Američki Skunk Works ponovo pokušava da pronađe mesto u tržištu borbenih dronova koje se razvija mnogo brže nego klasični programi lovačkih aviona. Posle godina konceptualnih crteža, demonstratora i izgubljenih konkursa, američki proizvođači sada istovremeno grade nekoliko potpuno različitih platformi koje bi jednog dana trebalo da lete uz lovce sa ljudskom posadom.
Lockheed Martin je danas pokazao do sada najdetaljniju sliku svog odgovora na tu trku. Vectis više nije samo tamna silueta sa nekoliko pažljivo odabranih uglova. Kompanija je prikazala delove prvog stvarnog prototipa u proizvodnji i otkrila niz tehničkih rešenja koja ranije nije želela da pokaže.
Posebno se izdvaja konstrukcija koja mnogo više pažnje posvećuje prikrivenosti od većine dosadašnjih američkih CCA projekata. Istovremeno se vidi pokušaj da se izbegne zamka u koju je Lockheed već jednom upao sa preskupim predlogom za Pentagon. U proizvodnji više nije samo jedan demonstrator. Program već dobija oblik male probne flote.
Vectis je praktično bespilotni borbeni avion, a ne veliki FPV dron
Vectis pripada američkoj kategoriji grupa 5, u koju ulaze najveće i najsposobnije bespilotne letelice. Ron Felen, potpredsednik i generalni direktor Skunk Worksa, sada je prvi put otkrio njegove osnovne dimenzije. Letelica je duga približno 10,4 metra, dok raspon krila iznosi oko 11,6 metara.
Po gabaritima je bliža manjem mlaznom borbenom avionu nego klasičnom dronu. Za poređenje, američki školski mlaznjak T-45 Goshawk dug je oko 12 metara. Vectis je jednosed samo u gramatičkom smislu, jer pilota uopšte nema. Letelica ima jedan motor, nema vertikalne ni horizontalne repne površine i koristi karakterističnu lambda konfiguraciju krila.
Lockheed ga projektuje za vazdušnu borbu, udare na ciljeve na zemlji, izviđanje i druge zadatke, samostalno ili zajedno sa avionima kao što su F-35, F-22 i buduće američke platforme.
Najzanimljiviji detalj skoro je sakriven u trupu
Novi prikazi otkrili su da Vectis nema običan gornji usisnik kakav se mogao zaključiti iz ranijih rendera. Otvor motora duboko je uvučen u gornji deo trupa i nalazi se iza V-oblikovanog kanala. Sam usisnik je gotovo utopljen u površinu aviona.
Takva konstrukcija skriva kompresor motora od protivničkih radara, smanjuje frontalni radarski odraz i otpor vazduha. Iza usisnika nalazi se zakrivljeni kanal koji dodatno sprečava direktan pogled radarskih talasa prema turbini, dok je i izduv oblikovan sa smanjenjem uočljivosti na umu.
Koncept donekle podseća na filozofiju primenjenu kod B-21, iako nije reč o sličnom rešenju.
Položaj usisnika na gornjoj strani ima još jednu praktičnu prednost. Pri radu sa improvizovanih ili oštećenih pista znatno je manja verovatnoća da će motor usisati kamenje i druge predmete sa površine, što odgovara američkom konceptu Agile Combat Employment, gde avioni treba da se raspršuju na veliki broj manjih aerodroma.
AMRAAM i StormBreaker smešteni unutar trupa
Lockheed je sada prvi put jasno pokazao i unutrašnji prostor za naoružanje. Novi snimak prikazuje dugački centralni spremnik koji može da primi najmanje dve rakete ili bombe. U animaciji Vectis lansira ono što veoma liči na AIM-120 AMRAAM, dok je u drugoj konfiguraciji prikazan sa dve GBU-53/B StormBreaker vođene bombe.
Unutrašnje nošenje naoružanja predstavlja važan deo stelt konstrukcije. Rakete okačene ispod krila višestruko povećavaju radarski odraz, pa bi spoljni nosači poništili dobar deo smisla ovakvog oblika aviona.
Dve rakete nisu impresivna količina u poređenju sa lovcem sa ljudskom posadom, ali CCA nije zamišljen da sam zameni F-35. Nekoliko Vectisa u istoj grupi može nositi dodatne rakete, tražiti ciljeve ili ulaziti u prostor koji je previše rizičan za avion sa pilotom.
Ispod nosa prikazan je i elektrooptički/infracrveni senzor smešten iza fasetiranog poklopca prilagođenog smanjenju radarskog odraza. Konstrukcija ostavlja prostor i za druge senzore, uključujući kompaktne radare i IRST.
Motor je već izabran
Za prvi Vectis izabran je Williams International FJ44-4, motor koji je odavno u serijskoj proizvodnji. Razvija više od 3.600 funti potiska, približno 16 kN, i koristi relativno jednostavnu dvovratilnu konstrukciju. Isti osnovni motor poznat je iz civilne poslovne avijacije.
Izbor nije slučajan. Skunk Works nije želeo da program usporava razvojem potpuno novog pogona kada već postoji pouzdan i raspoloživ motor dovoljan za demonstrator.
Lockheed ne navodi maksimalnu brzinu, dolet ni plafon leta Vectisa. Ranije je kompanija otvoreno navela da njene analize ne pokazuju da je nadzvučna brzina neophodna za ovu kategoriju letelice.
Fokus je na dometu, vremenu provedenom u vazduhu, stelt karakteristikama i sposobnosti da avion stigne dovoljno daleko zajedno sa lovcima koje prati.
Od crteža na salveti do aerotunela za manje od dva meseca
Posebno zanimljiv deo programa nije vezan za aerodinamiku, već za način na koji Lockheed pokušava da proizvodi Vectis. Felen tvrdi da je početni koncept bukvalno krenuo od crteža na salveti. Manje od dva meseca kasnije model je već bio u aerotunelu. Prvi kompletan digitalni model završen je za šest meseci, dok su prvi proizvodni delovi pušteni nakon osam meseci.
Konstrukcija je projektovana potpuno digitalno, sa kontinuiranim digitalnim zapisom od projektovanja do proizvodnje i budućeg održavanja. Skunk Works koristi postupak koji naziva “minimal tooling determinant assembly”. Ideja je da veliki elementi konstrukcije dolaze na montažu već dovoljno precizno izrađeni da zahtevaju minimalno dodatno uklapanje, alate i ručni rad.
Lockheed tvrdi da je na pojedinim delovima postignuto smanjenje potrebnih radnih sati do 80 odsto. Broj komponenti je takođe znatno smanjen. Felen je princip slikovito uporedio sa sklapanjem IKEA nameštaja: delovi bi trebalo da dođu pripremljeni tako da se letelica brzo sastavi bez ogromne količine ručnog podešavanja.
Lockheed odmah gradi još četiri
Prvi Vectis još nije poleteo, ali kompanija već finansira četiri dodatna primerka sopstvenim novcem. To znači da bi razvojna flota mogla da broji najmanje pet letelica.
Dodatni avioni omogućavaju paralelno ispitivanje autonomije, senzora, oružja i različitih konfiguracija bez čekanja da jedan prototip završi sve zadatke.
Odluka je značajna i iz drugog razloga. Lockheed trenutno nema veliki američki ugovor za Vectis. Kompanija praktično ulaže sopstveni novac u nadi da će gotov avion biti spreman kada Pentagon ili strani kupci definišu sledeće zahteve.
Lockheed je već izgubio prvu rundu CCA trke
Vectis se pojavljuje posle prilično neprijatne lekcije za najvećeg američkog proizvođača borbenih letelica. Lockheed Martin učestvovao je u prvom krugu programa Collaborative Combat Aircraft američkog ratnog vazduhoplovstva, ali nije prošao dalje. Pentagon je izabrao General Atomics YFQ-42A, danas FQ-42A Dark Merlin, i Anduril YFQ-44A Fury, danas FQ-44A.
Američko ratno vazduhoplovstvo je u junu ove godine oba sistema već poslalo prema proizvodnji, sa planom za najmanje 150 aviona do kraja decenije. Lockheedov problem u prvom konkursu bio je posebno zanimljiv: kompanija je ponudila previše ambiciozan avion.
Njeni predstavnici kasnije su priznali da je predlog bio veoma prikriven, tehnološki složen i praktično „pozlaćen“, dok je ratno vazduhoplovstvo u prvom koraku želelo jeftiniji CCA koji može da se nabavlja u velikom broju.
Vectis pokazuje da Skunk Works nije potpuno odustao od tog pristupa. Umesto jednostavnog potrošnog drona, napravljen je višekratni stelt borbeni avion koji treba da preživi ozbiljnu protivvazdušnu odbranu. Istovremeno se konstrukcija, motor i način proizvodnje prilagođavaju ceni bližoj CCA kategoriji.
Američko ratno vazduhoplovstvo je za prve CCA ranije ciljalo cenu od približno 20 miliona dolara u velikoj seriji. Lockheed još ne objavljuje cenu Vectisa, ali otvoreno govori da ga projektuje oko konkurentnog CCA cenovnog nivoa.
Avion bi mogao da dobija naređenja direktno iz F-35 i F-22
Autonomija je drugi veliki deo programa. Vectis bi trebalo da koristi Lockheedovu MDCX arhitekturu, koja omogućava povezivanje različitih bespilotnih platformi sa avionima, komandnim centrima i drugim sistemima.
Kompanija je već demonstrirala upravljanje bespilotnom letelicom iz kabine F-22 pomoću jednostavnog interfejsa, dok je ove godine X-62A VISTA tokom osam letova izveo 27 presretanja kojima je upravljao AI koristeći podatke pravog senzora.
Ta tehnologija direktno se prenosi u razvoj Vectisa. Dron može da bude vođen sa zemlje, da dobija zadatke iz lovca sa ljudskom posadom ili da veliki deo misije izvršava autonomno. Novi Lockheedov prikaz čak koristi formulaciju „managed from anywhere“.
Otvorena arhitektura je namerno napravljena tako da avion ne mora da zavisi samo od Lockheedovog softvera i senzora. To je važno i za potencijalne strane kupce koji će želeti sopstveno naoružanje, komunikacione sisteme ili algoritme autonomije.
Vectis smo već najavili dok se govorilo o Talonu
Čitaocima Oružje Online naziv Vectis ipak nije potpuno nov. Još 5. decembra 2025. godine, u tekstu o Northrop Grummanovom projektu Talon, naveli smo da Lockheed Martin paralelno razvija sopstveni stelt CCA Vectis i da kompanija obećava njegov prvi let tokom 2027. godine.
Tada je Vectis bio tek jedan od konkurenata pomenutih u sve većoj američkoj trci autonomnih borbenih aviona. Devet meseci kasnije prvi delovi stvarnog prototipa nalaze se u proizvodnji, motor je izabran, poznate su dimenzije, prikazan je unutrašnji prostor za naoružanje, a Lockheed je odlučio da sopstvenim novcem izgradi još četiri aviona.
Zanimljiva je i paralela sa Talonom. Northrop je posle poraza u prvom CCA konkursu radikalno pojednostavio svoj predlog i napravio lakši i jeftiniji avion. Lockheed, koji je na istom konkursu takođe platio cenu preambicioznog dizajna, izabrao je drugačiji put: Vectis pokušava da zadrži znatno ozbiljniju stelt zaštitu, ali uz proizvodnju i cenu dovoljno niske da Pentagon ne ponovi odgovor iz prve runde.
Prvi let do kraja 2027. ostaje sledeći veliki test. Do tada će FQ-42A i FQ-44A već biti znatno dalje u programu, pa Vectis neće morati samo da dokaže da može da leti. Moraće da pokaže da dodatna prikrivenost, unutrašnje naoružanje i veća sposobnost preživljavanja vrede više od jednostavnijih konkurenata koji su u serijsku trku krenuli ranije.
