Kako se približava zima, pažnja se ponovo pomera sa sporih pomeranja linije fronta na pitanje gde bi Rusija mogla da pokuša da promeni tempo rata. Černihivska oblast, koja je poslednjih godina ostala van glavnih borbi, sve češće se pojavljuje u ukrajinskim procenama mogućih narednih poteza Moskve.
Istovremeno se povećava zabrinutost zbog stanja ukrajinske protivvazdušne odbrane i energetske infrastrukture. Hladni meseci otvaraju drugačiji skup vojnih i logističkih mogućnosti, od zamrznutog tla do većeg pritiska na elektroenergetski sistem.
Prokopenko očekuje ruski pritisak preko Černihivske oblasti
Denis Prokopenko, zarobljeni pa pušteni, komandant 12. korpusa Azov Nacionalne garde Ukrajine, smatra da bi ruske snage tokom zime mogle da otvore novi pravac u Černihivskoj oblasti.
Prema njegovoj proceni, cilj ne bi morao da bude neposredan pokušaj zauzimanja Kijeva. Sama pretnja glavnom gradu mogla bi da natera ukrajinsku komandu da povuče deo rezervi sa Donbasa i drugih aktivnih pravaca i rasporedi ih severno od prestonice.
Prokopenko smatra da Rusija raspolaže dovoljnim snagama za stvaranje pogranične tampon zone u Sumskoj i Černihivskoj oblasti. Zimski mrazevi bi istovremeno smanjili problem blatnjavog terena koji otežava kretanje teške tehnike tokom jeseni.
Ukrajinska komanda već duže razmatra mogućnost takve operacije i prebacuje rezerve prema Černihivskoj oblasti, iako se glavni kopneni pritisak trenutno zadržava u Harkovskoj i Sumskoj oblasti.
Tampon zona bi se proširila prema Brjanskoj oblasti
Ruski vojni izvori istovremeno govore o mogućnosti proširenja postojeće pogranične zone dalje na zapad.
Ruske snage su na pojedinim delovima Harkovske oblasti uspostavile dubinu od približno 10 do 15 kilometara, ali se u Moskvi već duže govori da širina takvog pojasa zavisi od dometa oružja kojim Ukrajina gađa rusku teritoriju.
Černihivska oblast direktno se naslanja na Brjansku oblast i Belorusiju. Širenje ruskog prisustva na tom pravcu povećalo bi udaljenost ukrajinskih jedinica od ruske granice, ali bi istovremeno otvorilo novu liniju fronta koju bi Kijev morao da pokrije ljudstvom, artiljerijom i rezervama.
Takva operacija imala bi najveći efekat ukoliko bi ostala dovoljno ozbiljna da veže ukrajinske snage, čak i bez velikog prodora prema Kijevu.
Rajzner očekuje mnogo jače udare tokom zime
Austrijski pukovnik i vojni analitičar Markus Rajzner procenjuje da Moskva zimu posmatra kao priliku za dodatno iscrpljivanje Ukrajine, piše nemački tabloid Bild.
Prema njegovoj oceni, ruska kampanja neće biti ograničena na položaje ukrajinske vojske. Energetska infrastruktura, skladišta i ključni logistički objekti mogli bi da budu među glavnim metama tokom perioda najveće potrošnje električne energije.
Rajzner ukazuje i na sve izraženiji problem sa zalihama presretača za sisteme Patriot. Istovremeno, Rusija povećava broj udarnih bespilotnih letelica, uključujući nove varijante sa mlaznim pogonom, čime raste broj ciljeva koje ukrajinska PVO mora istovremeno da prati i gađa.
Prema njegovoj proceni, višegodišnji udari već su ozbiljno oštetili ukrajinsku energetsku infrastrukturu, dok zimske temperature dodatno povećavaju posledice svakog prekida proizvodnje ili distribucije električne energije.
Moguće otvaranje pravca prema Černihivu tako bi se vremenski poklopilo sa periodom u kojem bi ukrajinske rezerve morale da pokrivaju novi deo granice, dok PVO istovremeno štiti Kijev, energetiku i postojeće frontove.
