stav somalijske vlade da je teritorijalni integritet zemlje nedeljiv.
Somalija je članica Afričke unije i Arapske lige i održava odnose sa velikim brojem država Bliskog istoka i Afrike. Štaviše, ministar odbrane Somalije Ahmed Moalim Fiki javno pozvao Saudijsku Arabiju da vojno interveniše protiv ove samoproglašene teritorije početkom 2026. godine.
Priznanje Somalilenda zato bi imalo posledice koje daleko prevazilaze bilateralni odnos Vašingtona i Hargejse.
Američko prisustvo u regionu raste
Istovremeno postoje pokazatelji da SAD šire aktivnosti na Rogu Afrike. Američko vojno osoblje poslato je i u Puntland, istočnog suseda Somalilenda, koji ima sopstveni visok stepen autonomije i složen odnos sa centralnim vlastima u Mogadišu.
Takvo prisustvo dobija dodatni značaj dok se bezbednosna situacija u Crvenom moru, Adenskom zalivu i oko Jemena pogoršava.
Vašington istovremeno mora da prati Al Šabab, Hute, pomorske rute, iranski uticaj i sve intenzivnije prisustvo drugih velikih sila duž afričke obale.
Berbera, baza, minerali, pa čak i Trampovo ime
Iro ne krije šta je spreman da ponudi. U razgovoru za Semafor rekao je da bi Somalilend mogao da dozvoli stvaranje američke vojne baze, što je mogućnost koju je njegova vlada i ranije nudila.
Pristup prirodnim resursima takođe je stavljen na sto. Predsednik Somalilenda otišao je i korak dalje, nagovestivši da bi aerodrom Berbera mogao da ponese ime Donalda Trampa.
Ponuda pokazuje koliko je Hargejsa spremna da uloži kako bi dobila ono što od 1991. nije uspela da obezbedi: priznanje velike sile.
Rat oko Crvenog mora toj trgovini sada povećava cenu. Huti kontrolišu sve veći deo suprotne jemenske obale, brodarski saobraćaj kroz Bab el-Mandeb postao je skuplji i rizičniji, a Berbera iz luke jedne međunarodno nepriznate teritorije sve više postaje potencijalna vojna tačka na ulazu u jedno od najvažnijih mora sveta.
