Francuski Rafali u Poljskoj vežbaju beg iz baza: Iran pokazao koliko su avioni ranjivi na zemlji

Savremena vazduhoplovna baza više nije sigurno mesto samo zato što se nalazi duboko iza linije fronta. Rakete velikog dometa i bespilotne letelice omogućile su napade na piste, hangare, skladišta goriva, komandne centre i avione koji se nalaze stotinama kilometara od zone borbi. Što je vazduhoplovstvo tehnološki naprednije, to je veća vrednost svakog aviona koji neprijatelj može da uništi na zemlji. Problem više nije samo zaštititi letelicu tokom borbene misije.

Preživljavanje čitave vazduhoplovne komponente sada zavisi i od toga koliko brzo može da napusti bazu koju je protivnik otkrio. Velike stalne baze nude logistiku, održavanje i infrastrukturu, ali istovremeno predstavljaju unapred poznate ciljeve. Raseljavanje snaga zato ponovo postaje važan deo vazduhoplovnih doktrina. Francusko ratno vazduhoplovstvo sada takav scenario vežba sa Rafalima raspoređenim u Poljskoj.

Francuski Rafali vežbaju napuštanje ugroženih baza

Jedinice francuskog ratnog vazduhoplovstva opremljene lovcima Rafal, stacionirane u Poljskoj, sprovele su obuku usmerenu na brzo raseljavanje operacija u slučaju raketnih napada i udara bespilotnim letelicama.

Vežba je trebalo da pokaže koliko brzo jedinica može da napusti postojeću bazu i nastavi borbene letove sa druge lokacije ukoliko stalna infrastruktura postane previše izložena. Fokus je bio na smanjenju zavisnosti od velikih vazduhoplovnih baza i sposobnosti da se operacije nastave sa disperzovanih položaja.

Takav pristup podrazumeva premeštanje aviona, tehničkog osoblja, goriva, naoružanja, rezervnih delova i sredstava za održavanje pre nego što protivnik uspe da ponovi udar. Sama sposobnost aviona da brzo promeni aerodrom nema mnogo vrednosti ukoliko logistika koja ga održava ostane vezana za nekoliko velikih i lako uočljivih baza.

Francuska obuka dolazi nakon iskustava iz vojnih aktivnosti predvođenih SAD protiv Irana, gde se pokazalo da ni velika ulaganja u disperziju snaga ne garantuju zaštitu aviona i druge skupe tehnike.

Američki koncept nije sprečio gubitke u regionu

Američko ratno vazduhoplovstvo godinama razvija koncept Agile Combat Employment, odnosno fleksibilnog borbenog angažovanja, zasnovan upravo na raseljavanju aviona i izbegavanju koncentracije snaga na malom broju velikih baza.

Rat protiv Irana pokazao je ograničenja takvog pristupa kada protivnik raspolaže dovoljnim brojem raketa i bespilotnih letelica da istovremeno napada više objekata.

Tokom jula više regionalnih izvora izvestilo je da je osam novoproizvedenih i još nesklopljenih bespilotnih letelica MQ-9 Reaper američkog ratnog vazduhoplovstva uništeno u iranskom raketnom napadu na vazduhoplovnu bazu Kralj Fajsal u Jordanu. Satelitski snimci nakon udara pokazali su posledice napada na lokaciji na kojoj su se nalazile letelice.

Kasnije istog meseca novi satelitski snimci prikazali su ozbiljna oštećenja hangara u istoj bazi, dok se sa lokacije dizao veliki stub crnog dima. Prema dostupnim informacijama, oštećenja su ukazivala na mogućnost da je najmanje jedan F-15E Strajk igl koji se nalazio u hangaru uništen.

Iranska Revolucionarna garda saopštila je da je tokom raketnog napada uspešno pogođeno sklonište u kojem su se nalazili F-15. Snimci sa terena potvrdili su pogotke objekata baze, dok su gubici i oštećenja dodatno vratili pitanje zaštite vazduhoplovne infrastrukture u centar pažnje.

Raseljavanje ne rešava problem samo po sebi

Razmeštanje aviona na veći broj lokacija otežava planiranje neprijateljskog napada, ali istovremeno komplikuje sopstvenu logistiku. Svaka izdvojena lokacija mora da dobije gorivo, naoružanje, tehničare, komunikacije i makar minimalne kapacitete za popravke.

Piste i alternativni aerodromi takođe ostaju ranjivi ukoliko protivnik raspolaže dovoljnim brojem izviđačkih sredstava i oružja velikog dometa. Raseljavanje zato ne uklanja pretnju, već tera protivnika da pronalazi i napada veći broj ciljeva.

Francuska vežba u Poljskoj upravo je usmerena na održavanje borbene sposobnosti nakon prvog talasa napada. Cilj nije samo sačuvati Rafale na zemlji, već omogućiti da nastave da poleću čak i kada primarna baza više nije dostupna.

Rafal se suočava i sa drugim problemom

Ranjivost baza nije jedino pitanje koje se otvara kada se Rafal posmatra u mogućem sukobu visokog intenziteta. Sposobnost evropskih lovaca četvrte generacije da deluju protiv savremenih stelt aviona već je predmet ozbiljnih rasprava, posebno u Pacifiku, gde bi mogli da se suoče sa najnovijim kineskim lovcima.

Slično pitanje postoji i u Istočnoj Evropi, mada u manjoj meri. Rusija nastavlja da povećava flotu Su-57, dok se ti avioni istovremeno koriste za borbeno testiranje i dalje usavršavanje sistema.

Publikacija „Budućnost vazdušne nadmoći: Savladavanje neba u ratovanju visokog intenziteta“ (L’avenir de la supériorité aérienne. Maîtriser le ciel en haute intensité) ponudila je neuobičajeno otvorenu procenu ograničenja evropskih lovaca četvrte generacije u borbi protiv aviona pete generacije.

Francuski piloti, koji se sa takvim avionima redovno susreću tokom zajedničkih vežbi, problem su opisali veoma direktno: „Borbena misija protiv stelt lovaca u avionu Rafal ne može se uspešno okončati sa trenutnim stanjem senzora.“