Kina više ne testira samo jedan eksperimentalni borbeni avion koji se povezuje sa šestom generacijom. Dva različita prototipa sada se pojavljuju dovoljno često da je teško govoriti o kratkotrajnim demonstratorima napravljenim samo za proveru pojedinačnih tehnologija.
Posebno se izdvaja avion kompanije Šenjang, koji se nezvanično označava kao J-50. Novi snimci prikazuju ga u letu na različitim visinama, što pokazuje da program nastavlja da napreduje kroz ozbiljnija letačka ispitivanja. Peking pritom i dalje ne objavljuje njegovo zvanično ime, namenu ni planirani datum ulaska u službu. Javnosti zato ostaje da prati ono što se može videti na snimcima, satelitskim fotografijama i kroz radove kineskih istraživača povezane sa tehnologijama primenljivim na ovakav avion.
Najzanimljivije više nije samo pitanje kako J-50 izgleda. Mnogo važnije postaje gde ga Kina namerava koristiti i kakvo mesto mu je namenila pored znatno većeg aviona iz Čengdua. Upravo ta razlika između dva programa počinje da otkriva da Peking možda ne razvija jednog naslednika postojećih lovaca, već dve veoma različite platforme za sledeću eru kineskog ratnog vazduhoplovstva.
J-50 sve češće leti, dok ogromni J-36 razvija drugačiji koncept
Avion Šenjanga približno je uporediv sa J-20 po ukupnim dimenzijama, dok je bezrepi prototip kompanije Čengdu, koji se nezvanično naziva J-36, znatno veći.
Razlika verovatno nije slučajna. Veći avion iz Čengdua svojim dimenzijama, velikom unutrašnjom zapreminom i konfiguracijom ukazuje na platformu projektovanu za veliki borbeni radijus, mnogo goriva, snažne senzore i veliki unutrašnji prostor za naoružanje.
J-50 deluje kao kompaktniji projekat koji bi mogao da popuni sasvim drugačiju ulogu. Manja letelica lakša je za proizvodnju, zahteva manje prostora na aerodromima i potencijalno je znatno jeftinija za održavanje i masovnu upotrebu.
To je posebno važno za Kinu, čije Vazduhoplovstvo već raspolaže velikim brojem teških lovaca. Tokom 2030-ih približiće se vreme za zamenu starijih J-11B i Su-30MKK, a avion dimenzija J-50 mogao bi da posluži kao naslednik bez potrebe da svaka jedinica dobije ogromnu i verovatno znatno skuplju platformu klase J-36.
Američko iskustvo sa F-22 i F-35 pokazalo je koliko cena može ograničiti broj stvarno nabavljenih aviona čak i kada je tehnološki razvoj uspešan. Kina je sa J-20 do sada izbegla isti problem i uspela da proizvodnju stelt lovca proširi na znatno veće serije.
Dva jedinstvena bezrepa lovca trenutno lete upravo u Kini
J-50 i J-36 izdvajaju se i po konfiguraciji. Oba aviona nemaju klasične vertikalne repne površine.
Uklanjanje vertikalnih stabilizatora može pomoći u smanjenju radarskog odraza, ali istovremeno komplikuje upravljanje avionom. Konstruktor više nema klasično kormilo pravca na koje može da se osloni pri kontroli leta, naročito tokom složenih manevara i pri manjim brzinama.
Zadatak tada preuzimaju napredni digitalni sistem upravljanja, različite kontrolne površine i način na koji računar raspoređuje aerodinamičke sile preko čitavog aviona.
Dostupni snimci prototipa iz Čengdua već su pokazali sposobnost izvođenja zahtevnih manevara bez klasičnog vertikalnog repa. J-50 koristi drugačiju konfiguraciju, ali sama činjenica da letačka ispitivanja napreduju pokazuje da Šenjang takođe rešava iste osnovne probleme stabilnosti i upravljanja.
Za kinesku industriju to je posebno važna oblast jer bezrepa konfiguracija više nije ograničena na bombardere ili spore leteće platforme, već se primenjuje na avione od kojih se očekuju visoke letne performanse.
Ponovo se otvara pitanje J-50 na kineskim nosačima aviona
Još u avgustu smo pisali o mogućnosti da J-50 jednog dana dobije palubnu verziju. Tada je glavni argument bio njegov odnos veličine, velike površine krila i razvoja kineskih nosača sa elektromagnetnim katapultima.
Noviji detalji dodatno održavaju tu mogućnost otvorenom. Kineski istraživači povezani sa programom objavili su tokom 2025. rad o tehnologiji upravljanja letom bezrepog aviona konfiguracije letećeg krila tokom operacija sa nosača aviona.
Takav zadatak je posebno zahtevan. Prilaz nosaču podrazumeva precizno održavanje pravca, brzine i ugla napada u uslovima u kojima avion bez vertikalnih stabilizatora nema iste konvencionalne aerodinamičke mogućnosti kao klasičan palubni lovac.
Softver upravljanja letom i distribuirane kontrolne površine moraju da obave deo posla koji kod J-15 ili J-35 preuzimaju vertikalni stabilizatori i kormila.
Objavljeni rad sam po sebi ne potvrđuje da će J-50 završiti na nosaču. Veza ipak postaje zanimljivija zbog toga što je Šenjang već centralni kineski proizvođač palubnih lovaca J-15 i J-35, dok dimenzije J-50 ostavljaju više prostora za mornaričku primenu nego mnogo veći J-36.
Fudžijan je uklonio jedan od najvećih problema budućeg palubnog lovca
Kineska mornarica danas raspolaže uslovima koje nije imala kada su razvijani prvi palubni J-15.
Katapult omogućava poletanje težih aviona sa više goriva i naoružanja nego sistem sa skakaonicom koji koriste Liaoning i Šandong. Time se otvara prostor za veću palubnu platformu, pod uslovom da konstrukcija dobije sklopiva krila, ojačan stajni trap i sistem za zaustavljanje pri sletanju.
J-50 je i dalje veliki avion za palubu, ali više nije automatski prevelik. Njegova velika površina krila mogla bi čak da bude korisna pri manjim brzinama tokom prilaza nosaču.
J-35 bi u takvom sastavu ostao brojniji stelt lovac, dok bi veći J-50 mogao da preuzme zadatke sa većim borbenim radijusom, snažnijim senzorima, većom količinom unutrašnjeg goriva i težim naoružanjem.
J-50 i J-36 zajedno primećeni u Lop Nuru
Dodatnu dimenziju čitavom programu daju satelitski snimci iz 2025. godine na kojima su oba kineska prototipa nove generacije primećena u udaljenom vojnom ispitnom kompleksu Lop Nur u Sinđangu.
Lokacija je pogodna za programe koje Peking ne želi da izlaže pogledima javnosti. Ogroman izolovan prostor omogućava ispitivanja na velikim udaljenostima, dok izuzetno duga pista odgovara eksperimentalnim avionima čije ponašanje i zahtevi tokom poletanja i sletanja još nisu potpuno utvrđeni.
Lop Nur je istorijski poznat kao područje kineskih nuklearnih ispitivanja, a poslednjih godina na satelitskim snimcima uočeno je značajno proširenje vazduhoplovne infrastrukture. Pojavili su se novi hangari, rulne staze i prateći objekti.
Izveštaji iz septembra 2026. povezuju deo tog proširenja sa testiranjem kineskih lovaca i bombardera nove generacije. Nije potvrđeno koji objekat pripada kom programu, ali istovremeno prisustvo J-50 i J-36 pokazuje da Kina njihove testove vodi daleko izvan matičnih aerodroma proizvođača.
Sve veći broj snimaka J-50 u letu sada pokazuje i da Šenjangov avion nije ostao na nekoliko početnih letova posle prvog pojavljivanja. Prototip nastavlja da leti, dok paralelno sa njim napreduje i mnogo veći avion kompanije Čengdu. Kina tako trenutno ispituje dva različita bezrepa borbena aviona nove generacije, dok ostatak njihove stvarne namene Peking i dalje drži iza zatvorenih vrata.
Kineska avio industrija ima aktivne desetine projekata koje vode od svih mogućih unapredjenja već postojećih platformi do ispitivanja letnih namenski karakteristikama novih. Poslednje što je zabrinulo Pentagon jeste novi motor i upgrade J15T. Pa samo po sebi, ako provereni aparat zna da mu je otvorena konfiguracija za operativnost nad Pacifikom, za pretpostaviti je da će sledeća faza biti naći mu u udredjenom trenutku i pravog naslednika. Ovo tek treba da bude početak onog što platformu očekuje u narednih 5-10 godina, uz uslov da se dokaže