Od T-Roc kabrioleta do PVO sistema: Folksvagen fabrika prelazi u vojnu industriju

Nemačka industrijska tranzicija dobila je prizor koji je teško mogao biti simboličniji. U fabrici u kojoj se danas sklapa T-Roc Cabriolet za manje od godinu dana trebalo bi da prestane proizvodnja automobila.

Hale, radnici i industrijska infrastruktura neće nužno ostati prazni. Za njih se pojavila druga vrsta narudžbina.

Folksvagen je postigao dogovor sa Donjom Saksonijom i investicionom kompanijom Aurelius Capital o osnovnim uslovima prodaje fabrike u Osnabriku. Novi vlasnici žele da je postepeno pretvore u centar za vojne i bezbednosne sisteme.

Prvi veliki partner treba da bude izraelski Rafael Advanced Defense Systems. Prvu najavu ovakvog razvoja događaja objavili smo u aprilu mesecu 2026. godine.

Firma koja je decenijama bila deo nemačkog automobilskog čuda tako se povlači iz jednog svog pogona, dok na njegovo mesto ulazi vojna industrija. To nije samo poslovna zanimljivost, već prilično jasna slika pravca u kojem se deo nemačke privrede trenutno kreće.

Automobili se prodaju teže, proizvodni kapaciteti su preveliki, energija i rad skupi, konkurencija iz Kine sve ozbiljnija. Vojne porudžbine, nasuprot tome, rastu.

Od kabrioleta do sistema PVO

Folksvagen je još 2024. odlučio da proizvodnja automobila u Osnabriku prestane tokom leta 2027. godine.

Sada je pronađena nova namena za fabriku.

Aurelius bi trebalo da postane većinski vlasnik, dok bi Donja Saksonija učestvovala u vlasništvu. Rafael bi doneo tehnologiju i projekte, a postojeća fabrika znanje iz industrijalizacije i serijske proizvodnje.

Folksvagen u zvaničnom saopštenju više ne govori samo o „vojnoj logistici“. Navodi se moguća proizvodnja sistema i komponenti za protivvazdušnu odbranu namenjenih Nemačkoj i drugim evropskim zemljama.

Nemački mediji projekat direktno povezuju sa Rafaelom, proizvođačem čuvenih sistema Gvozdena kupola i Iron Beam. Drugih vojnih projekata trebalo bi da bude još.

Oko 2.000 radnika, ali neće svi ostati

U Osnabriku trenutno radi oko 2.000 ljudi. Prema planu predstavljenom zaposlenima, približno tri četvrtine radnih mesta moglo bi da bude sačuvano nakon prelaska na novu proizvodnju.

To znači da vojna industrija može spasiti veći deo fabrike, ali ne i postojeći obim zaposlenosti.

Za radnike je izbor prilično brutalan: pogon bez novog proizvoda praktično nema budućnost, dok vojni programi donose višegodišnje narudžbine koje automobilski sektor trenutno ne može da garantuje.

Folksvagen odavno nema problem samo u jednoj fabrici

Osnabrik je samo mali deo mnogo većeg problema. Folksvagen grupa je još od 2024. dogovorila smanjenje oko 50.000 radnih mesta u Nemačkoj do 2030. godine u Folksvagenu, Audiju, Poršeu i CARIAD-u. Sam Folksvagen AG treba da ukine oko 35.000 pozicija.

Kompanija sada priznaje još neprijatniji podatak: evropski proizvodni kapacitet grupe premašuje realnu tražnju za više od 500.000 automobila godišnje.

U prvom kvartalu 2026. isporuke Folksvagen grupe pale su 4%, prodaja vozila skoro 7%, a dobit posle oporezivanja čak 28,4%. Posebno težak udarac dolazi iz Kine, gde je prodaja grupe u prvom kvartalu pala 20%.

Problem je mnogo veći od Folksvagena

Udruženje nemačke automobilske industrije VDA procenjuje da je sektor od 2019. već izgubio oko 100.000 radnih mesta. Do 2035. moglo bi nestati još 125.000.

Podaci samog VDA pokazuju gde kapital odlazi. Čak 67% anketiranih automobilskih kompanija navelo je da su investicije planirane za Nemačku morale da odlože, otkažu ili prebace u inostranstvo. Više od polovine kompanija već smanjuje broj zaposlenih u zemlji.

Nemačka je u prvih sedam meseci 2026. proizvela 15% manje automobila nego u istom periodu 2019. VDA među glavnim uzrocima otvoreno navodi visoke cene energije, poreze, troškove rada i birokratiju.

Dok automobili tonu, vojni budžet eksplodira

Istovremeno, nemačka država otvara potpuno drugi industrijski bazen novca. Redovni vojni budžet povećan je sa 62,4 milijarde evra na 82,7 milijardi u 2026. godini, uz još 25,5 milijardi iz posebnog fonda Bundesvera.

Do 2029. Berlin planira da za osnovne vojne potrebe izdvaja 3,5% BDP-a. Za 2027. već je predviđeno više od 109 milijardi evra vojne potrošnje, ponovo bez dela novca iz posebnog fonda. Industrija vrlo dobro vidi gde se otvara tržište.

Rajnmetal je ove godine prodao preostali veliki civilni posao sa automobilskim komponentama i otvoreno saopštio da se ubuduće fokusira na vojno poslovanje. Njegovi pogoni u Berlinu i Nojsu već se preusmeravaju sa automobilskih komponenti prema vojnoj proizvodnji.

DEUTZ je otišao još dalje i za oko 1,6 milijardi evra kupuje FFG, proizvođača i servisera vojnih vozila. Kompanija otvoreno kaže da vojni sektor treba da postane jedan od glavnih stubova budućeg poslovanja. Osnabrik zato nije izolovan slučaj.

Neprijatna računica Merca

Vlada Fridriha Merca pokušava da istovremeno reši industrijsku stagnaciju i sprovede ogromno povećanje vojne potrošnje. Politička cena zasad izgleda veoma visoka.

Prema avgustovskom RTL/ntv Trendbarometru, svega 13% Nemaca bilo je zadovoljno Mercovim radom, dok je 85% bilo nezadovoljno. Septembarski ARD DeutschlandTrend ponovo mu daje samo 13% zadovoljnih birača, najniži rezultat nekog kancelara u istoriji tog istraživanja.

Posebno je zanimljivo što samo 27% ispitanika veruje da će sadašnja vlada uspeti da pokrene nemačku privredu. Nemačka ulazi u neobičnu industrijsku fazu: država nema dovoljno tržišta da zadrži sve kapacitete nekadašnjeg automobilskog giganta, ali istovremeno stvara ogromnu i dugoročnu potražnju za raketama, sistemima PVO, municijom i vojnim vozilima.

U Osnabriku se taj prelaz već može opisati jednom rečenicom: T-Roc Cabriolet izlazi iz hale, Rafael PVO sistemi ulaze.